Vitomir Jevremović je entuzijasta i vizionar, arheolog koji više decenija radi u IT i biznis sektoru. Kao borac za očuvanje naše, ali i svetske kulturne baštine, izumeo je revolucionarnu platformu VR-All-Art koja služi za izlaganje, istraživanje i kupoprodaju umetničkih dela u virtuelnim i proširenim svetovima, pri čemu svi mogu da istražuju umetničke radove i da, gde god žive, otkrivaju umetnike iz celog sveta, pri čemu ni umetnici ni konzumenti umetnosti nisu sputani prostornim i vremenskim ograničenjima. On je i osnivač produkcijske kuće Digital Mind, a trenutno privodi kraju prvi srpski animirani film rađen game engine tehnologijom, priču koja prethodi srpskoj bajci Baš-Čelik, a čija se premijera očekuje u prvoj polovini ove godine.
Mnogo je realnih povoda da o virtuelnoj realnosti popričamo sa Vitomirom.

Vitomire, vi ste arheolog, a umesto da kopate po prošlosti, vi uveliko čeprkate po paralelnoj stvarnosti, budućnosti, po sferi nedostupnoj našem oku i telu. Kako se dogodio taj preokret? Zašto ste se odlučili da prevarite zakone fizike? Zašto želite da nas pošaljete u paralelnu realnost? I zašto vam se ova ne dopada?
Preokreta zapravo nikada nije ni bilo. Arheologija se bavi tehnologijom drevne civilizacije, što je mene oduvek zanimalo, o tome sam oduvek želeo da znam više. Drevni Grci su svaki tehnološki razvoj smatrali rđavim i trudili su se da se drže dalje od tehnologije. Siguran sam da postoji razlog za to, ali civilizacija je kasnije odlučila da preusmeri svoj tok. Mišljenja sam da, ako smo već ovako duboko zagazili u tehnologiju, toliko duboko da ne možemo nazad, da nam ona možda može pomoći da spoznamo više o ovoj realnosti u kojoj živimo i da razumemo zašto smo u njoj.

Da li nas virtuelna stvarnost i otuđuje osim što nas uzbuđuje? Koje su eventualne prepreke u VR-u?
To još ne znamo. Znamo da nam virtuelna stvarnost može pružiti mnogo toga novog i neistraženog, iako još uvek nemamo dokaze kakve će rezultate dati. Ulaženje ukoštac sa VR tehnologijom je jedan istraživački put pun i uzbuđenja i opasnosti, i sada kada znamo da takav put postoji, ne možemo a da ne idemo napred.

U srpskoj kinematografiji do sada nisu postojali superheroji, posebno ne superheroji koji se pojavljuju u istorijskim delima, te Baš-Čelika smatramo svetim gralom, nedostižnim ciljem mnogih produkcijskih kuća. Mi Baš-Čelika vidimo kao posrnulog heroja i uzbuđeni smo da ispričamo priču o njemu

Autor ste i jedne od prvih muzejskih instalacija virtuelne stvarnosti – VR Muzeja Nikola Tesla. Šta bi rekao Tesla kad bi video kako ga vidite tamo negde, u kosmosu?
Ponosan sam što sam imao priliku da kreiram ovakav projekat jer mislim da Tesla, kao vizionar kakav je bio, i ima mesto među zvezdama. Smatram da ne moramo da razmišljamo o tome šta bi nam rekao iz kosmosa jer sve što je pričao o kosmosu govorio je dok je bio na Zemlji; treba samo pažljivo da ga slušamo.

View this post on Instagram

@vrallart na sceni Microsoft Sinergije 2017

A post shared by Vitomir Jevremovic (@vjevremovic) on Oct 27, 2017 at 12:47am PDT

Zašto su tradicionalne muzejske postavke odjednom postale nezanimljive? Šta u vezi sa tim preduzima platforma VR-All-Art i šta nam ona omogućava?  Koje izložbe možemo da obiđemo preko nje? Kako izgleda jedna VR vođena tura?
Muzejske postavke su oduvek „nezanimljive“. Ono što ih čini zanimljivim jeste priča koja ih prati. Ako je ona dobro ispričana i ako ima ko da je ispriča, istorija oživljava ispred vaših očiju. Veliki problem muzeologije je što ona ne razume da, pored svoje stručne uloge očuvanja kulturnog nasleđa, ima i jako bitnu ulogu pripovedača. U obe te uloge, digitalizacija kulturnog nasleđa pomaže prevazilaženju tih prepreka, jer nam omogućava da u virtuelnoj stvarnosti ispričamo priče na atraktivan način, a takođe obezbeđuje bolje očuvanje i zaštitu artefakata. VR-All-Art je upravo namenjen oživljavanju predmeta iz prošlosti i sadašnjosti i širokoj dostupnosti kulture: ne samo muzejima već i umetnicima i umetničkim galerijama; i upravo spoj svih tih oblasti umetnosti i kulture čine posetu ovim izložbama izuzetno zanimljivim.

U vezi sa tim, kakva je budućnost realne kulture i umetnosti u eri digitalizacije? Kako podstaći i osnažiti transformaciju tržišta umetničkih dela?
Mišljenja sam da je budućnost svetla i mi se trudimo da je takvu i ostvarimo, transformišući uslove prezentacije kulture i umetnosti. Naša vizija je da u doba društva spektakla i opšte zanesenosti digitalnim svetom kultura i umetnost nađu svoje mesto u ovoj digitalnoj areni. Mi ulazimo u obračun sa sveprisutnim kičom i šundom karakterističnim za ovo moderno doba, a pritom smo opremljeni mnogo naprednijim digitalnim rešenjima i atraktivnom pričom ispričanom u virtuelnoj stvarnosti. Zainteresovati i inspirisati publiku je zapravo transformacija tržišta.

Ključ virtuelne trgovine jeste prodavati u virtuelnoj stvarnosti ono što ima više „smisla“ kupovati u njoj nego u realnosti. Mi se trudimo da pokrenemo prodaju u VR-u jer je kupovina umetničkih dela veoma specifična, a ova tehnologija pre svega daleko pojednostavljuje logistiku vezanu za kupoprodaju umetnina

Kakav je odziv savremenih umetnika koji izlažu na ovaj način i koliko ste posetilaca ugostili preko vaše platforme?
U toku su pripreme prve javne verzije platforme, te ona još uvek nije dostupna široj javnosti. U planu nam je da na proleće izbacimo verziju platforme koju će svi moći da preuzmu, isprobaju i koriste. Publika je do sada imala privremeni pristup platformi putem VR-All-Art stanica, kako ih mi zovemo, koje su se mogle videti na lokalnim izložbama u galerijama, a takođe su dostupne svim posetiocima u okviru stalne postavke u Narodnom muzeju u Beogradu i muzeju u Šapcu. Na izložbama i u muzejima prikazani su delovi postavki, a najčešće se dešava da je deo radova izložen u prostoru, dok je drugi deo u virtuelnoj stvarnosti. Zainteresovanost publike, ali posebno umetnika i kustosa je izuzetno velika jer im se pruža mogućnost koju nisu imali u „realnim“ galerijama.

Gde je i šta je granica modernih tehnologija? Čini se da je nema. Ljudski um i telo su granica modernih tehnologija. Videćemo koliko možemo da izdržimo i da li ćemo preživeti ovu tehnološku revoluciju.

Moramo se prilagoditi realnom svetu u kome ljudi još uvek nisu spremni da prihvate nove tehnologije, što je posebno izraženo u pretežno tradicionalnim okruženjima kao što su umetnost i muzeologija, tako da moramo biti vrlo pažljivi, skromni i strpljivi, a u isto vreme izuzetno prodorni, uporni i brzi

Namera vam je da stvorite čitav novi svet u umetničkom prostoru. Kako mislite da to postignete?
Polako, korak po korak, pa onda sve brže i brže. Moramo se prilagoditi realnom svetu u kome ljudi još uvek nisu spremni da prihvate nove tehnologije, što je posebno izraženo u pretežno tradicionalnim okruženjima kao što su umetnost i muzeologija, tako da moramo biti vrlo pažljivi, skromni i strpljivi, a u isto vreme izuzetno prodorni, uporni i brzi.

Na čemu se zasniva novi blockchain protokol i kako izgleda virtuelna trgovina umetninama? Edukujte nas ukratko.
Umetničko tržište je veoma specifično, najvećim delom zbog svoje netransparentnosti: veliki deo kupoprodaje odvija se tajno, veoma često nije moguće utvrditi šta je original, a šta reprodukcija, ko je bio originalni vlasnik tog dela… Blockchain tehnologija omogućava da više nema dilema oko tih podataka, jednom kada su „digitalni dokazi“ uneti u sistem.
Ključ virtuelne trgovine jeste prodavati u virtuelnoj stvarnosti ono što ima više „smisla“ kupovati u njoj nego u realnosti. Mi se trudimo da pokrenemo prodaju u VR-u jer je kupovina umetničkih dela veoma specifična, a ova tehnologija pre svega daleko pojednostavljuje logistiku vezanu za kupoprodaju umetnina. Takođe, u digitalnom svetu koji je pristupačan samo kroz ekrane mobilnih telefona i kompjutera virtuelna stvarnost je jedina tehnologija koja dozvoljava svakome da zaista doživi umetničko delo iako se nalazi u nekoj drugoj dimenziji.

Da li će nam inovacije pomoći da dotaknemo suštinu, smisao?
Smisao je za svakoga individualan. Na putu traženja smisla nekima od nas tehnologija i inovacija sigurno mogu da pomognu da razmišljamo drugačije. Kod nas i u svetu su inovacije postale sinonim uspešnog biznisa i opšta trka za novcem dovela je do toga da ih isključivo smatramo nečim što je komercijalno isplativo, a to je pogrešan način razmišljanja. Takav vid bavljenja inovacijama nas neće preterano približiti višim nivoima znanja, već uglavnom samo produbiti krizu u društvu opterećenim materijalnim dobrima.

Digitalizacija kulturnog nasleđa omogućava nam da u virtuelnoj stvarnosti ispričamo priče na atraktivan način, a takođe obezbeđuje bolje očuvanje i zaštitu artefakata

Prvi film vaše produkcijske kuće Digital Mind je i prvi srpski animirani film rađen game engine tehnologijom, priča koja prethodi bajci Baš-Čelik, i to je samo uvod u dugometražni animirani film. Šta je game engine tehnologija, zašto baš Baš-Čelik i kada nas očekuje premijera?
Game engine je zapravo skup različitih softverskih platformi koje služe za kreiranje kompjuterskih igara. One su danas visoko razvijene, tako da slika, odnosno igrica koju kreiramo u njima izgleda skoro kao animirani film. Ovakva produkcija video-igara nepobitno se kreće ka kvalitetu filmskih ostvarenja. Mi smo prepoznali ovaj trend i trudimo se da razvijanjem ove tehnologije postanemo deo njega.

U srpskoj kinematografiji do sada nisu postojali superheroji, posebno ne superheroji koji se pojavljuju u istorijskim delima, te Baš-Čelika smatramo svetim gralom, nedostižnim ciljem mnogih produkcijskih kuća. Mi Baš-Čelika vidimo kao posrnulog heroja i uzbuđeni smo da ispričamo priču o njemu. Do sada je urađen kratkometražni film, uz podršku sredstvima Filmskog centra Srbije, koji je uvod u veliku bajku o Baš-Čeliku koju ćemo, nadam se, imati priliku da realizujemo u skorijoj budućnosti. Premijeru kratkometražnog filma očekujemo u prvoj polovini ove godine.

Šta su još vaše strasti u realnom svetu? I šta je za vas smisao života?
Moje strasti u realnom životu su mesta i ljudi, a smisao života je u preživljavanju konstantnog prilagođavanja.

Hvala, Vitomire!

The post Vitomir Jevremović: Ljudski um i telo su granica modernih tehnologija appeared first on 42 magazin.