Taj brend ove godine proslavlja svoj petnaesti rođendan, a za to vreme Tamara je uspela, osim kao dizajnerka, da se pozicionira i kao uspešna modna preduzetnica.

Na koji način je njen modni dizajn napredovao u periodu od tih petnaest godina, o novim kreativnim konceptima, ali i inovativnim idejama za prezentacijua kolekcija, kao i o tome šta misli o današnjoj modnoj sceni, pričali smo s Tamarom.

Studije ste završili na londonskom koledžu Central Saint Martins. Kako je to izgledalo, s obzirom na to da on važi za jedan od najjačih u svetu?
Da, CSM jeste jedna od najboljih škola za modni dizajn na svetu, a pored toga, smeštena je u Londonu, metropoli u kojoj isprepletanost različitih kulturnih uticaja čini neiscrpni izvor inspiracija. Sama škola insistira na kreativnom razmišljanju, prezentaciji, ali i kompleksnim, tehničkim segmentima dizajna. Gradivo se savlađuje kroz brojne i različite projekte, tako da sam imala priliku da se oprobam u raznovrsnim disciplinama: u krojenju, štampi na materijalu, pravljenju tekstila, izradi nakita… Od vas, kao studenta i mladog dizajnera, traži se da svoje ideje, već na samom početku, realizujete u konkretno izrađenoj silueti – tako da veoma brzo steknete utisak kako to baviti se dizajnom realno izgleda.

View this post on Instagram

Pleated skirt #morepleatsplease #capsulecollection #newcollection #tamararadivojevicfashiondesign

A post shared by Tamara Radivojevic (@tamararadstudio) on Mar 11, 2019 at 1:06am PDT

Nakon rada u studijima Husseina Chalayana ili Roberta Caryja Williamsa, karijeru ste izgradili u Beogradu. Zašto ste se opredelili za taj potez?
To je bilo neke, recimo, 2002. godine… Britanska modna scena tada nije bila razvijena poput današnje, tek nekoliko pojedinaca imalo je profitabilne kompanije. U tom trenutku su dizajneri počeli da pokreću sopstvene brendove. I ja sam želela isto, a u Beogradu su se dešavale naizgled velike promene i svi smo verovali u novu budućnost, stoga mi se povratak činio kao prava stvar.

Već dugo ste na samom vrhu domaće modne cene. Koliko i da li je ona porasla od momenta kada ste počinjali da dizajnirate i gde vidite potencijal njenog daljeg razvoja?
Modna scena jeste porasla, broj ljudi koji sada stvara i radi je neuporedivo veći, ali mi se čini da je kod nas nestala granica koja razdvaja modne dizajnere i one koji sebe tako nazivaju uprkos činjenici da nemaju nikakav kredibilitet. Svi smo strpani u isti koš.

Tome doprinosi potpuni nedostatak modne kritike i ozbiljnih publikacija koje prate šta se dešava na sceni.

Naše tržiste je preplavljeno plagijatima. Država nema strategiju za pomoć malim dizajnerskim brendovima, te se takmičimo s velikim stranim modnim preduzećima koja dobijaju državne subvencije. Eto, ako već upoređujemo s Engleskom, tamo je, na primer, stvoren British Fashon Council, koji već godinama sponzoriše i pomaže male dizajnere i njihove brendove. Zajedno s dizajnerima oni rade na strategiji za organizaciju posla, pomoći pri prezentaciji kolekcija i povezivanja dizajnera sa profesionalnim kupcima širom sveta. Na taj način oni ujedno ulažu u kreiranje poznatih modnih brendova po kojima je britanska modna industrija danas i prepoznatljiva i zbog kojih je sve jača.

Na koji način se razvijao vaš brend? Kako se on percipira internacionalno?
Moram priznati da sam trenutno na prekretnici. Naime, posle kraće pauze, vraćam se  jednim novim konceptom i željom da razvoj mog brenda odgovori na sve izazove i promene koje se dešavaju ne samo kod nas, već i na svetskoj sceni. Čini mi se da u ovom trenutku mnogi veliki brendovi imaju problem sve većeg nedostatka relevantnosti i muče muku kako da dopru do generacije modernih potrošača. U toj situaciji mali brendovi imaju šansu jer im je lakše da se reorganizuju i reaguju. Takođe, imaju mogućnost lakšeg pristupa samom klijentu – razvoj društvenih mreža je to omogućio. Stoga sam i ja promene u svoj brend unela upravo razmišljajući o tim izazovima. Biti prisutan na svetskoj modnoj sceni nikada nije bilo lakše – zahvaljujući Instagramu.

Nedavno ste pokrenuli novi koncept prezentacija svog dizajnerskog rada, pozivajući ljude na (zasada jedan) događaj na kom su imali priliku da probaju vaše capsule kolekcije. Recite nam nešto više o toj ideji?
Ideja se zapravo rodila kao rezultat ličnih potreba – postala sam mama i moja garderoba je vapila za dobrim komadima koje mogu da nosim u različitim prilikama. Dakle, onim koji su uvek primenljivi, relevantni i na koje mogu da računam. Tu ideju prenela sam na sistem dizajniranja i prikazivanja odevnih komada, koje promovišem dva-tri puta u sezoni putem capsule kolekcija. To su redukovane, sažete, mini-kolekcije kojima se kroz samo par silueta prikazuje celokupna ideja.

Tako se akcenat stavlja na komad, a ne na čitavu modnu liniju,  čime se sugeriše ulaganje u jednu versatilnu i kvalitetnu stvar.

Moja ideja je da na svakoj prezentaciji obratim pažnju na potpuno različitu grupu artikala, koji pametnim i promišljenim kombinovanjem stvaraju nove siluete i nove outfite. Sako i pantalone čine odelo, korset i pantalone kombinezon, top i suknja haljinu… Ovako, želim da usmerim ljude i inspirišem ih da pažljivo grade i oblikuju sopstveni stil.

Kada će se desiti sledeća prezentacija i kako će se razlikovati od ove na kojoj smo nedavno bili?
Sledeća prezentacija je planirana za sredinu maja, baviće se letnjom garderobom za vrele  dane koji nas očekuju. Na plus 40 stepeni vrelog beogradskog asfalta moda se često zanemaruje, a tako uopšte ne mora da bude. Izazov mi je da ponudim odevne kombinacije koje odgovaraju upravo tim uslovima. Pokušaću da odgovorim na zadatak – kako izgledati zanimljivo, čak i kada se beton oko vas topi!

Foto: Ana Blažić

Capsule kolekcije nastale su sa ciljem da svojim mušterijama pokažete kako gomilanje odeće nije neophodno i da mogu pametno da ulože u nekoliko dobrih, ključnih komada. U eri hiperkonzumerizma ta poruka je veoma važna. Šta vi mislite o fast fashion brendovima i trendu koji oni nameću – prekomernoj proizvodnji, nepromišljenoj kupovini i zagađenju planete odećom?
Potpuno ste u pravu, današnja modna industrija je u samom vrhu liste najvećih zagađivača planete. Deluje da su dizajneri i brendovi fokusirani na prodaju, a ne na kvalitet. Sve se svodi na profit. Čini mi se da u segmentu očuvanja planete prednjače mali brendovi. Većina nas koristi materijale koje bi velike kompanije inače bacile, proizvodimo manje, jasno definišemo kolekcije, insistira se na potpunoj transparentnosti kada je proizvodnja u pitanju, pokretanjem sopstvenih internet prodavnica, dakle bez dodatnih trgovačkih marži, kupcima se omogućava da dobre, organske, samoodržive proizvode lakše nabavljaju. Deluje da sve više novih generacija strašno vodi računa kako se brendovi u tom smislu ponašaju.

Nadam se da će ovakve promene u ponašanju kupaca naterati i one velike da menjaju način poslovanja i time zaštite planetu od bezumnog zagađenja.

Hajde da pričamo malo o tim, novim ključim komadima koje ste predstavili – kako su nastajali, iz koje ideje i kome su namenjeni? Koje poznate ili nepoznate dame biste voleli da vidite u odeći s vašim potpisom?
Mislim da su moji klijenti osobe  koje veruju u originalnost i kvalitet dizajnerskih komada. Volim da se poigravam formom, teksturama i kontrastima. Volim pomerene detalje, neobična rešenja. Kao što sam pomenula, sve počinje iz neke lične potrebe, razmišljanja o tome šta treba meni, kako izgleda moj dan, uopšte – kako izgleda dan u životu jedne savremene žene… I čini mi se da moje klijentkinje to prepoznaju. Dame koje nose moju garderobu su stvarno, sve do jedne, uspešne poslovne žene, zaljubljenice u dizajn, samosvesne su i ostvarene, a to mi se jako dopada. Znam da je sada trend navesti neke medijski poznate dame kao ideju tog nekog željenog kupca, međutim meni je to manje bitno.

Svaka iskrena ljubiteljka dizajna je moja idealna mušterija.

Dobri materijali, zatim pažljiva kombinacija šara i tekstura – čine vaš dizajnerski potpis. Kako ih birate?
Kontrasti čine sliku onoga što stvaram. Volim luksuzne materijale, pritom – ne mislim na šljokice i štras, već na kvalitetne vunene štofove, tehno-svile, prirodne materijale izrađene novim tehnologijama… Interesuje me forma koja se od njih dobija, kako padaju, kako se oblikuju.

Rekla bih da se iz kolekcije izdvojila plava košulja na vezivanje, koju svi želimo. Šta je vaš favorit?
Moj je definitivno korset sa džepovima! I kargo pantalone! Ne mogu da se odlučim (smeh).

Foto: Ana Blažić

Da li ste bili iznenađeni odličnim reakcijama na novu kolekciju ili ste ih predvideli?
Uvek priželjkuješ dobre reakcije, a sada su bile i više od toga – bile su fenomenalne. Presrećna sam, iskreno.

Drago mi je što je ovaj novi koncept prezentacije capsule kolekcija prihvaćen sa toliko entuzijazma!

Čime ste trenutno fascinirani, a što utiče na stvaranje ove kolekcije, ali i nekih novih, budućih?
Evo kako to trenutno izgleda – sastojci su: muški kroj odela, čipkasti kombinezon, klasičan kišni mantil i materijali novih tehnologija. Sada treba od ovih sastojaka stvoriti dobar recept (smeh)!

Da li ćete uskoro imati reviju, izbaciti lookbook ili planirate nešto treće, inovativno, što ne možemo da predvidimo?
Uskoro će biti petnaest godina otkako prikazujem svoje kolekcije na Beogradskoj nedelji mode! Spremam nešto novo za jesen, kako bih obeležila taj jubilej! Ne želim da otkrivam bilo šta – stay tuned!

The post Tamara Radivojević: Naša scena ne razlikuje originalni dizajn od konfekcije i plagijata appeared first on 42 magazin.

Njujorška nedelja mode se završila, ostavljajući samo jedan utisak u formi pitanja – koliko zapravo i dalje zaslužuje reputaciju jednog od glavna četiri fashion weeka? Šta je inovativno prikazano? Po čemu se izdvaja, po čemu je prepoznatljiva i koliko je uticajna u diktiranju trendova danas? Ili, možda, još bolje – u poslednih pedeset godina?

Pariska nedelja moda bila je i ostala suverena modna vladarka, a Pariz prestonica koja diktira trendove iz sezone u sezonu, bilo da govorimo o visokoj modi ili ready-to-wear kolekcijama.  Sa listom tradicionalnih modnih kuća Chanel, Louis Vuitton, Dior, Saint Laurent, Balenciaga ili Celine, preko inovatora kao što su Rei Kawakubo, Yohji Yammamoto i Haider Ackerman, pa sve do novih dizajnera – Jacquemusa ili Glenna Martensa (Y Project) svaka revija potencijalno će vas oboriti s nogu. Ili bar podsvesno se urezati u vaše pamćenje. Konzervativan i strog kada je reč o visokoj modi, ovaj grad, u isto vreme, uvek je bio otvoren za nove i revolucionarne ideje. Čuvena šestorka – Antwerpen Six, sa genijalnim Martinom Margielom na čelu, unela je tektonske promene na celu svetsku scenu i vratila ideju da moda zaista jeste umetnost, da ne mora i ne treba da bude komercijalna.

Nedelja mode u Njujorku je uvek morala da se dokazuje, a nije ni čudo – jer je od samog starta negovala copycat filozofiju

Londonska nedelja mode je plodno zemljište iz kog se rađaju novi modni talenti. Za to su pre svega zaslužni prestižni modni koledži Central Saint Martins, Art and Design i Royal College of Art u kombinaciji za živom i veoma raznolikom street style kulturom. Ova nedelja mode, iako je imala svoje krizne periode, uspela je da se održi i dobije epitet scene za punk i underground, zahvaljujući modnoj kraljici (jer svi znaju da Britanija ima dve kraljice) Vivienne Westwood. Pored nje, koja je bila i ostala na prvom mestu, ne smemo da zaboravimo Paula Smitha, Betty Jackson ili Nicole Farhi, koji su i te kako doprineli gradnji britanskog stila. Devedesetih su Alexander McQueen i Hussein Chalayan bukvalno ostavljali publiku bez teksta svojim spektakularnim revijama koje su više ličile na teatar nego na modni event, jer samo je LFW mogao tako nešto da podnese. Danas su simboli ove modne nedelje Stella McCartney, čija je karijera baš na njoj lansirana, zatim, Burberry, Christopher Kane i Gareth Pugh.

A kako izgleda Milanska nedelja mode? Italijanski dizajneri su godinama uspevali da se profilišu i postanu ikone za sebe – Giorgio Armani i Valentino svakako su jedna od najvažnijih i najrespektabilnijih imena u istoriji mode. Miuccia Prada, modni matrijarh, svakom novom kolekcijom pomera granice u modnoj industriji i postavlja trendove. Da li je to uvek po našem ukusu ili ne (sećate se prozivke u našoj prošloj kolumni?), moramo da priznamo da je svake godine drugačija, što ne možemo a da ne cenimo. Modna kuća Gucci, pod kreativnom direkcijom Toma Forda, obeležila je devedesete, a sada je opet u fokusu sa hippie eklektičnom estetikom Alessandra Michaela.

Svoj modni hajlajt NYFW imao je 60-ih i 70-ih, kada je Brigitte Bardot, francuska lepotica, izjavila da je Chanel za bakice. Kul gospođice želele su mini-suknje iz Londona, ali i džins i disko haljine koje je potpisivao američki dizajner Halston

A gde je tu NY?

Nedelja mode u Njujorku je uvek morala da se dokazuje, a nije ni čudo – jer je od samog starta negovala copycat filozofiju.

Neke od prvih revija u Americi organizovala je modna novinarka Eleanor Lambert kada je lansirala prvu nedelju mode za štampu, 1943. u hotelu Plaza. Na tom eventu pojavili su se dizajneri Norman Norell, Claire McCardell i Valentina, uglavnom kopirajući francusku modu. No, u Americi je to bio ogroman uspeh podržan od uticajnih glosi magazina Vogue i Harper’s Bazaar. I upravo tako, uz medijsku podršku, malo-pomalo, ovaj događaj dobijao je status modne nedelje poput onih u Parizu ili Rimu, gde su Italijani održavali svoju nedelju mode pre Milana.

I šta se dogodilo značajno u Njujorku od tada do danas? Svoj modni hajlajt NYFW imao je 60-ih i 70-ih, kada je Brigitte Bardot, francuska lepotica, izjavila da je Chanel za bakice. Kul gospođice želele su mini-suknje iz Londona, ali i džins i disko haljine koje je potpisivao američki dizajner Halston. Pored toga, Amerika se dičila svojim diverzitetom – među novim modnim zvezdama bio je Afroamerikanac Stephen Burroughs, Amerikanac dominikanskog porekla Oscar de la Renta i žena – Anne Klein. A s tim se dizajnerska grupica belih muškaraca u Francuskoj teško takmičila jer govorimo o vremenu građanskog pokreta, ženskog pokreta i solidarisanja.

Dizajner Roy Halston Frowick, poznatiji samo kao HALSTON

To je svakako revolucionarno, ali se ta revolucija na tom mestu i završila. I vratila nazad u svoju mašinu za kopiranje.

NYFW se u svojoj današnjoj formi i konceptu održava od 1993. godine i otvara modnu sezonu dva puta godišnje. Od tada bi hajlajti bile revije Calvina Kleina, čiji se minimalizam profilisao ’90. ili grunge stil Marca Jacobsa. Od 1997 do njegovog povlačenja 2005. godine, Helmut Lang revija bila je jedna od najiščekivanijih u celoj modnoj sezoni. Zatim, tu su Donna Karan i party diva Diane von Furstenberg. Međutim, istina je da su Donna Karan i Mr. Klein izgradili svoja imena kopirajući evropske dizajnere i njihov rad iz 80-ih, prvenstveno Armanija. CK je uz pomoć Glenna O’Briena, kroz vešt marketing i kampanje koje su u to vreme bile kontroverzne, ipak uspeo da se profiliše i izgradi prepoznatljiv stil.

Dakle, šta NYFW nudi danas? Koji je kreativni doprinos američkih dizajnera modnoj industriji u skorijem periodu? (Ne računajući Ricka Owensa koji je odavno emigrirao u Pariz i upravo tamo izgradio svoju karijeru.)

Javna je tajna da bi većina evropskih modnih urednika, da može, preskočila ovaj događaj vrlo rado, kao i to da NYFW već neko vreme ima reputaciju kreativno uspavane fešte na kojoj dominiraju sportska garderoba i koktel haljine sa odsustvom novih i inovativnih ideja. Da stvar bude još gora, Thom Browne, Proenza Schouler, Rodarte i Altuzarra odlučili su da premeste svoje revije na Paris Fashion Week. I svakako će biti  zanimljivo videti kako će upravo ove, glavne zvezde njujorške scene (pre svih Rodarte i Proenza Schouler), da prodju u Parizu – jer jak si onoliko koliko ti je konkurencija dobra ili loša.

Donna Karan i Mr. Klein izgradili su svoja imena kopirajući evropske dizajnere i njihov rad iz 80-ih, prvenstveno Armanija

I šta je ostalo?

Tom Ford koji se nakon lutanja po svetu vratio u Njujork. Iako je po internetu nova kolekcija hvaljena kao njegov comeback, utisak je poprilično razočaravajući. Marc Jacobs živi na svojoj staroj slavi, a zapravo ništa novo i kreativno ne nudi. Da li uopšte treba da spomenemo Michaela Korsa, dizajnera za skorojevićke?

Kada je Belgijanac Raf Simons, jedan od najvoljenijih i najuticajnijih svetskih dizajnera, nakon kuća Dior i Jil Sander prešao u Calvin Klein, mislilo se da će dati boost NYFW-u i podići igru na nov nivo. U teoriji bi ostali dizajneri, u takmičarskom duhu, radili na svojim kolekcijama i tako unapredili celokupnu scenu. Iako je ovaj prelazak svetla tačka za modnu nedelju i revija koju, maltene, jedino i želimo da vidimo, nikakav uticaj nije imao na status NYFW-a.

Javna je tajna da bi većina evropskih modnih urednika, da može, preskočila ovaj događaj vrlo rado, kao i to da NYFW već neko vreme ima reputaciju kreativno uspavane fešte

Američki wunderkind Alexander Wang je nakon par sezona u kući Balenciaga malo izgubio kompas i kada je reč o njegovoj liniji. Kada smo kod mladih dizajnera, ono što je bila potencijalna prednost američkog tržišta jeste finansijska podrška upravo za njih. Po inicijativi Anne Wintour, CFDA (Council of Fashion Designers of America) osnovan je Fashion Fund iz kog su finansirani mladi talenti. I gorepomenuti dizajneri koji su emigrirali na Paris Fashion Week neki su od dobitnika ove nagrade. Ali upravo ova moguća prednost pretvorila se u promašaj u kreativnom smislu, jer kada se sagleda lista dobitnika Fashion Funda, dolazi se do zaključka da su podršku dobijali oni koji su imali najviše komercijalnog potencijala. Zahvaljujući Instagramu ipak uspemo da otkrijemo neko novo, zanimljivo ime, koje ipak postoji na njujorškoj sceni – poput Maryam Nassir Zadeh ili dua Eckhaus Latta, ali je činjenica da oni još uvek nemaju značajniju finansijsku, kao ni medijsku podršku. A tu je i tridesetogodišnji Michael Halpern, jedini američki mladi dizajner koji je potencijalno mogao da vrati 70’s glitz and glam after-dark stil na njujoršku pistu, ali i on je izabrao da svoje kolekcije prikazuje u Londonu.

Halpern, jesen-zima 2018

U članku na NY Times sajtu, nazvanom Da li je Njujorška nedelja mode došla do kraja piste?, modni novinar Eric Wilson rekao je da „spoljnjem svetu“ NYFW deluje kao najbolja žurka na planeti, ali insajderi su umorni „puno priče ni oko čega“ situacije. Njujorkom vladaju reprodukcije trendova viđenih prošle sezone na pistama Pariza, Milana i Londona.

Najveći problem NYFW jeste utemeljeni stav da je moda prvenstveno biznis. Što čak i vrlo transparentno organizator događaja, kompanija IMG, priča o NYFW-u kao mega-marketing eventu (da, baš tim rečima ga opisuje) i novim luksuznim uslugama koje planiraju da uvedu za korporativne klijente u okviru manifestacije kao npr. – bekstejdž ture, upoznavanje sa dizajnerima i modelima, usluge stilizovanja itd.

U svakom slučaju, Njujork mora mnogo više da se potrudi. Da dâ validne razloge zbog kojih bi horde eminentnih urednika, novinara, kolumnista, ritejlera, fotografa, videografa i blogera MORALE DA BUDU TAMO.

Ili da ispadne iz TOP 4 fashion week grupe.

The post MODNI STAV: Da li je NYFW (p)ostao besmislen? appeared first on 42 magazin.