Victor Vasarely, Hat C, možete ga pazariti online za 55000 švajcarskih franaka

Više se ne zna broj galerija koje su se u Beogradu otvorile i – zatvorile. Neke su bile baš, baš dobre, poput galerije G12 Hub, nalazila se preko puta Geozavoda u Savamali. One koje opstanu 5+ godina smatraju se već ozbiljnim izlagačkim prostorima samo zbog činjenice da su još tu. Usled konstantnog dizanja renti, mladi umetnici i ne stižu da populizuju svoje prostore za stvaranje i izlaganje, a da ih u međuvremenu ne ugase. I dok se nekima dižu rente, drugi privilegovani dobijaju novce za filmove i raznorazne bizarne projekte. Tako je kako je.

Međutim, iako je kod nas tržište nerazvijeno, a kultura gotovo marginalizovana, interesantno je da je u svetu razvijenog art tržišta situacija donekle – liči na ovo naše. Od Londona do Los Anđelesa galerije se zatvaraju iz gotovo istog razloga – finansijske neodrživosti, a čak i one koje su preživele padove umetničkog tržišta ili konstantne i prebrze promene ukusa kupaca – polako se gase.

Jedna od najvećih aukcijskih kuća Cristie’s objavila je da zatvara svoj prostor u Londonu, a smanjuje drugi u Amsterdamu, kako bi se usmerila na online aukcije

Još od ekonomske krize 2009. godine, tradicionalno tržište umetninama, pogotovo kada pričamo o manjim galerijama, zabeležilo je neznatan porast. S druge strane, ljudi su masovno počeli da traže i kupuju umetnost preko interneta. Ranije je bilo nezamislivo da neko kupi umetničko delo a da ga prethodno ne pogleda uživo, ali izgleda da danas ljudi to bez problema rade. Svet online art prodaje, kako se čini, cveta.

Pre samo nekoliko godina mnogi vlasnici galerija i sami umetnici bili su skeptični da svoje kolekcije i dela stave na net. Vrednost umetničkog dela povezana je sa njegovom unikatnošću, a kada bi se ono pojavilo na internetu, postoje velike šanse za nekontrolisanu reprodukciju jer svi detalji o delu bi morali da postoje u njegovom opisu. Takođe, otkrivanje dela na internetu imalo je efekat njegovog devalviranja – pogotovo ako bi umetnici kačili na Facebook. Kako biste došli do ozbiljnih kupaca, bilo je neophodno ići proverenim putem, preko galerija koje dodatno daju kredit samom umetničkom delu. Bilo je neophodno dostići i održavati neki status. Ali i ta dinamika se brzo menja. Jedna od najvećih aukcijskih kuća Cristie’s objavila je da zatvara svoj prostor u Londonu, a smanjuje drugi u Amsterdamu, kako bi se usmerila na online aukcije. Carlo McCormick, kritičar umetnosti i kurator, rekao je da se mnogi vlasnici galerija pitaju zbog čega bi trebalo da se vežu za prostor i plaćaju enormne rente kada ljudi sve više pretražuju internet. Čak i uspešne galerije su zbog toga veću vremena – prazne. Trend e-commerce šopinga postoji u svim ostalim društvenim sferama i ljudi se na njega sve više navikavaju, tržište je sve sigurnije, a zakoni određeni. Zbog toga je isto pravilo počelo da se primenjuje i na svet umetnosti. Takođe, popularnost i jednostavnost pretrage na sajtovima i društvenim mrežama doprineli su ovom fenomenu.

Chris Bernard, ulje na platnu iz 2017, košta 12000 dolara preko sajta artsy.net

Nekada su kolekcionari koji bi poželeli da se edukuju o tome šta je hip u svetu moderne umetnosti morali da savetuju eksperte. Eksperti su bili insajderi industrije, školovani da prate tržište i uočavaju trendove, a zatim organizuju ekskluzivne izložbe gde bi predlagali nove umetnike u koje treba ulagati. Jer smešno je – ali jeste tako, u svetu umetnosti ljudi često ne veruju sopstvenom ukusu. Ali savremenim i mlađim kolekcionarima proces učenja i edukacije bolja je opcija od unajmljivanja savetnika koji će ih voditi kroz galerijski prostor, pa se tako i uloga galerijskih eksperata polako gubi.

Ova nova paradigma izrodila je Artsy.net – njujorški startap koji nudi slobodniji i otvoreniji pristup svetu umetnosti od tradicionalne ideje

Ta nova paradigma izrodila je Artsy.net – njujorški startap koji nudi slobodniji i otvoreniji pristup svetu umetnosti od tradicionalne ideje. Oni prodaju ozbiljna umetnička dela na svom sajtu (od Picassoa, Moneta, do ruske avangarde i svega između), a njihova pretraga omogućava vam da filtrirate stil koji vam se dopada, vremenski period nastanka umetničkog dela ili da pretražite po ceni koju možete da priuštite. Sajt koristi algoritme pomoću kojih prepoznaju vaš ukus i na osnovu toga preporučuje ono što bi moglo da vam se svidi. Takođe, ljudi često imaju utisak da, ukoliko se malo ozbiljnije zainteresuju za neko delo u galerijama, i konsultuju kustosa, budu pritisnuti da delo i kupe. Na Artsy.net toga nema i slobodni ste da beskonačno skrolujete ili svajpujete, u zavisnosti s kog uređaja gledate.

Henry Matisse, Teeny, 1970. cena na upit

Iako ovaj sajt nije bio jedini na online nebu koji se bavi art prodajom (tu su i platforme za prodaju umetničkih dela ArtSpace, Paddle8 i ArtNet), jedini je uspeo da se prilagodi željama galerija i dozvoli im da zadrže legitimitet – pa tako one mogu da izaberu koje informacije o delu će pustiti u javnost i ocene ozbiljne klijente kojima se dalje posvećuju. Na sajtu se prodaje mnoštvo umetničkih dela, a cene variraju od 500 do 50.000 dolara i umesto da je urušio tržište umetnina, zapravo je postao platforma za širenje reacha određenih galerija.

Ranije je bilo nezamislivo da neko kupi umetničko delo a da ga prethodno ne pogleda uživo, ali ljudi to bez problema danas rade

Na kraju, iako donekle zvuči kao logičan korak unapred, nismo preterano uzbuđeni zbog toga što se umetnost seli na internet. Pomalo je začuđujuća činjenica da su ljudi spremni da kupe umetnost samo na osnovu slike, tako što skroluju i primete fotke na Twitteru, Facebooku ili Instagramu. A to nije umetnost, to su fotografije umetničkih dela. Pitanje je – da li mladi kolekcionari uopšte znaju razliku?

The post Da li smo spremni za online art market? appeared first on 42 magazin.