Murali koji emituju jedan talas smirujuće energije i bude sve one tanane emocije. Tako mi percipiramo Artezove radove koji se nalaze na zgradama širom sveta – od Brazila do Indije. Njegovi počeci krenuli su crtanjem grafiti slova, a zatim i crtanjem karaktera i ilustracija na zidovima manjeg formata. Svi ovi koraci ishodovali su oslikavanjem fasada velikih razmera. Nedavno je imao samostalnu izložbu u Torinu, kao i realizaciju jednog od njemu najvećih izazova do sada – murala Soñando con San Borondónu Santa Kruz de La Palmi u Španiji, dimenzija 450 metara kvadratnih.

Reci nam nešto više o tvom poslednjem muralu.
Soñando con San Borondónje mural inspirisan legendom o San Borondonu, misterioznom ostrvu u Kanarskom arhipelagu, koje se pojavljuje i nestaje na leđima kita. Legenda mi je bila veoma inspirativna i veoma brzo sam pronašao pristup koji mi je dozvolio da se stilski uklopim i da na svoj način ispričam priču o misterioznom ostrvu. Najveći izazov na ovom zidu je nastao zbog kratkog trajanja projekta, pet dana, i platforme za visinske radove koja nije bila na motorni pogon već sam morao da je ručno spuštam i podižem na visinu od 20 metara (jedan sat gore, jedan sat dole). Na sreću, vremenski uslovi bili su na mojoj strani, tako da sam uspeo da završim crtanje u predviđenom roku!

Gradovi su zapravo poligon za interakciju između ljudi, a murali su odličan način da se sa ljudima stupi u kontakt!

Prevashodno oslikavaš motive ljudi i prirode. Koja je simbolika te simbioze?
Elemente prirode sam uključio u svoj rad pre svega iz želje da na svoj način doprinesem ozelenjavanju urbanog prostora i da doprinesem stvaranju atmosfere koja meni lično najviše leži, tj. okruženja u kom je priroda dominantna. Što se tiče motiva ljudi, oni su prilično zahvalni kada želite da na slici ispričate neku priču, a ja se trudim da za sobom ostavim radove koji će moći da uspostave dijalog sa posmatračem.

S obzirom na to da si studirao arhitekturu, da li je ona uticala na tvoj umetnički izraz i, ako jeste, na koji način?
Studije arhitekture su najviše uticale na moj odnos prema prostoru i potrebu da svaki rad uklopim u postojeći ambijent. Takođe su mi pružile puno tehničkog znanja koje mi veoma znači, pogotovu kada se radi o produkcijskom delu koji obavezno prati projekte oslikavanja fasada velikih razmera.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Sarađivao si sa različitim street artistima. Kakva su ti iskustva tih kolaboracija?
Kolaboracije su odličan način da odstupite od svog stila, napravite kompromis i isprobate nešto novo. Takođe su jedan od najboljih načina da steknete prijatelje i naučite da komunicirate sa ljudima koje ne poznajete. Mislim da su mi kolaboracije sa umetnicima pomogle da kasnije lakše komuniciram sa organizatorima različitih projekata i da nađem zajednički jezik potreban kako bi projekat bio sproveden u delo.

Mislim da se scena ulične umetnosti u Srbiji polako ali sigurno razvija. Nažalost, deo scene koji se tiče galerijskog izlaganja još uvek ne postoji ili je toliko zanemarljivo mali da ne može ni da se uporedi sa Evropom

A iskustva slikanja u različitim zemljama?
Svaka zemlja sa sobom nosi neko novo iskustvo. Ta iskustva su u 99 odsto slučajeva vezana za ljude i to mi je posebno interesantno. Gradovi su zapravo poligon za interakciju između ljudi, a murali su odličan način da se sa ljudima stupi u kontakt!

Lokacija iz snova za oslikavanje murala?
Severni pol.

Čime se baviš u slobodno vreme?
Slobodno vreme najčešće koristim za druženje sa prijateljima, šetanje moje bokserke Iune, čitanje knjiga i odmaranje. Volim i da kuvam, tako da se ponekad upustim i u tu vrstu rekreacije.

Položaj srpske street art scene u odnosu na region i Evropu?
Mislim da se scena ulične umetnosti u Srbiji polako ali sigurno razvija. Nažalost, deo scene koji se tiče galerijskog izlaganja još uvek ne postoji ili je toliko zanemarljivo mali da ne može ni da se uporedi sa Evropom. Nadam se da će kultura kupovanja umetničkih dela i taj vid podrške uličnim umetnicima u narednim godinama uzeti maha.

U kojoj meri murali i street art doprinose zajednici u kojoj su nastali i razvoju urbane estetike?
Uticaj murala na stvaranje vizuelnog identiteta grada može da bude ogroman, naravno ukoliko odgovorne institucije prepoznaju potencijal i usmere kreativni naboj umetnika u pravom smeru. Bez podrške institucija oslikavanje murala postaje prilično komplikovano, barem kada se radi o većim gradovima.

Elemente prirode sam uključio u svoj rad pre svega iz želje da na svoj način doprinesem ozelenjavanju urbanog prostora i da doprinesem stvaranju atmosfere koja meni lično najviše leži, tj okruženja u kom je priroda dominantna

Da li smatraš da street art predstavlja konstantno izlaženje iz zone komfora?
Mislim da izlaženje iz zone komfora varira od umetnika do umetnika. Neki ljudi su manje, a neki više spremni na pravljenje kompromisa, pa samim tim i na izlazak iz poznatih okvira. Ja se trudim da nikada u potpunosti ne budem ušuškan i da i pored svog truda i rada uvek pronađem novi i zanimljiv pristup pričanju priče na zidovima.

Budući projekti?
Ovog leta me očekuje puno zanimljivih projekata, pretežno u Evropi – Albanija, Austrija, Turska, Hrvatska i Norveška su samo neke od zemalja u kojima ću u narednih par meseci ostaviti trag!

The post Andrej Žikić ARTEZ: Trudim se da za sobom ostavim radove koji će uspostaviti dijalog s posmatračem appeared first on 42 magazin.

Foto: Mina Šarenac

Kada prvi put uđemo u prostoriju sa nepoznatim ljudima, naša pojava i stil govore o nama i pre izgovorenog pozdrava. A između prvog i drugog utiska pri upoznavanju, jedna stvar otkriva detalje o nama mnogo više nego što mislimo, a to su cipele. Imajući to na umu, razgovaramo sa Magdalenom Klašnjom, koja osim što nam sve to potvrđuje, otkriva tajne koje stoje iza cipela sa njenim potpisom.

Znaš onu čuvenu: „Dajte ženi pravi par cipela i ona će osvojiti svet“? Da li se slažeš?
Naravno! Iako poštujem sve ostale odevne predmete, cipele su ipak najvažnije. Možete se umotati u tkaninu, staviti kaiš, obuti dobre cipele i eto savršene kombinacije. Imali smo do sada puno takvih primera. Urezala mi se u sećanje scena kada Carrie Bradshaw ulazi u stan i nosi ogromnu Zverkinu košulju, Hermes kaiš, na nogama Manolice i ništa nije čudno.

Obuća mi je uvek prvo o čemu razmišljam kada dizajniram kostim, čak i kada kreiram samo garderobu, uvek imam u glavi sa kojim cipelama se to nosi

Kako je počeo tvoj dizajnerski put i kako si se opredelila samo za aksesoar, prvenstveno za obuću?
Oduvek sam znala da ću biti dizajner. Moje opredeljenje, obrazovanje i rad su ravna linija bez previše planova i odluka. Sve je išlo vrlo prirodno, od moje prve spoznaje da želim biti dizajner i početka korišćenja šivaće mašine sa 11 godina do odluke da pokrenem brend Magdalena K. Nikada nisam imala jasan cilj da želim da se profilišem kao dizajner, oduvek sam želela da dizajniram kompletan utisak – odevnu kombinaciju od glave do pete. Zato mi je dizajn scenskog kostima bio logičan izbor fakulteta i kasnijeg stvaralaštva. Kako nisam uspela da upišem fakultet iz prvog pokušaja, utešna opcija mi je bila Viša politehnička škola, kojoj sam izuzetno zahvalna jer sam tamo stekla znanje o dizajnu obuće koje kasnije nisam drugde imala prilike da dobijem.
Obuća mi je uvek prvo o čemu razmišljam kada dizajniram kostim, čak i kada kreiram samo garderobu, uvek imam u glavi sa kojim cipelama se to nosi. Rano sam postala svesna obuće i toga koju moć ona ima. Moje prve štiklice mi je mama kupila kada sam imala tri godine, to su bile crvene nanulice. Imam fotografiju sa letovanja gde sam gola, ali imam te nanule i nije me sramota jer se osećam kompletno.

Šta pamtiš s početka karijere?
Za moj razvoj kao dizajnera možda je preloman moment bio kada sam prvi put prodala neki komad garderobe koji sam uradila jer je to bio prvi opipljivi znak da moje ideje imaju vrednost za koju je neko spreman odvojiti novac. I dalje mi je najdraže to uzbuđenje kad prođem pored nekog nepoznatog na ulici ko nosi neki komad koji sam ja napravila.

Radiš li još nešto pored dizajna?
Aktivno radim i kao kostimograf, i nadam se da to neću prestati. Izuzetno mi je bitno da se zabavljam dok radim, a to mogu upravo tako što radim i kostime, ali i svoju obuću. Nije nimalo slučajno što sam spojila ta dva oblika dizajniranja jer su usko povezani i zapravo imaju isti efekat. Kroz obuću dizajniram kompletan utisak.
Kao kostimograf zavisim od toga na koji će me projekat pozvati, kakav ću tekst dobiti, dok sa obućom imam tu slobodu da sama stvaram likove, sama izmišljam situacije za koje su te cipele namenjene i uvek imam neku scenu dok ih dizajniram.

Kako nastaje jedan par Magdalena K cipela? Kako izgleda proces rada od ideje do prvog koraka?
Sve moje cipele rađene su ručno u mojoj malenoj radionici, zovemo je Laboratorija. Uključena sam u izradu svakog para, a razvoj modela je najzabavniji deo. Imam veliku prednost što sam pre Akademije diplomirala i dizajn obuće, tako da sam u mogućnosti da ubrzam proces i za modele izrađujem sve, od skice do prvog kroki modela. Vrlo jasno znam šta hoću da postignem i bitno mi je da taj deo radim sama. Nisam dizajner koji kreće od belog papira, izuzetno mi je važan taktilan rad, tako da prvo pronalazim materijal i boje, igram se njihovim kombinacijama, zatim definišem kalup na kome ću ih raditi, razvijam ga, potom iscrtavam model na kalupu, vadim kroj i proces je time uveliko poodmakao. Najveće uzbuđenje dešava se u tom deliću sekunde kada se javi prava ideja i toj žurbi da je zabeležim, kao i u materijalizaciji posle toga.
Svaki model ručno krojim, zatim nosim kod herihterke (žene koja ih šije), potom ih sklapamo u Laboratoriji. Mislim da smo se zasitili masovne proizvodnje i da smo postali izuzetno osetljivi na ručni rad. I upravo to se oseti u mojim modelima, ima mnogo lepših od njih, ali ono što iz njih izbija jeste količina ljubavi kojom je svaka faza izrade ispunjena. Majstorima sa kojima radim dopadaju se moje cipele i tu simpatiju prenose na njih dok ih rade.

Gde nabavljaš materijale?
Kožu i metalne komponente nabavljam u Italiji. Đonove, kalupe i pomoćne delove kupujem od domaćih proizvođača, ali koža je isključivo italijanskog porekla. Italijani su na prvom mestu po tehnologiji obrade i finiširanja kože. Sa njima morate biti vrlo strpljivi jer će vešto zakasniti ili se praviti da nešto nisu razumeli, ali sva njihova koža je vredna čekanja. Metalni delovi su mi bitni kao zubi – ako se vide, moraju biti savršeni.

Kada je reč o dizajnu, od čega ne odstupate, a šta se konstantno menja?
Jedini princip koji imam je da sva koža koju koristim mora biti isključivo od životinja koje su u lancu prehrambene industrije. Ne koristim krzno i neću ga koristiti. To je moj princip i princip mog brenda i do sada sam i u saradnjama sa drugim brendovima uspevala da u tome istrajem.
Kada sam pokrenula liniju Magdalena K, vodila sam se čistom intuicijom, crtala sam modele kako mi se sviđaju. bez preispitivanja ideje, dala sam sebi zadatak – jedna skica na dan i sutradan nema korekcija ili premišljanja, vreme je za narednu. Imala sam sreće da uradim nešto što je u tom trenutku bilo sveže i drugačije. I sada, nakon mnogo urađenih modela i prepoznatljivog rukopisa, trudim se da se okrenem sebi i tome šta mi se sviđa, pa makar bilo novo i drugačije za moju estetiku ili estetiku moje linije. Promenio mi se odnos recimo prema plastici i transparentnim materijalima za gornje delove obuće. Bitno mi je da gazište bude od kože, a ovog leta sam se malko poigrala i providnim materijalima, i to mi je zabavno. I da ne zaboravim da spomenem, svi moji modeli imaju đon magenta boje.

Još uvek mi je najdraže uzbuđenje kad prođem pored nekog nepoznatog na ulici a on nosi neki komad koji sam ja napravila

Na čijim nogama želite da vidite cipele sa svojim potpisom?
Želela bih na svačijim. Šalim se, pre znam na čijim ne bih želela, ali o tome ne moram da brinem jer znam koju ciljnu grupu ljudi privlačim i kojoj se obraćam. Znam i da ta komunikacija ide dobro jer po Instagramu vidim da sam baš takve devojke i žene zamišljala da će ih nositi. Zahvalna sam svakome ko kupi moje cipele jer je u ovom trenutku toliko velika ponuda i ima mnogo lepih modela iz svih krajeva sveta. Veoma sam svesna koliko sam privilegovana što neko odabere baš moj par. Ako bih zamišljala osobu koja bi ih nosila, volela bih da moje cipele nosi Roksanda Ilinčić. Oduševljavaju me njena estetika i njen rad, i možda bi mi bila najveća dizajnerska čast da poželi neki moj model, tim pre što ona ima svoju liniju obuće.

Osim obuće, imaš i druge aksesoare koji su pronašli mesto na modnim fotografijama u kampanjama i editorijalima. Šta je ono po čemu želiš da ti komadi budu prepoznatljivi svima na prvi pogled? Šta želiš da bude sinonim za tvoj brend?
Kako je razvoj mog brenda išao postepeno, tako se organski formirao pravac u kom idem, dobijao je jasnije obličje. Nemam agresivne slogane ili kampanje gde forsiram svoju estetiku, a volela bih da se moji modeli kombinuju i nose na način koji prija onom ko ih nosi. Izuzetno volim boju, metalik materijale i kombinacije desena. Polako mi se otvara prostor da se posvetim i drugim komadima pored obuće. Nažalost, sve ide dosta sporo i vreme mi ne ide naruku. Oduvek sam nosila tzv. pederuše, i dok sam radila za Daryl K, jedva sam ih ubedila da ih napravimo. Od tada je prošlo sedam godina i tek su sada počeli da dobijaju porudžbine. Ja ih već neko vreme pravim i trenutno ih radim u više veličina, boja i tekstura, ali, evo, često ih vidim na devojkama i drago mi je zbog toga.

Tvoji modeli se prodaju širom sveta – od Beograda, Zagreba, Sarajeva, preko Ženeve i Pariza, pa do Njujorka. Kako su dospele tamo?
Izlagala sam na sajmovima u Parizu i Njujorku, ali zapravo sve je krenulo iz Beograda i mog odmora ovde kada sam uradila skice i uzorke i potom izložbe u KC Gradu nakon koje su usledile i prve porudžbine. Sada je daleko lakše, a pored sajmova Facebook i Instagram mi puno pomažu i rade bez moje preterane posvećenosti.

Kako ljudi iz drugih zemalja reaguju na tvoju estetiku?
Najteže je doći do radnje, a radnje odlučuju šta će biti ponuda. One su zaslužne za zanimljiv ili dosadan asortiman na tržištu. Buyeri su ti koju biraju za radnje i vrlo je teško privući njihovu pažnju i uraditi nešto zanimljivo, a opet ne previše riskantno za prodaju. Ja tu hodam po ivici. Mnogo bolje reaguju sami kupci nego buyeri. Dobila sam komentare da sam isuviše riskantna za prodaju u Francuskoj jer Francuskinje vole minimalistički dizajn i crnu ili teget boju. Moje najveće tržište je Francuska i sva sreća pa ima i buyera koji rizikuju.

U kom pravcu želiš da koračaju tvoje cipele?
Privlači me Azija i volela bih da proširim tržište na Kinu, Japan i Koreju. Iako mojih cipela već ima tamo, a to su do sada bile pojedinačne porudžbine. Volela bih da tamo stigne što veći broj mojih cipela.

Foto: Mina Šarenac

The post Magdalena Klašnja: Zasitili smo se masovne proizvodnje appeared first on 42 magazin.

Ne morate da krečite, niti da kupujete komade nameštaja velikih dimenzija da biste dobili novu atmosferu u domu. Malo mašte za svaki prazan ćošak učiniće da se osećate kao da ste renovirali stan, a to neće drastično uticati na vaš budžet. Dodajte zanimljivu sliku na zid, dekorativne jastučiće s printom na pod, lampu i tabure – i eto novog kutka!

[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Slika na platnu Kare, cena na upit
2. Jastučići s printom Twiga Pattern Bazaar, 2.750 dinara/komad
3. Klupa od ratana i drveta Ikea, 12.999 dinara
4. Podna lampa sa drvenim nogarima Home Center, 9.999 dinara
5. Saksije od metala Ferm Living, 4.270 dinara
6. Dekorativne korpe od pruća Emmezeta, od 1.999 dinara
7. Lampa od žice Jysk, 3.200 dinara
8. Tabure od pletiva Kiera de.zen, Domino, cena na upit
9. Tepih od vune Zara Home, 44.990 dinara
10. Kuhinjske daske od drveta Daskka, 5.900 dinara

The post Ne renovirajte, dekorišite! appeared first on 42 magazin.

U jednom skrivenom dvorištu u Parizu, smeštenom između nekoliko stambenih zgrada, nalazi se Pigall košarkaški teren – koji je pretrpeo fenomenalne umetničke intervencije.

Predvođeni velikim fanom košarke Stéphaneom Ashpoolom, francuski modni brend Pigalle i pariska kreativna agencija Ill-studio začinili su prostor svežom i zabavnom estetikom. Nijanse grožđa, suncokreta i smelih plavih indigo nijansi pokrivaju zidove i sam teren, dok su igrači okruženi zasićenim nijansama sunca.

Pigall je istovremeno predstavio i novu kolekciju odevnih predmeta koje je uradio u saradnji sa brendom Nike, a košarkaški teren doživeo je transformaciju.

Ova fenomenalna paleta ružičastih, ljubičastih, žutih i indigo boja inspirisana je estetikom košarke devedesetih godina prošlog veka.

I mi bismo ovde rado igrali basket.

The post Košarkaški teren u nijansama grožđa, indiga i sunca appeared first on 42 magazin.

Već sa prvim zracima prolećnog sunca oseća se bolje raspoloženje u vazduhu i ne sumnjamo da ste to već primetili. E sada je vreme za sledeći nivo – da sunčevu svetlost prilagodite sebi. A zašto i ne biste kada je stvar u vašim rukama.

Bez obzira na to da li imate mnogo svetla poput ljudi čiji je dom u potkrovlju ili imate prozore samo na jednom zidu – predlažemo da svetlosnu atmosferu podignete na viši nivo izborom pravih roletni

Opšte je poznato koliko i kako boje utiču na raspoloženje, pa tako ovu činjenicu ne bi trebalo ignorisati već je maksimalno iskoristiti. Ukoliko se pitate kako, evo odgovora. S obzirom na to da ste sami tvorac prostora u kom živite, radite i spavate, apsolutno bi trebalo da ga prilagodite sebi i svojim najbližima sa kojima u njemu provodite vreme ne bi li ono bilo kvalitetnije.

Bez obzira na to da li imate mnogo svetla poput ljudi čiji je dom u potkrovlju zahvaljujući krovnim VELUX prozorima obasjan suncem tokom celog dana ili imate prozore samo na jednom zidu – predlažemo da svetlosnu atmosferu podignete na viši nivo izborom pravih roletni.

S obzirom na to da ste sami tvorac prostora u kom živite, radite i spavate, apsolutno bi trebalo da ga prilagodite sebi i svojim najbližima sa kojima u njemu provodite vreme ne bi li ono bilo kvalitetnije

Već kada ih postavite, što možete da uradite sami i to za 15 minuta pomoću jedinstvenog sistema Pick&Click koji garantuje da svako može sam da ugradi roletne, shvatićete o čemu pričamo jer atmosfera čitavog prostora se momentalno menja u zavisnosti od boje koju ste odabrali. Bez obzira na smenu trendova u svetu enterijera, ovim jednostavnim rešenjem zaokružili ste priču i promenili čitav prostor. Osim standardnih modela, kompanija VELUX sada ima i kolekciju roletni za krovne prozore, kao i nove – rimske roletne. Na koju god boju da ste pomislili, dizajnerski tim VELUX je o tome već razmišljao, pa ne sumnjamo da ćete je pronaći u njihovoj bogatoj ponudi od preko 100 različitih boja i tkanina. Za to se pobrinula agencija Trend Union, koja se bavi predviđanjima i vodi računa da svaka tkanina bude u trendu narednih nekoliko godina, pa ne morate da brinete da će boja, desen ili tekstura za koju ste se odlučiti u vašem domu biti jednokratno. Dakle, iako su roletne poput modnog dodatka, ovo je kupovina na duže staze.

Pored estetskog momenta, od kog najčešće počinje odabir komada za dom, jedan je ipak značajniji – a to je funkcionalnost i ona praktična strana zaslužna za komfor na koji se svi lako naviknemo.

Dan najlepše i najenergičnije teče ako počne dobrim jutrom, a ono lepim buđenjem. Zato su roletne tu da prilagode svetlost vašoj volji i navikama kojih ne želite da se odreknete. Svejedno da li volite prijatnu tamu za odmor i relaksaciju ili delimično osvetljenje, i za to smo pronašli rešenje – Siesta kolekcija roletni ima aluminijumske vođice koje omogućavaju da roletne zaustavite u bilo kom položaju, te je kontrolisanje svetlosti samo u vašim rukama. Unutrašnjost bočnih vođica je crna kako bi se osigurala potpuna blokada svetlosti. A dodatni benefit je što ove roletne, osim estetske funkcije i mogućnosti podešavanja svetlosti, poboljšavaju toplotnu izolaciju i  smanjuju prodor toplote, a tako povećavaju količinu komfora. Ovaj sistem vam rešava još jedan problem jer sprečava da nameštaj i podovi izblede, pa dobit iz ove male investicije višestruko prelazi samo estetske standarde od kojih smo krenuli. O tome možda niste razmišljali, zato vam skrećemo pažnju da lepo i korisno spojite – jer takve naizgled male stvari čine život lepšim, a san kvalitetnijim.

The post Male stvari stvaraju magičnu atmosferu appeared first on 42 magazin.