Pre petnaestak godina završila je Arhitektonski fakultet u Beogradu, radila u struci  kod nas i u nekom momentu svoj portfolio poslala jednoj kanadskoj kompaniji u Kini. Dobila je posao i narednih pet godina predano osmišljavala velike projekte u toj velikoj zemlji – ali pre nego što bi se predala arhitektonskoj kreaciji, morala je da uradi – feng šui (feng shui) analizu projekta, tj. prostora gde će se graditi. Jer u Kini se ništa ne gradi pre nego što se ne odrede dobri energetski pravci za prostor namenjen životu ljudi ili prostoru u kom se radi i kreira. Zarad dobre energije, blagostanja i sigurnosti.
I Danka je naučila feng šui, jednu od pet umetnosti kineske metafizike povezane s taoizmom.
Sam izraz feng šui doslovce znači vetar voda, što je skraćenica za odlomak iz knjige Zangshu koju je napisao Guo Pu iz dinastije Jin, a koja glasi: „Chi leti na vetru i rasipa se, a zadržava se kada naiđe na vodu.“
Danka je znanje upijala od feng šui majstora u jednoj od najjačih ekonomija na svetu, sada uspešno vodi svoj arhitektonski studio Wudan u Beogradu, a onima koji žele da u život unesu dobru energiju nesebično otkriva sve feng šui tajne bez ikakve mistifikacije.

Danka, ti si u Kini usavršila ovu drevnu kinesku metafizičku veštinu. Reci nam nešto o tome.
Da, prošla sam dvogodišnji feng šui kurs kod poznatog mastera Yanga u Pekingu – radila sam u jednoj kanadskoj firmi i svaki arhitektonski projekat prosto smo morali da radimo na osnovu feng šui analize koju je radio master od kog sam učila. Morala sam da prođem kurs jer je svaki dizajn bio uslovljen prostornim feng šuijem. A feng šui analiza prostora jeste zapravo energetska priča – jedan prostor se sagledava u odnosu na to iz kog pravca dolaze pozitivna ili negativna energija, a onda se u odnosu na to kreira prostor tako da se blokira priliv negativne energije i da se oslobodi protok pozitivne energije, da joj se otvori put. Radili smo projekte od 400.000 kvadratnih metara po zakonitostima feng šuija, recimo poslovno-stambeni kompleks Hanwei u Pekingu i mnoge druge.. Svi investitori traže tu analizu.
Npr. plan čitavog grada Hongkonga uslovljen je feng šui analizom, rađen je tako da privuče novac jer je tada planirano da on bude finansijski centar..Sada Kinezi tu energju preusmeravaju na Šangaj, i za to će biti zaslužan feng šuiJ

Feng šui je energetska priča, priča o vibracijama, to je nešto o čemu je i Tesla govorio, zato važi na svim podnebljima, pa i na našem

I kako se pristupa toj analizi?
Najpre se sagledava prostor na kom će se nalaziti određeni projekat, gledaju se strane sveta, radi se analiza u odnosu na investitora koji će projekat graditi, jer važna je i analiza njegove energije, potom se gleda gde se u odnosu na buduću poziciju projekta nalaze planine, gde su reke, gde je voda, gde su drugi elementi, i tek se u odnosu na to slaže arhitektonska priča. Postave se najvažniji pravci i onda se radi projektovanje. Ta analiza uslovljava projektovanje, ali i olakšava nama projektantima i usmerava nas na najprirodnije rešenje koje se uglavnom pokaže kao najbolje. Osim analize prostora i onoga ko ulaže novac, radi se i analiza prema tome čemu će projekat, odnosno prostor biti namenjen, a na kraju se analiziraju i budući korisnici prostora.

Radi se i lična feng šui analiza? Šta je to?
Da, radi se analiza ličnog kua – to je lična formula koja se izračunava kada se pristupi finalnom i finom uređenju enterijera. Analizira se lična energija osobe, dodatna analiza prostora, pozitivni pravci za konkretnu osobu koja će prostor koristiti – tada znamo kako postavljamo stvari, elemente – vodu, vatru, zemlju, metal. Izračunava se na osnovu datuma i mesta rođenja.

Očistite kuću, oslobodite se suvišnih i starih stvari, u kući ne držite polomljene stvari, a posebno ne slomljena ogledala,; ako vam curi slavina, popravite je, ćoškove ne zatrpavajte kutijama

I da li to funkcioniše, radi?
To vrlo funkcioniše. U početku sam bila skeptična, ali s vremenom sam shvatila da to i te kako ima smisla jer to nije magijska već naučna priča. Vibracija energija, pravci, pozicija vetra, pozicija ruža vetrova… brda, planine, vode. Na primer, planina je nešto što štiti prostor ili neki projekat, a reka ili voda, odnosno  pozicija reke ili vode, jeste nešto što donosi ili odnosi novac, uslovno rečeno novac, a u odnosu na to se projektuje i ulaz u zgradu, pa gde je parking, gde su kancelarije, a gde deo za spavanje.

Kada sagledamo ružu vetrova Beograda, koja je fenomenalna, ovaj grad bi mogao da bude energetski centar sveta. Kad dune košava, ona sve raščisti, prodišeš

Da li je sve vezano za priliv novca ili se pod tim novac misli na blagostanje, sigurnost?
Tako je, u Kini novac znači sigurnost. I ne odnosi se toliko na priliv novca, iako je to primarno kod Kineza. To je i neka duhovna priča, bar tih bogatih Kineza, ali stabilnost, da im se ne uruši ono što su godinama stvarali, to im je jako bitno – svim Kinezima jako, jako bitno.

I dalje sarađuješ sa Kinezima, a ono što si od njih naučila primenjuješ i na projekte koje radiš u Srbiji, zemlji ne baš velike sigurnosti (blagostanja) i urbanističkog i arhitektonskog  ne baš smisla.
Da, ja feng šui primenjujem i na projekte koje radim ovde, samo što je potpuno drugačiji princip, prilagođen je nama, ne koriste se simboli kao u Kini. Recimo, neki simboli za pojačavanje pozitivne energije na kineskom području ne koriste se kod nas jer nisu vezani za naše podneblje, ovde koristimo one elemente koji su vezani za našu tradiciju.  Pa umesto zvončića na vrata stavljamo potkovicu, zato što je ona simbol Balkana i naroda koji na njemu žive. Master od kog sam ja učila znao je tačno koji su simboli našeg podneblja.

Zapadni način mišljenja i života postali su previše suvoparni i surovi, izlaz je okrenuti se nekim prirodnijim izvorima i izborima. Živeti u skladu sa vremenom, prostorom, zemljom i Zemljom, prirodom, sa svim što nas okružuje

Da li možeš da nam daš neke osnovne feng šui domaće smernice koje možemo da primenimo ovoga proleća tokom velikog čišćenja?
Evo, recimo, osim što na ulazna vrata možete staviti potkovicu, koja je zaštitnik kuće, ogledalo nikako ne sme da stoji nasuprot ulaznih vrata, to uvodi neprijatelja u kuću, generalno se dosta stvari u feng šuiju određuje u odnosu na ulaz u stan ili zgradu… ali ove dve stvari su za početak vrlo upečatljive, za sve ostalo moraju da se urade pomenute analize, ne radi se ništa napamet. Uz to, neke osnovne smernice koje nisu vezani za pravce i lični kua jesu: kuća mora da bude čista, oslobodite se suvišnih i starih stvari koje ne koristite jer gomilanje blokira energiju, nikako u kući ne držati polomljene stvari, a posebno ne slomljena ogledala, čak ni ona moderna iz delova; ako vam curi slavina, obavezno je popravite. Ćoškove nikako ne zatrpavajte kutijama u kojima čuvate stvari od kojih ne možete da se oprostite – kutije po ćoškovima blokiraju protok energije. I stvari nose energiju, pa kad se nakupi mnogo stvari, ne možete da dišete.

Radiš razne arhitektonske projekte i enterijere, da li imaš neke povratne informacije od klijenata da im je feng šui nešto odblokirao u životu?
Da, radim feng šui analize kada klijent to zatraži, a povratnih informacija svakako ima. Vraćaju mi se klijenti. Kad sam se vratila ovde, svima sam predočila da i to radim, a uradila sam mnogo enterijera u Beogradu i uvek nudila i feng šui kao priču, da im uz enterijer gratis uradim i to (kafe-igraonica Liberte, fashion agencija Sigma Model Management, nov show room za My Wall&Floor, u bezbroj enterijera stanova…). Do sada su svi bili oduševljeni, 90 odsto njih je to i prihvatilo i uvek su mi se vraćali da uradim neki novi prostor ili samo feng šui prostora jer su shvatili da su im se u mnogim segmentima života stvari otvorile, energija je počela da protiče neometano i neke stvari su se razrešile.

A šta su saveti za uređenje poslovnog prostora?
Uz sve pomenute analize, da bi posao išao kako treba, važna je pozicija stola, pozicija stolice, biljke u prostoru.

Stiče se utisak da je kod Kineza sve ima neko značenje, a obično ih povezujemo sa prostorima punim detalja.
Kinezi su ljudi jako blage energije, nemaju agresivnu prirodu…  U njihovim prostorima ima puno stvari, detalja, dzidzabidzica, poput  moljaca su, ali sve osnovne stvari u njihovim domovima urađene su prema postulatima feng šuija i energetskim pravilima jer to je naprosto njihova tradicija, to im je imanentno. Bogati Kinezi o tome tek vode računa, pri čemu su se mnogi i obogatili poštujući pravce dobrih energija.

Beograd je u ozbiljnom problemu. Potrebna mu je detaljna analiza, ovom gradu fali drveće

Budući da je Kina poslednjih decenija u velikom ekonomskom uzletu, palo mi je na pamet da je upravo feng šui stvar koju od njih treba da iskopiramo.
Pa ima toga. Oni prave planove na sto godina, imaju taj savez mudrih staraca i prave ozbiljne stogodišnje planove, a u te planove uključuju feng šui i, naravno, da to ima smisla. jer činjenica je da su sada u situaciji da „izvoze novac“. Seobe Kineza takođe neko planira, tačno se zna iz kog će dela Kine neko otići i u kom će delu sveta distribuirati kineske proizvode. Sve što oni rade nije stvar momenta, trenutka, sve je apsolutno isplanirano – od predsednika, preko specijalaca, atletičara, do košarkaških ekipa, sve je projektovano mnogo godina unapred.

Osim što ti je Kina otvorila jedno novo polje i dimenziju u vezi sa arhitekturom, šta ti je još doneo život u Kini?
Meni je Kina promenila život, preokrenula mi je pogled na svet, u šali kažem da mi je izvrnula lobanju. Počela sam potpuno drugačije da razmišljam, da vidim, da živim. Sve sam promenila – od kozmetike koju koristim, načina na koji tretiram kožu (jedan salon u Beogradu primenjuje feng šui pristup u kozmetici, pa možete i ovde osetiti čari takve nege), preko načina života i ishrane, do lečenja akupunkturom i tradicionalnim kineskim metodama koje tretiraju uzrok, odnosno predupređuju bolest, a ne leče posledicu… Naravno, njihova tela se razlikuju od naših, ja sam samo počela da se prilagođavam i da koristim neke prednosti njihovog stila življenja. I to mi sve prija – od akupunkture, preko joge lica, do masaže stopala. Ujutru porodično ispijamo toplu vodu s limunom i čajeve, iako moram da priznam da je moj suprug revnosniji u tome od mene..:) Ne morate da idete na kraj sveta,… sve to postoji i kod nas… Upoznajte sebe i prigrlite sve ono što vašem biću prija i odgovara.

A kako tvoja struka gleda na kombinaciju arhitekture i ove drvene veštine?
Pa to kod nas još nije prihvatljivo, imam kolege kojima je to neozbiljno, da ne kažem smešno, prosto ne veruju u sve to, ali sve više ljudi ovde počinje da traži dobru energiju u prostoru, i to su uglavnom ljudi koji su živeli u inostranstvu, pa su se vratili i otvorili neki restoran ili neki lokal, pokrenuli biznis. Kod nas se o feng šuiju mnogo piše, ali to je sve veoma površno – na nivou „stavi žabu tu, a zvončiće tamo“ – činjenica je da nije to baš tako banalno. To zaista ima smisla na svakom podneblju, to je energetska priča, priča o vibracijama, to je nešto o čemu je i Tesla govorio, nije to nešto novo, izmišljeno pre neki dan da bi se ljudima uzimale pare. No, to svakako jeste novo u smislu buđenja svesti i okretanju ka sebi, ka unutra u svakom pogledu… konekciji sa samim sobom, generalno je takva atmosfera na svetskom nivou, što je i logično kada naiđu zla vremena… Buđenje je u toku.

Feng šui analiza uslovljava projektovanje, ali i usmerava nas na najprirodnije rešenje koje se uglavnom pokaže kao najbolje

I ovde sve više ljudi radi sa raznim energijama.
Poslednjih decenija svet sve više ima sluha za to, smatram da je ovo tek početak, da će se sve više ljudi okretati energetskim tokovima jer su zapadni način mišljenja i života postali nekako previše suvoparni i surovi, vreme nas navodi na to da je izlaz okrenuti se nekim prirodnijim izvorima i izborima. Živeti u skladu sa vremenom, prostorom, zemljom i Zemljom, prirodom, sa svim što nas okružuje.

Šta bi rekla o tom elementu prirodnog u Beogradu?
U vezi sa tim, kada ga sagledaš kao grad, Beograd je u ozbiljnom problemu. Za to je potrebna detaljna analiza, ovom gradu fali drvo, drveće mu fali – trebalo bi da bude mnogo više biljaka, zelenila da bi se uspostavila ravnoteža, za početak.

A kako se u to uklapa veliko zagađenje vazduha u Pekingu, a evo o zagađenju se poslednjih meseci govori i kod nas?
Da, iskusila sam to, samo što se o tome glasno govori i prave se planovi kako to što pre rešiti, a ovde se to stavlja pod tepih. Najpre, grad mora da se očisti, da se umije, pa samo fasade kad bi se osvežile, okrečile, svi bi se ovde mnogo bolje osećali. A kad dodaš zelenilo, energetski bi nam bilo bolje. Ovde mora mnogo toga da se uradi, počevši od krupnog plana, pa onda detaljno. Kada sagledamo ružu vetrova Beograda, koja je fenomenalna, ovaj grad bi mogao da bude energetski centar sveta. Kad dune košava, ona sve raščisti, prodišeš, to mora da se uzme u obzir, a ne da zaklanjamo pravce ruže vetrova, energetski dobre pravce, tako blokiramo energiju grada, a onda se rađaju  bolesti i agresija – sve loše.

Sve je više bolesti, a sve manje para. Feng šui izgleda može da nas odblokira?
Čišćenje je prvi korak, to sigurno poboljšava energetski priliv, a u zavisnosti od ličnog energetskog sektora, koji je kod svakog drugačiji, jer postoji sektor u kući koji je za priliv novca – sad da li će u tom sektoru da bude devet ljubičastih sveća ili neka biljka, to je sve individualno i u zavisnosti od toga šta kaže kua.

Znači svi kod tebe na analizu. Dobro, hvala, Danka.

The post Danka Vujović: Beograd je zreo za detaljnu feng šui analizu appeared first on 42 magazin.

„Jesen je drugo proleće, gde je svaki list u stvari cvet“, ovaj citat Albera Kamija (Albert Camus) idealno opisuje svu poetičnost jeseni i njenih boja. Verujemo da bi se sve melanholične duše, koje su istinski ljubitelji ovog godišnjeg doba, odmah teleportovale na svetske destinacije na kojima uskoro cvetaju botaničke bašte.

Jardim Botânico, Rio de Žaneiro,
Brazil

Jardim Botânico – impozantna botanička bašta locirana u Riju, severno od Ipaneme, a u podnožju planine Korkovado – oko sebe ima i naselje koje nosi njen naziv. Sa oko 8.000 različitih floralnih vrsta iz Brazila i ostatka sveta na oko 1.500 kvadratnih kilometara, jedna je od najimpresivnijih botaničkih bašta u svetu. U okviru kompleksa nalazi se istraživački centar, muzej, kulturni centar i drugi objekti za posetioce.

Winkworth Arboretum, Godalming,
Velika Britanija

Locirana jugozapadno od Londona, u Godalmingu, tokom jesenjeg perioda pretvara se u eksploziju boja – žute, narandžaste i crvene, koje zajedno stvaraju breathtaking pejzaž. Pregršt predivnog cveća, poput rododendrona, glavne su zvezde ove botaničke bašte koja postoji od početka 20. veka.

New York Botanical Garden, Njujork, SAD

I, naravno, botanička bašta u nezaostavnoj Njuci, sa svojom lokacijom baš u za nju totalno atipičnom kraju – Bronksu, jeste takođe i spomenik od nacionalnog značaja.

Neki od najmonumentalnijih delova botaničke bašte jesu staklenik, vrt ruža – The Peggy Rockefeller Rose Garden, biblioteka sa više od 550.000 knjiga, u koje spada i herbarijum koji broji više od sedam miliona botaničkih primeraka koji datiraju od pre više od tri veka. A ukoliko niste gledali film Jesen u Njujorku, sada je pravo vreme da to učinite.

Jardin Botanique de Montreal,
Kanada

Ovo je još jedna botanička bašta koja se nalazi u Severnoj Americi, tačnije u kanadskom gradu Montrealu, i predstavlja jednu od najznačajnijih svetskih botaničkih bašta. Sa tematskim vrtovima i staklenicima, ova bašta broji preko 22.000 botaničkih vrsta. Egzotični vrtni dizajn istoka Japana i Kine u ovoj bašti je evidentan.

Nong Nooch Tropical Botanical Garden, Tajland

Kada govorimo o egzotici, Nong Nooch je ultimativni primer egzotične botaničke bašte, locirane na manje ni više nego na Tajlandu. Do nje se može doći taksijem, busom ili privatnim kopnenim prevozom. Takođe predstavlja veoma bitan istraživački centar posvećen specifičnim tropskim palmama.

5 razloga zašto su prirodni bazeni bolji od veštačkih

The post Najlepše botaničke bašte sveta appeared first on 42 magazin.

Čim grane sunce i veže se nekoliko lepih dana zaredom, svi želimo da neprestano budemo napolju. A kako biti istovremeno unutra i napolju a ne biti na terasi? Sledeći nivo jeste provoditi vreme na krovu, pod uslovom da je ravan. Ovaj deo na vrhu zgrade ili kuće jedan je od najprivlačnijih kako nama da u njemu uživamo u pogledu na ceo grad, jednako je zanimljiv i arhitektama. Izazov da od ovog prostora naprave onaj sa wow efektom nije uvek lak zadatak, zato smo prelistali internet i pronašli najupečatljivije primere krovnog prostora koje su arhitekte uspešno rešile. Ovo je TOP 10:

Ako želite da napravite park, vrt ili urbani mini-trg, možete se ugledati na ovaj primer.

Kuća u Nha Trangu; Foto: Hiroyuki Oki; Dizajn: ICADA+VTN Architects

Naravno, bazen je prvo na šta smo i mi pomislili!

Stan u Tel Avivu; Foto: Amit Geron; Dizajn: Pitsou Kedem Architects

Ukoliko vam uslovi dozvoljavaju, u prevodu sve komšije se sa tim slože, možete se baciti na nadogradnju i napraviti stan na vrhu zgrade.

Foto: Bruce Damonte; Dizan: WORKac

Dnevni boravak nije rezervisan samo za unutrašnji prostor. Treba vam kauč, stočić i mini-kuhinja u ćošku.

Foto: Nico Arellano; Dizajn: Bostudio Architects

Za adrenalinski doživljaj krovnog prostora odaberite stakleni pod.

Kuća Feldbalz; Foto: Bruno Helbling; Dizajn: Gus Wusteimann Architects

Ili napravite igralište za decu…

OB obdanište; Studio Bauhaus; Foto: Ryuji Inoue; Dizajn: HIBINOSEKKEI Youji no Shiro

Ko kaže da su livade i zelenilo rezervisani samo za prizemlje, evo poljane na krovu.

Muzej Moesgaard; Foto: Jens Lindhe; Dizajn: Henning Larsen Architects

Inspirišite se komunizmom i eto betonskog krova.

Kroz privatne kuće; Foto: Sergio Pirrone; Dizajn: BCHO Architects

Naravno, niko ne kaže da to mora da bude jedan nivo – bazen na jednom nivou, na drugom  boravak za sedenje, što da ne.

Privatna kuća, Foto: DW5/Bernard Khoury; Dizajn: DW5/Bernard Khoury

I za kraj favorit – drvena koliba na vrhu zgrade! Nije vam potreban stan unutar zgrade, sami možete sagraditi mini-dom na krovu.

Kućica; Foto: Rafael Gamo; Dizajn: Big City/Office of Architects

The post Top 10 inovativnih prostora na krovu appeared first on 42 magazin.

Sa preko 9.000 biljaka botanička bašta Univerziteta Vilnius u Litvaniji je fascinantan prostor sam po sebi, a sada je redizajnirana sa idejom da se objekat potpuno uskladi sa primenom.
U ovom kompleksu sve je podređeno prirodi, pa je isti slučaj i sa arhitekturom, zato je redizajn pažljivo osmišljen uzimajući u obzir sve zahteve ovog specifičnog mesta.

Pre rekonstrukcije zgrade koja je i botanička bašta i univerzitetska laboratorija, njena forma bila u potpunom kontrastu u odnosu na prirodno okruženje. Izvorni oblik objekta nije stvarao homogenu celinu sa dvorišnim prostorom, pa su izmene bile neophodne.

Osnovna ideja od koje su arhitekte krenule jeste jedna reč, zapravo dve: zgrada-biljka. Da bi ova ideja oživela, oni su napravili dizajn pravougaonog oblika kome će zelenilo dati na volumenu i na taj način biljke biti integrisane u arhitektonski plan.

Arhitekte su prilikom izrade ovog projekta uzimale u obzir prirodne karakteristike biljaka koje se menjaju kroz godišnja doba

Stubovi, lift i staklenik pripadaju južnom zidu, a fasada je zamišljena od živog zelenila. Prilikom rekonstrukcije laboratorije najpre su se rešavale tehničke stavke i zahtevi, a prvi je bio da se visina objekta izravna sa dvorišnim zgradama, što su arhitekte najpre i realizovale. Fasada se nadovezuje na krovni deo, pa ovaj prostor ostavlja potpuni utisak botaničke bašte.

Metalna konstrukcija okružuje celu građevinu i predstavlja ram za koji je fiksirana kompozicija od zelenila sa elementima gde su posađene biljke. Ako ulazimo u detalje, onda treba reći da je ovaj sastav sačinjen od tri reda stubova iz kojih se formiraju metalne mreže na koje su fiksirane biljke.

Stubovi su iste visine i pričvršćeni su za horizontalne konstrukcije zajedno sa mostovima. Ono što je zanimljivo jeste da su svi stubovi zapravo mobilni elementi koji se mogu ukloniti ili premeštati po potrebi. Na ovaj način metalna konstrukcija stvara mogućnost da se prilagođava održavanju i kretanju biljaka, ali i da se bolje reguliše izolacija.

Arhitekte su prilikom izrade ovog projekta uzimale u obzir prirodne karakteristike biljaka koje se menjaju kroz godišnja doba. Zaključak je da se tokom letnjih meseci pojačava bujnost biljaka, pa se samim tim smanjuju praznine između stubova, a na taj način se prirodnim putem prostor izolaciono štiti od pregrevanja.

Novi elementi rekonstruisane zgrade su stepenište, lift i staklenik na već pomenutom, južnom delu pravougaone forme. Staklenik je dizajniran tako da obuhvata sunčevu svetlost sa tri strane – istok, jug i zapad, pa je tokom čitavog dana obasjan. Krovna konstrukcija je osmišljena kao rekreativni prostor sa koga se može posmatrati čitav kompleks – savršeno mesto za pauzu!

Dizajn: Paleko Architektu Studio
Fotografije: Norbert Tukaj

The post Botanička bašta kao arhitektonski izazov appeared first on 42 magazin.