Jedan tipičan dan triatlonke svakako je drugačiji od dana drugih ljudi. Možda i ne koliko u treningu ili ishrani koliko u mentalnoj snazi i volji. Vida Medić (26) jedna je od tih devojaka – tačnije, naša najbolja triatlonka i vicešampionka Balkana koja se takmiči na evropskom i svetskom nivou kao članica reprezentacije. Ona, ipak, tvrdi da nema ništa spektakularno u danu jedne triatlonke, osim „rezultata treninga, tih malih pomaka svakog dana od kojih se gradi uspeh“. Pored sporta, Vidina pasija i ljubav je i slikarstvo, s obzirom na to da ga je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Nedavno je osvojila prvo mesto u ukupnoj konkurenciji na 25. pančevačkom triatlonu i to je Vidi ujedno bio i deo priprema za predstojeći Svetski kup u Mađarskoj. Kako kaže, ova trka bila je kako fizička, tako i mentalna priprema za kvalifikacione trke za Olimpijske igre u Tokiju.

Vido, kako izgleda prosečan dan jedne triatlonke?
Sve sportistkinje, pa i triatlonke, ustaju u svitanje kako bi svoj prvi trening obavile što ranije. Ja ustajem rano, ali ne zbog treninga, nego zbog svojih ušatih drugara. Dan mi počinje šetnjom sa moja tri psa, potom doručak i onda akcija. Moj jutarnji trening je najčešće plivanje, posle kog nastupa maratonski obrok. Nakon iscrpljujuća četiri kilometra plivanja obrok koji često jedem jeste kombinacija slatkog krompira, krompira, cvekle, nekih mahunarki i mnogo brokolija. Neizbežna pratnja je ogromna salata koja nekima može da posluži kao ceo obrok. Ne bi se reklo, ali ja jedem mnogo. Posle teškog jutarnjeg treninga i obilnog obroka moje telo čezne za snom, ali iz iskustva sam shvatila da to lose utiče na moj sledeći trening. Umesto da spavam vreme oporavka provedem čitajući knjigu ili mazeći se sa mojim macama jer one me najbolje odmaraju, tačnije leče me. Moj najbolji partner u izležavanju je slepi mačak Miško. Drugi trening vožnje bicikla ili trčanja provedem u potpunom fokusu na ono što je zadatak treninga, određene brojke koje moraju da se ispoštuju i onda opet hrana i spavanje. Nema ništa spektakularno u danu jedne sportistkinje, osim rezultata treninga, tih malih pomaka svakog dana od kojih se gradi uspeh.

A najlepše od svega je što pobednica ili pobednik jeste svako ko završi trku. Nije ništa nadljudski i svaka osoba koja je dovoljno odlučna može postići to, kao i sve ostalo…

Zašto si se odlučila baš za treniranje triatlona?
Slikala sam ceo život i tu nije bilo mesta za sport. Odrastanje na selu i priroda bili su moj sport. Tek po završetku fakulteta odlučila sam da se posvetim sportu, postavljajući sebi najviše ciljeve. Moj cilj bio je odlazak na Olimpijske igre, samo nisam znala u kom sportu. Triatlon spaja tri zahtevna sporta, plivanje, biciklizam i trčanje u jedan još zahtevniji, a to je za mene bio izazov.

Da li si se susretala sa krizama u toku takmičenja? Koliko su bile intenzivne i na koji način si ih prebrodila?
Krize su sastavni deo takmičenja i treninga. Na treningu se pripremam da što bolje i brže prevaziđem neku kriznu situaciju. Na trkama fizičke krize poput „sve me boli, pukla mi je guma, hladno je, toplo je“ često su praćene psihičkim krizama koje nas poraze češće od fizičkih. U tim trenucima trudim se da ostanem fokusirana na cilj trke, da se podsećam zašto to radim i koliko vredno radim da bih bila tu gde jesam. Ako nemam dovoljno motivacije u sebi, potražiću je spolja u publici, u dragim ljudima koji su došli da me bodre i u mojoj Berti i Hani.

Šta te motiviše u sportu, a šta u životu?
Motivišu me moja Berta i Hana. Berta je moja bivša trening partnerka, a Hana sadašnja. Berta je kuca koju je moj momak Kristijan spasao iz snega pored puta dok je ležala pored svog zgaženog drugara. Ona je mešanka divlje krvi i obožavala je sa mnom da ide u razne akcije, trčanja, kupanja… Nakon nekog vremena Berta više nije mogla da me prati, ali se trudila svim snagama. Ubrzo smo otkrili da ima rak pluća i brzo je umrla. Za mene je Berta motivacija jer je u takvom stanju trčala i trčala, znala je da živi i nikad nije odustajala. A Hana je tronoga keruša koja trči kao da ima šest nogu. Kad odredi svoj cilj, za nju ne postoji prepreka koju ne može preskočiti, to je uporno i tvrdoglavo stvorenje. Ja želim da budem kao one, moje heroine.

☀️☀️☀️ – #sport #running #tri #triathlon #fun #love #lovetorun #workout #cycling #swim #swimbikerun #girl #girlpower #happy #veganathlete #plantbased #training #vegangirl #poweredbyplants #fit #fitness #lifestyle #body #healthybody #healthyming #ironman #ironwoman #adventure #strength #rawvegan

A post shared by Vida Medic (@vidakida) on Jun 13, 2018 at 11:10am PDT

Da li možeš da nam približiš težinu izazova takmičenja u triatlonu poredeći sa nekim iskustvom sa kojim se većina ljudi susrela?
Triatlonom može da se bavi svako, to nije sport samo za čelične ljude, čak naprotiv. Lepota triatlona je u tome što okuplja rekreativce i profesionalce, kao retko koji sport. A najlepše od svega je što pobednica ili pobednik jeste svako ko završi trku. Nije ništa nadljudski i svaka osoba koja je dovoljno odlučna može postići to, kao i sve ostalo…

Šta najviše voliš u vezi sa triatlonom?
Najviše volim raznolikost. Kad bih trenirala smo jedan sport, bilo bi mi dosadno. Potrebno je da budemo svestrani u svakom pogledu, misaonom, obrazovnom, sportskom… Treba da negujemo razne veštine, da budemo kamen i voda u isto vreme.

Moj cilj bio je odlazak na Olimpijske igre, samo nisam znala u kom sportu. Triatlon spaja tri zahtevna sporta, plivanje, biciklizam i trčanje u jedan još zahtevniji, a to je za mene bio izazov

Vodiš i blog vidakida.com na kom objavljuješ fotografije veganske hrane, životinja, putovanja...
Triatlon mi nije ostavio mnogo mesta za slikanje, a kako je slikarstvo moja prva ljubav, morala sam da ostanem u nekom kontaktu sa bojama i oblicima, pa je fotografija postala dodirna tačka. Blog je bio dobar način da nastale fotografije nađu mesto van hard diska i da doprinesu pričama koje pišem. Želim da podelim sa ljudima svoja razmišljanja, ideje, stavove i ono čime se bavim, a društvene mreže su previše površne za tako nešto. Želim da ljudi koji posete moj online prostor budu inspirisani da stvaraju, da se kreći i da misle široko i daleko… Blog sam pokrenula pre nekoliko meseci i interesantnih priča će tek biti. Ono što je mnoge interesovalo jeste detaljna priča o mom sportskom početku koji uskoro stiže na blog.

The post Vida Medić: Treba da negujemo razne veštine, da budemo kamen i voda u isto vreme appeared first on 42 magazin.

Postoje ljudi koji slobodnu vožnju na dva točka vole toliko da su odlučili da svaki metar prestoničkih staza, svaki kadar Beograda koji su snimili vozeći bicikl i sve korisne punktove u gradu važne za radost bicikliranja podele sa svima koji ove sezone počinju da pedaliraju. Dina Čubrić i Miloš Starčević, autori mobilne aplikacije Pedaliranje – koja samo što se nije pojavila na mreži, imaju nekoliko veoma korisnih saveta za sve potencijalne bicikliste rekreativce.

Bicikl jednako sloboda – vrzma se poglavi osobe koja živi na dva točka. Opet, za one malo manje adrenlinske ovisnike bicikl je jednako strah – koji im u saglasju sa nedovoljnom količinom pravih informacija i saveta nikada ne dozvoli da sednu na bajs, osete slobodu i poboljšaju svoju kondiciju i zdravlje.
Kao lepote ovog sporta ili rekreacije Dina i Miloš navode i ovo: mogu da ga voze i po pravilima za automobile i po pravilima za pešake; da često ne moraju da stanu ni na jedan semafor – što je najlepše u biciklizmu; da su na biciklu doživeli potpuno drugačiju perspektivu Beograda koji postaje živ dok promiče perifernom vidu.
Budući da i mi planiramo letnje razgibavanje tela i duha, postavili smo im nekoliko pitanja koja biste im, verujemo, postavili i vi.

Koje su osnovne biciklističke rute po Beogradu pokrivene stazama?
Staza je godinama bilo jako malo, ali u poslednjih nekoliko godina broj kilometara se dosta povećao. Upravo zbog toga i zbog sve više bicikala na ulici pokrećemo aplikaciju za mobilne telefone Pedaliranje koja će sadržati sva mesta i sve staze na biciklističkoj mapi Beograda i time sigurno olakšati i učiniti zanimljivijom vožnju bicikla.
Jedna od najlepših ruta je ona do Avale do Jakova i do Pančeva. Međutim, ukoliko ste više rekreativni biciklista/biciklistkinja, svakako će vam biti prijemčive rute oko Ade, vožnja stazom na 25. maju i Zemunskom keju.

Gde sve može da se iznajmi bicikl i gde su najpovoljnije cene?
Mesta za iznajmljivanje nalaze se samo pored reka jer tamo ima najviše turista i rekreativnih vozača. Naša preporuka su Bike Central Belgrade i I Bike Belgrade u Savamali. Treba znati da se u Beogradu mogu iznajmiti samo City bajsevi.

A gde se nalaze dobri servisi na svakoj ruti?
Najveći broj servisa nalazi se upravo blizu biciklističkih staza, ali dobri servisi su često daleko od tih pravaca kretanja, tamo gde nema puno bicikala. Jedni od najboljih servisa po iskustvu biciklista su Pro Bike kod Vukovog spomenika i servis pored Sport Ofisa iza pumpe u Radničkoj ulici koji vodi sjajan mladić po imenu Marko, takođe, u Beogradu ima još puno dobrih servisa i servisera koji rade za sebe. Svi servisi, mesta za iznajmljivanje, pumpe i prodavnice naći će se u aplikaciji Pedaliranje.

Koju rutu da vozi čovek koji se prvi put upušta u beogradsko bicikliranje, a kuda nikako da ne kreće? Kuda da ne kreće onaj ko nije u kondiciji? Kako da savlada uzbrdice/ nizbrdice?
Veliki broj ljudi koji ne vozi bicikl u Beogradu plaši se upravo uzbrdica i glavna reakcija je „jao pa to je teško“ i „vozio/la bih bicikl sigurno da sam u Holandiji“. To mišljenje treba promeniti jer uzbrdice uopšte nisu toliki bauk, a i skoro svaki bicikl ima brzine kojima se u biciklističkom žargonu „mogu popeti uz masnu banderu“.
Ako prvi put sedate na bicikl, vozite manjim ulicama gde nema puno saobraćaja, to će vas ubrzo navići na beogradski saobraćaj i osloboditi tog straha koji ima svako ko prvi put krene da vozi bicikl. Dovoljno je samo poštovati propise, i bićete bezbedni učesnik/učesnica u saobraćaju.

Kako se stiče biciklistička kondicija?
Čestom vožnjom. Ako prvi put u ponedeljak sednete na bicikl i krenete na posao, u petak ćete već moći da prepedalate do posla i da ništa ne osetite, uživaćete samo u vožnji i u okruženju oko sebe.

Radno vreme lifta na Brankovom mostu za prelaženje na Novi Beograd?
Već nekoliko meseci taj lift ne radi i inače se često dešava da se pokvari, pa je naš savet da se okrenete prirodnoj urbanoj strani i na most se popnete Crnogorskom ulicom.

Gde su na određenim rutama dobra biciklistička odmorišta – kafići, kafane sa mogućnošću bezbednog odlaganja bicikla?
Pored svakog drveta jer biciklom možete stići svuda i sesti gde hoćete. Najinteresantnije su uvek lokalne kafane i prodavnice u mestima kroz koja prolazite. A vi ćete ih već prepoznati po ličnim afinitetima, muzici i mirisima koje emituju, pa i po tome da li oko njih vidite parkirane bajsove, što će biti predmet selektivne pažnje vas kao bicikliste novajlije.

Postoji li u Beogradu staza za vožnju planinskog bicikla?
Postoji nekoliko, najbolja je na Košutnjaku, na Avali je takođe jedna, a postoji i jedna manja na Adi Ciganliji, takođe u naselju Trešnja ka Mladenovcu je jedna dobra staza.

Osnove saveti za bezbednu vožnju?
Obavezno imajte svetla za noćnu vožnju i pazite na rupe na putu kojih ima dosta u poslednje vreme. Vožnja bicikla uopšte nije opasna stvar kao što to predstavljaju zagriženi zagovornici automobilskog saobraćaja. Kaciga se podrazumeva, kao i umerena brzina prilikom vožnje.

Šta je još sve važno za biciklistu početnika, a nije ni u jednom pitanju?
Iako se možda tako ne čini, u Beogradu postoji jaka biciklistička zajednica puna dobrih i prijateljski nastrojenih ljudi koji će vam pomoći uvek u vezi sa bilo kojim problemom. Možete ih naći i na Facebook stranici Ulice za bicikliste, a tu je i FB stranica Pedaliranje.

I ono što je jako važno – ne odustajte!
Sve teškoće na koje ćete naići u toku svakodnevnog bicikliranja po Beogradu su minorne u odnosu na sreću koju donosi sloboda kretanja po gradu koji je ionako prebukiran saobraćajem.
Vidimo se na ulicama!

The post Počinje sezona pedaliranja! Imamo savete za sve bicikliste početnike appeared first on 42 magazin.

Na svetu je sve više biciklista, a njihov broj i kod nas raste. Jedino ne raste infrastruktura koja bi omogućila da sad, danas, odmah sednete na bajs i odjezdite do tačke B, C, D, na posao ili u prirodu.

Dok mi čekamo svetle dane gradskog biciklizma, tehnologija nas novim izumima katapultira u budućnost

Kada je reč o najboljem čovekovom prijatelju na dva točka, kineski startup Smacircle Technologies nedavno je predstavio koncept električnog bicikla po imenu Smacircle S1.  To je sklopiv i vrlo praktičan bicikl koji bukvalno staje u ranac. Veoma je lagan, a pritom može da podnese veliku težinu, kompaktan je i savršen za gradsku vožnju. U njega je implementiran i veoma koristan USB ulaz. Najzanimljivije je to što može da se pokrene tek kada se vlasnik sa njim spoji pomoću pripadajuće aplikacije – tako da: zbogom kradljivcima bicikala!

Nažalost, za sada postoji samo prototip, a u IndieGoGo kampanji prikupljaju se sredstva za njegovu proizvodnju.

https://www.youtube.com/watch?v=ZE3mmTuw0B8

The post Zbogom kradljivcima bicikala: Svoja dva točka u rancu nosim appeared first on 42 magazin.

Švedski tehnološki brend Punkt raspisao je konkurs i pozvao studente dizajna sa tri najbolja univerziteta da daju svoje rešenje za električni bicikl. Projekat Urban Mobility nastao je sa idejom da motiviše bicikliste da ne odustaju od dva točka ni kada mišići posustanu. I sad je pitanje – kako? Pa svaki od univerziteta kaže – lako!

Na biciklističkoj mapi nalaze se tri grada – London, Lozana i Ajndhoven – koja inspirišu studente da baš za ulice grada u kojem žive naprave odgovarajući bicikl.

Zadatak je bio da osmisle dvotočkaš koji će biciklizam učiniti primamljivijim i dostupnijim, a u zavisnosti od reljefne i urbanističke strukture svakog od pomenutih gradova.

Dizajn studenata Royal Collage of Art iz Londona

Studenti Royal Collage of Art iz Londona uzeli su u obzir rastući broj ljudi koji biciklom odlaze na posao. Sigurno ste u inostranstvu, lično ili na snimcima, zapazili da ljudi u odelima, sa savršenom frizurom i naočarima za sunce okreću pedale. Koliko god da vam u tom trenutku na pamet padne da biste i vi mogli ili voleli isto tako, na beogradskim ulicama takva scena je incident jer u gradskom jezgru ne postoje biciklističke staze. A zamislite kako bi to bilo dobro. Vidite nekog ucelo dok prolazi pored vas na biciklu a ne zamišljate kako izgleda dok zavaljen sedi u autu, bolje vas vide drugi, razgledate okolinu jer se sporije krećete, ne plaćate parking, ne zagađujete okolinu, ne nervirate se oko gužve, prolazite uskim uličicama i imate strava noge i zadnjicu, a celokupna kondicija vam na sve to dođe gratis.

Dizajn studenata Royal Collage of Art iz Londona

Da bi se u Londonu povećao ovakav broj uličnih prizora, potrebno je napraviti bicikl koji motiviše na vožnju. Rezultat je upravo dvotočkaš koji u sedištu krije bateriju koja može da se odvoji i odnese na punjenje. Ugrađen je i navigacioni sistem koji olakšava pronalaženje najkraćeg puta do željene destinacije, a ispred imate redizajniranu korpu za bicikl, u koju možete da smestite tašnu ili bakaluk.

Pedalamo dalje – do Lozane u Švajcarskoj.

Dizajn studenata École cantonale d’art de Lausanne iz Lozane

A tamo je pristup malo drugačiji. Studenti su ozbiljno pristupili problemu, i to najpre analizom ulica svog grada. Naime, Lozana je brdovita, pa se u njoj smenjuju uzbrdo-nizbrdo delovi, što bicikl i ne stavlja baš na prvo mesto poželjnih prevoznih sredstava. Ali motor koji su oni osmislili rešava ovaj problem. On se puni kada se spuštate i uključuje se kada krenete uzbrdo. Motor je zapravo vaša podrška – kada se potrošite i budete na izmaku snaga, onda imate drugara koji vam pomaže da prebrodite najteže i već ste na vrhu brda.

Dizajn studenata École cantonale d’art de Lausanne iz Lozane

Ako ste bili u Holandiji, onda vam je već na prvi pogled jasno da je bicikl nezaobilazna stavka koju morate probati čak i kao turista. Uličice oko kanala kao stvorene su za dva točka, a ono što bi vam za idealan dan moglo nedostajati jeste društvo. Dakle, sledi bicikl za dvoje.

Dizajn studenata Design Academy Eindhoven iz Ajndhovena

Na njemu je sedalni segment produžen kao klupa, pa vožnja u paru više nije podeljena na dva puta po dva točka već sedite bliže iliti najbliže moguće. Dizajnom je rešen i stil, pa ovo prevozno sredstvo njegovi studenti tvorci nazivaju instant uličnim komadom nameštaja.

Dizajn studenata Design Academy Eindhoven iz Ajndhovena

Sva tri prototipa bicikala predstavljena su na nedavno završenoj Milanskoj nedelji dizajna, a kako izgleda njihova budućnost ili budućnost biciklizma u ova tri grada – tek ćemo videti.

Do tada možemo da radimo na razvijanju i poboljšanju biciklističke infrastrukture i vožnji klasičnog bicikla. Za naše uslove super su sva tri bicikla, jedino što su postojeće staze u Beogradu prilično ravne, pa nam onaj električni nije neophodan.

The post Tri univerziteta iz tri grada imaju tri dizajnerske ideje za jedan bicikl appeared first on 42 magazin.