U svetu raznoraznih -filija, intelektualno i duhovno najplemenitija je bibliofilija. Bibliofilija je, načelno uzev, ljubav prema knjigama, koja pored posvećenog čitalačkog iskustva u sebi sadrži i ljubav prema kolekcionarstvu.
Bibliofil će biti spreman da ustaje u četiri ujutro i da ide na razne pijace, u nadi da će se dokopati nekakvog rariteta. Takođe će biti spreman da odvoji, za mnoge apsurdnu, svotu novca za retko izdanje, prvo izdanje, potpisano izdanje, kolekcionarski primerak. Ali ne dozvolimo osude. Šta je apsurdna svota novca za estetsko i umetničko delo? Na taj način možemo da rezonujemo da je apsurdno dati hiljade i hiljade na tehniku koja ima rok trajanja i upotrebnu svrhu, koja uglavnom nema za cilj duhovno bogaćenje.

Tako sam ja, igrom boginje Sudbine naletela na jednog Roma, zato što sam bila vredna i rano otišla na buvljak, kopala po prašnjavim, vlažnim i starim knjigama i ugledala nešto što je izgledalo primamljivo

Naravno, u svim verzijama strasti postoji opasnost od ekstrema. Zapravo, postoji i termin bibliomanija, koji može biti omaškom povezan sa bibliofilijom. Bibliomanija podrazumeva opsesivno-kompulsivnu kupovinu i gomilanje knjiga, a od bibliofilije je razlikuje nekoherentnost, nesistematičnost i gomilanje zarad gomilanja, bez mnogo smisla i ideje. To, ipak, nije smešteno u korpus zvaničnih mentalnih oboljenja, ali može biti prateći sindrom određenih psihičkih nestabilnosti.

Bibliofili su često sasvim obični ljudi. Nekada su to velike erudite, profesori emeritusi, a nekada samo „običan” puč. Komšija iz susednog ulaza. Fina gospođa koja jednom nedeljno ide u pozorište i redovno prati repertoar. A možda i tapetar ili vredni radnik koji zorom čisti naše ulice? Večna vatra koja rasplamsava želju za knjigama vodi ove knjigoljupce. A kako oni dolaze do knjiga?

Bibliofil će biti spreman da ustaje u četiri ujutro i da ide na razne pijace, u nadi da će se dokopati nekakvog rariteta

Kada je reč o dostupnim knjigama, odgovor je prilično jednostavan i prirodno se nameće. Ali šta je sa retkim izdanjima, prvim izdanjima, limitiranim serijama, posebnim ilustracijama… da ne govorimo o posvetama autora, rukom iscrtanim ilustracijama, knjigama sa zlatotiskom i ostalim pikanterijama dizajna i štampe? Do tih knjiga se ne dolazi tek tako, a nekada se dolazi smešno jednostavno jer ima ljudi koji ne znaju cenu prvog izdanja Travničke hronike (istina, teško je tako nešto ceniti brojevima), pa pogledaju koliko je knjiga „debela“ (ne zaboravimo da su svinje debele, a knjige obimne, čuvena upadica i floskula svih knjigoljubaca) i na taj način formiraju cenu.

Tako sam ja, igrom boginje Sudbine naletela na jednog Roma, zato što sam bila vredna i rano otišla na buvljak, kopala po prašnjavim, vlažnim i starim knjigama i ugledala nešto što je izgledalo primamljivo. Da. Bila sam sigurna. Ovo je prvo ili drugo izdanje. Koje god da je, kupljeno je. Samo još da vidim koliko će stajati? Neraspoloženi Rom je odmerio knjigu, pa mene, pa knjigu. Tim redom. U njegovoj tržišnoj ideologiji – cena ove knjige je bila 200 tričavih dinara! To nije ni kutija cigareta. Jedan espreso bez limunade. To su dve vožnje. Dva ozbiljnija, bezglutenska hleba sa, recimo, maslinama. Jeftinije je od najjeftinijeg vina naše gore. Zato što je njemu izgledala staro, dronjavo, poderano, rečju – nevažno. A koliko samo važnosti leži u tome?
Doduše, situacija nije uvek tako jednostavna. Do nekih knjiga je zaista teško moguće ili da se fatalistički izrazim – nemoguće doći. Godinama tragam za jednim naročitim izdanjem. Poznati su vam možda ovi stihovi:

Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu,

sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.

Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu,

i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.

U Tebi nema besmisla, ni smrti.

Ti sjajiš kao iskopan stari mač.

U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,

i ponavlja, kao dan i detinji plač.

A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje,

Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje.

Veliki mag. Čarobnjak jezika. Stihoklepac Beograda. Naš beskrajni plavi krug. Miloš Crnjanski. S ponosom može poneti titulu pesnika Beograda, jer ovo je njegov Lament nad Beogradom. Interesantno je da je prvo izdanje ove poeme štampano u Johanezburgu, 1962. godine, a sudeći po popisu NBS, primeraka ima deset. Time dobija status najređe knjige na srpskom jeziku. Nezvanično, postoji još desetak primeraka. Naravno, do takvih se knjiga teško dolazi. Ja sam, što bi neki uticajni ljudi rekli, povukla sve pristojne i nepristojne veze (svašta se danas radi za literaturu), ali bez mnogo nade. I jasno vam je da bi cena postojećih izdanja premašila moju „književnu potrošačku korpu“, ali spremna sam, načuljila sam uši da je čujem i razmotrim. Zanimljivo je i da je to knjiga 20. veka, a spada u najređe. Dakle, ne nešto što bi bilo vekovima staro ili fototipsko izdanje, već moderna knjiga i to jedna jedina poema. Ali šta je sve stalo u tu poemu? Čitav jedan Beograd.

A ima onih knjiga koje nisu ni za dodirivanje, već se upijaju pogledom

Međutim, izvesno je da se do retkih knjiga na našem jeziku dolazi malo lakšim i, moram istaći, povoljnijim stazama. Često se po podrumima kriju lepa izdanja, pa bibliofili mogu da se dokopaju koječega. A čak i ono što se preprodaje uz naglasak PRVO IZDANJE! uglavnom je ispod svake cene kada se poredi sa svetskom bibliofilskom scenom.

U svetu se među najređim i najskupocenijim knjigama nalazi čuvena Gutenbergova Biblija, poznata i po tome što je i prvo štampano štivo u 15. veku. U čitavom svetu ima još samo četrdesetak kopija, a pre desetak godina je jedna stranica prodata za oko 70.000 dolara. Male su šanse da takav jedan „papir“ pronađete na ovoj strani sveta, ali nikad se ne zna. U svakom slučaju, cena za čitavu knjigu se meri milionima, kako zbog kulturne, intelektualne i istorijske vrednosti, tako i zbog umetničke i kaligrafske. Zanimljivo je pitanje – šta biste vi uradili sa takvim papirom?

Ali to i dalje nije najskuplja knjiga na svetu.
Nameće se pitanje – da li se bibliofili kupaju laticama dolara? Istina je – određen broj da, to je i onaj broj koji na aukcijama kupuje Munkove slike i Direrove crteže, ali je istina da su, kao što sam istakla, bibliofili svuda. Većina bibliofila sebi nikada za života neće priuštiti prvo ilustrovano izdanje Don Kihota, ali će se zadovoljiti da nabavi i prvo štampano i prevedeno izdanje u matičnoj državi. I zarad toga neće kupiti cipele ili kaput. Zbog nekih stvari će možda preskočiti i kraće putovanje.

Bibliofili su često sasvim obični ljudi

Treba imati u vidu da je prednost naših prostora što se može dogoditi da se dođe do neke vredne knjige koja bi bila strani original (prvo izdanje, fototipsko i slično), a ne bi bila novčano cenjena koliko u matičnoj državi ili pak na Zapadu. Evo jednog primera da se može pronaći i prvo izdanje kod nas: Ana Grigorijevna Dostojevski – Dnevnici (prvo rusko izdanje).

U bibliofilske primerke spadaju i izdanja sa potpisom, posvetom ili pak crtežom autora. Svakako najveću duhovnu vrednost imaju one koje su vama lično potpisane, a kulturnu – ukoliko je jedan autor knjigu poklonio/posvetio nekom drugom poznatom autoru (ne mora biti nužno književnik, naravno). Kada je o kupovini takvih primeraka reč, tu su moguće malverzacije, a u Srbiji ne postoji tolika zainteresovanost i ozbiljna regulativa za ta pitanja, te često nije moguće zvanično utvrditi da li je rukopis autentičan.

Bibliofilija je, načelno uzev, ljubav prema knjigama, koja pored posvećenog čitalačkog iskustva u sebi sadrži i ljubav prema kolekcionarstvu

Jedan od dražih primeraka prvih izdanja mi je prvo izdanje Seoba Miloša Crnjanskog. Gospodin od kog sam taj primerak kupila nudio mi je i, tobože, hemijsku (penkalo) kojom je Crnjanski pisao. Bilo bi divno posedovati tako nešto, ali sve mi je bilo previše neuverljivo da bih poklekla, iako sam dugo vagala.
Bibliofilija nije isključivo prikupljanje, nabavljanje i kupovina knjiga. To je onaj fizički, opipljivi deo bibliofilije. U materijalni deo spadaju i beskonačna lutanja po antikvarnicama (danas ih u prestonici srećemo sve ređe, možda najvrednija iz glavne šetačke zone je nestala), ali i po knjižarama koje prodaju nova izdanja, jer nikad se ne zna postoji li novi prevod Džojsa. Ne zaboravimo još jedno važno čulo za bibliofile – miris. Bibliofili se dele na tri grupe po čulu mirisa: a) oni koji vole miris starih knjiga; b) oni koji vole miris novih, tek štampanih knjiga; c) oni koji vole oba. Što se tiče mirisa starih knjiga, jedan londonski naučnik dao je i naučno objašnjenje na kom počiva lepota tog mirisa, a opisano je kao: „kombinacija biljnih nota sa oštrim mirisom kiseline, tragom vanile preko osnovnog mirisa buđi, nepogrešiv miris koji je isto toliko deo knjige koliko i njen sadržaj“.

Bibliofili često imaju više primeraka jedne knjige, iz različitih godina, sa različitim prevodima, novim predgovorima, starim koricama. A najčešće knjige ne pozajmljuju – ili imaju one koje su za „pozajmicu“ i to vredno beleže u svoj tefter ili ćitab. A ima onih knjiga koje nisu ni za dodirivanje, već se upijaju pogledom. Ja imam skromni deo biblioteke koji je obeležen ne diraj, lomljivo znakom. Možda je kvantitativno skroman, ali je za mene, kvalitativno i suštinski okeanskih razmera.
Međutim, onaj deo koji spaja sve bibliofile jeste ljubav prema pisanoj reči i to se ne crpi samo u tom fizičkom posedovanju knjige. Takva ljubav u sebi nosi suštinu i smisao i nadilazi, hegelovski rečeno, prozu prilika, zarad poezije srca.

The post Bibliofilija – da li biste list platili 70.000 dolara? appeared first on 42 magazin.

Postoje reklame, dobre reklame i reklame zasnovane na velikim idejama – one menjaju i svest i svet. Iako se ponekad čini da živimo u reklami, ova oblast tržišne komunikacije u našem regionu postoji tek nekoliko decenija, i to zahvaljujući Draganu Sakanu, čoveku koji je kreacijom menjao EPP,  a ujedno i percepciju tržišta i kod klijenata i kod potrošača. Istu viziju advertajzinga i danas neguje agencija New Moment New Ideas Company, koju sada vode braća Sakan – Lazar i Žarko. Na kraju za njih veoma uspešne 2017. godine sa Žarkom razgovaramo o nagradama, idejama, emocijama i domaćoj kreativnosti koja se ceni na globalnoj sceni.

Žarko, šta je to balkanska kreativnost? Po čemu je ona tako specifična?
Na Balkanu morate biti kreativni da biste prešli ulicu. Kod nas se sve menja, granice, ideologije, vlade, sistemi vrednosti. Kod nas je kreativnost način života.
Zbog ekonomske situacije i stalne neizvesnosti ljudi s ovih prostora primorani su da smišljaju ideje u svakom domenu životu. Naše kolege sa većih tržišta mnogo udobnije žive i ne moraju da misle kreativno svaki dan. Zato smo mi u prednosti. Balkanska kreativnost je sirova i direktna, a takođe je u svom izrazu prepuna emocija. To je osveženje na svetskoj kreativnoj sceni.

Prošle godine agencija New Moment je na najvećoj advertajzing smotri u Kanu osvojila Zlatnog lava za projekat One Book for Peace ili Knjigu za mir. Uhvatili ste se ukoštac sa trenutno najosetljivijim globalnim problemom – a to je sukob dve dominantne religije u svetu – islama i hrišćanstva. Recite nam nešto o toj knjizi, projektu.
Mi smo sa ovom knjigom hteli da podsetimo da se i u hrišćanstvu i  u islamu pažnja stavlja na mir, toleranciju, poštovanje roditelja, pomaganje bližnjima i komšijama, nadu i ljubav. To su teme koje se zaboravljaju iako su osnova svakog učenja i preduslov za srećan i ispunjen život.
Knjigu smo štampali i slali svim uticajnim svetskim liderima, poput Putina, pape Franje, Donalda Trampa i mnogih drugih svetovnih i religijskih lidera.
Poruka knjige se putem digitalnih medija proširila, sadržaj knjige je videlo preko 40 miliona ljudi širom sveta. Dosegli smo do srca ljudi sa svih kontinenata. Knjiga nastavlja da živi bez obzira na našu kampanju. Koristi se u svim globalnim mirovnim i međureligijskim konvencijama širom sveta. Drago nam je da smo mi sa Balkana uspeli da pošaljemo poruku mira u svet.

Sve naše aktivnosti se prožimaju i pojačavaju zajednički efekat, a sve u cilju promocije kreativnosti i ideja. Takođe, u kompaniji stvaramo atmosferu zajedništva i bliskosti

Koliko je Lavova i drugih nagrada osvojio New Moment i šta su vam nagrade donele, otvorile?
Ova godina bila je fenomenalna za našu kompaniju i promociju srpske kreativnosti na globalnoj sceni. Osvojili smo priznanja na svim najznačajnijim festivalima u Kanu, Londonu, Berlinu, Portorožu, Ljubljani i Beogradu.
Samo na Kanskom festivalu koji je najprestižniji festival u našoj struci osvojili smo pet Lavova, između kojih i Zlatnog lava za dizajn. Posle toga još mnogo nagrada na svim značajnim festivalima u svetu i Srbiji.
Ova priznanja nam znače mnogo i zahvalni smo domaćoj struci i globalnim kolegama koji su naš trud i talenat prepoznali i nagradili. Nagrade nam otvaraju vrata za globalno tržište i mogućnost za rad na velikim tržištima u razvijenoj Evropi i svetu.
Osim toga, nagrade pomažu u afirmisanju Srbije i Balkana na globalnoj sceni i utiru put svim kreativcima da svoje proizvode ponude svetu.

One Book for Peace podseća da se i u hrišćanstvu i u islamu pažnja stavlja na mir, toleranciju, poštovanje roditelja, pomaganje bližnjima i komšijama, nadu i ljubav, koji su osnova svakog učenja i preduslov za srećan i ispunjen život

Gde je tržišna komunikacija danas i kuda ona ide? Kojim se kanalom najbrže stiže do potrošača?
Do potrošača se najbrže stiže srcem. Mislim da su iskrenost, emocije i odgovorno komuniciranje najvažnije za uspeh brendova danas. Svi znamo da je TV i dalje najvažniji mediji za prenošenje masovne poruke i da digital raste kroz mogućnosti bližeg povezivanja sa potrošačima.

Između vas, kreacije, i potrošača, percepcije, stoji klijent sa svojim zahtevima. Da li su danas klijenti elastičniji ili otvoreniji za malo drugačiji pristup poznatim stvarima ili morate da ih ubeđujete?
Kada imate dobru ideju, svi to prepoznaju. Ponekad se susrećemo sa tim da klijenti ne žele mnogo da rizikuju, pa odbacuju najhrabrije ideje. Da se to ne bi desilo, potrebno je izgraditi poverenje između klijenta i agencije. Kada se uspostavi odnos uzajamnog poštovanja i brige za klijentov biznis, onda se zajedničkim radom postižu vanserijski rezultati. Za to je obično potrebno vreme.

Mi verujemo u filozofiju koju je započeo naš otac. Njegova poslovna ideja bila je da ne pravi novac već proizvode koje ljudi žele

Radili ste i za klijente iz Njujorka i Indije. Da li u radu za podneblja drugačijih kulturoloških obrazaca, iako mislite globalno, morate da savladate lokalne specifičnosti? Bili smo iznenađeni da se naša kreativna strategija i rešenja dopadaju klijentima i potrošačima u Indiji i Njujorku. Oduševili smo se kada su nas odabrali za svog kreativnog partnera. Veliko zadovoljstvo je kada osetiš da te uvažavaju na tako velikim tržištima. Našu kampanju koja je trenutno aktivna u Indiji videće više od milijardu ljudi. Za kreativce iz Srbije to je velika čast.

Vaš otac Dragan Sakan, vizionar novih komunikacija, transformisao je u SFRJ, današnjem regionu, propagandu u advertajzing i doveo ovde čuveni Saatchi & Saatchi . Ne postoji važno ime iz sveta vizuelnih umetnosti i literature koje mu se u tom procesu nije pridružilo. U knjizi Pretty Woman vaš otac opisuje kreativce kao krhke ljude i s posebnom pažnjom govori o emocijama zaposlenih. Da li ste vi nastavili tu tradiciju i kako je moguće brinuti se o ljudskom u svetu, čini se, orijentisanom uglavnom na novac?
Mi verujemo u filozofiju koju je započeo naš otac. Njegova poslovna ideja bila je da ne pravi novac već proizvode koje ljudi žele. Mi smo nastavili tu tradiciju i mnogo polažemo na kvalitet kreativnog proizvoda.  Naš proizvod čine ljudi koji kreiraju i vode brigu o idejama. Obični ljudi prave obične ideje, tržištu su potrebne nove, sveže, neobične ideje. Zato su naši ljudi drugačiji. Da bi jedan brod drugačijih ljudi plovio u dobrom pravcu, potrebno je puno pažnje i brige, emocija i tolerancije. Takođe, znamo da je ovaj biznis timski sport. Svi zajedno rade da bi se stvorilo nešto veliko. Verujemo da ideje mogu promeniti svet na bolje. Mi smo primer kako kompanija iz Beograda, uz veliki trud i rad, baveći se idejama, može da bude uspešna, prepoznata na lokalnoj sceni, ali i u svetu.

Lazar i Žarko Sakan sa nagradom Najbolja svetska neprofitna kampanja u Londonu za One Book for Peace

Našu kampanju koja je trenutno aktivna u Indiji videće više od milijardu ljudi. Za kreativce iz Srbije to je velika čast

U pomenutoj knjizi, koja zaista pokreće na akciju, piše i da ste, između ostalog, vi i vaš brat Lazar inspirisali mnoge kampanje i tzv. velike ideje. Kako prepoznajete veliku ideju i šta vas danas inspiriše?
Jedan od ključnih faktora uspeha je kako prepoznati vrhunsku ideju. Onda ide težak proces u kome se ideja formira i dolazi na svetlost dana. Zatim ide pakovanje i promocija ideje.
Mi koristimo 4S model, ideje moraju biti – Smart (pametne), Simple (jednostavne), Suprise  (iznenađujuće) i da izazivaju Sympathy (simpatije). Obično se u praksi ideje ocenjuju tako što znate da li vam ideja budi čudan osećaj u stomaku i da li su vaše kolege ljubomorne na vašu ideju. Ako imate ta dva faktora, ideja je dobra.
Trenutno me inspiriše Holivud i Silicijumska dolina. Ideja kako se kreativni proizvod uz pomoć novih tehnologija prodaje na globalnom tržištu i postaje sastavni deo života ljudi na celom svetu.
Inspirišu me i kompanije koje remete tradicionalne načine poslovanja kao što su Tesla, Uber, Airbnb… naravno, i ljudi koji stoje iza tih kompanija.

Balkanska kreativnost je sirova i direktna, a takođe je u svom izrazu prepuna emocija. To je osveženje na svetskoj kreativnoj sceni

U okviru vaše agencije radi i galerija istog naziva New Moment, a bavite se i izdavaštvom. Šta je aktuelno u tim domenima vaše kuće? Na šta ste ponosni?
Ponosni smo na New Moment magazin za art i advertajzing. Tokom 2017. uradili smo izdanje knjige poznatog svetskog fotografa Boogija, koji je fotografisao Beograd i tako ga predstavio globalnoj javnosti. Moja brat se više od mene bavi galerijom i promocijom kvalitetne muzike, odnosa sa umetnicima i kreatorima iz svih oblasti ljudskog duha. Sve naše aktivnosti se prožimaju i pojačavaju zajednički efekat, a sve u cilju promocije kreativnosti i ideja. Takođe, stvaramo u kompaniji atmosferu kreativnosti i bliskosti.

Dodela Zlatnog lava u Kanu agenciji New Moment

I za kraj – šta kuca u vašoj agenciji?
Trudimo se da u našoj agenciji kuca srce a ne sat.

The post Žarko Sakan: Balkanska kreativnost je sirova, direktna i puna emocija appeared first on 42 magazin.