Da ne biste gubili vreme, mi smo izabrali najuzbudljivija dešavanja koja su već najavljena za 2019.

SNG!

JANUAR

Premijera predstave Smrt fašizmu; O Ribarima i Slobodi

Istražujući priču o Ivu Loli Ribaru, njegovoj porodici, verenici Slobodi Trajković, ali i čitavoj generaciji mladih ljudi koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma, autori predstave žele da, pre svega, kažu nešto o svojoj generaciji, sebi, današnjim herojima i idealima u koje veruju. O tome kako oni razumeju borbu protiv fašizma danas i tome šta priča o porodici Ribar znači njima lično, ali i u savremenom političkom trenutku obeleženom istorijskim revizonizmom i jačanjem nacionalističkih struja, u region, kao i u čitavoj Evropi.

Autorka koncepta i rediteljka predstave je Milena Bogavac, a tekst je pisan kolektivno, uz učešće izvođača i stručnih konsultanata, odnosno eksperata koji su učestvovati u edukativnom delu procesa. Ko-autori i izvođači su: Đorđe Živadinović Grgur, Nina Nešković, Strahinja Blažić, Sunčica Milanović i Nikola Živanović.

15. januar, Jugoslovensko dramsko pozorište, početak: od 20.30 h
FB event

Premijera filma Taxi bluz

Svečana premijera filma Taksi bluz reditelja Miroslava Stamatova, održaće se 16. januara 2019. u 20 sati u Sava centru. Film će iste večeri biti premijerno prikazan i u bioskopu Cineplexx Ušće u terminu od 21 sat.

Ova uzbudljiva, romantična komedija istovremeno je šarmantni road movie u kojoj je glavni junak priče Marko – simpatični, propali dramaturg koji godinama radi kao taksista.
Njegove avanture pratićemo tokom jedne urnebesne noći, kada se naizgled normalan radni dan na njegovom poslu pretvara u haos, jer se u taksi vozilo ušunja mali Damir koji je pobegao iz doma za nezbrinutu decu i koji je u potrazi za ocem. Njihova vožnja će se pretvoriti u gomilu suludih situacija u kojima će učestvovati mnoštvo likova koje će prodefilovati kroz taksi.

Kulturni centar Beograda otvara prve izložbe u 2019. godini

U Kulturnom centru Beograda  biće otvorene tri nove izložbe u ponedeljak 14. januara u 13 sati u sva tri galerijska prostora.

Vesna Pavlović

U Galeriji Artget biće otvorena izložba fotografija koja nosi naziv Fabrics of Socialism autorke Vesne Pavlović. Fotografije iz serije Fabrics of Socialism predstavljaju vizuelno umetničko istraživanje fotografskog arhiva Muzeja Jugoslavije, poznatog kao Fototeka.

U Likovnoj galeriji  biće otvorena izložba Kritičari su izabrali 2019: UMETNIK (NI)JE PRISUTAN, a autorka izložbe je Danijela Purešević. Umetnici: Dejan Anđelković i Jelica Radovanović,  Dejan Atanacković, Miomir Grujić Fleka, Milovan Destil Marković, Stevan Markuš, Boris Miljković, Predrag Nešković, Igor Stepančić, Jusuf Hadžifejzović.

U Galeriji Podroom biće otvorena izložba dva autora, Predraga Terzića iz Srbije i Ivara Vremaea  iz Estonije,  a izložbu čine crteži, video i audio instalacije.

Beogradski novogodišnji koncert

Tradicionalni Beogradski novogodišnji koncert Simfonijskog orkestra i Hora RTS biće održan u Sava centru u ponedelјak 14. januara u 20 sati.

I ove godine ansambli Muzičke produkcije RTS-a, uz maestra Bojana Suđića, na scenu dovode specijalne goste, među kojima će se naći hor Kolibri, Dečji hor RTS-a, ansambl Kolo, Dragana Radaković, sopran, Ivana Srblјan, mecosopran, Nikola Mijailović, bariton, koji će upotpuniti prazničnu muzičku čaroliju.

Cena ulaznica: 1.200, 1.500, 1.700 i 2.000 dinara

FEBRUAR

Državni posao stand-up

Popularni novosadski trio će po drugi put nastupiti pred beogradskom publikom sa predstavom Velika reforma. Dejan, Dimitrije i Nikola će osim redovnog TV serijala, ponovo zabavljati publiku širom sveta svojim živim nastupima.

U predstavi ćemo saznati šta je snašlo naše arhivatore na pragu promena i tranzicije u novom evropskom društvu i kako su oni reagovali na promene. Naravno, smeh i zabava su zagarantovani za svakog posetioca.

Beogradska publika će nakon rasprodatih termina 8. novembra i 10. decembra u Kombank dvorani, na istoj sceni odigrati predstavu po treći put zakazanu za 9. februar sa početkom od 20 sati.

47. FEST

Nagrađivani film The Favourite grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, crnohumorna istorijska drama o dešavanjima na britanskom dvoru početkom 18. veka, otvoriće 22. februara 47. FEST u Beogradu.

47. FEST biće održan od 22. februara do 3. marta, a organizatori sunajavili da će kompletan program objaviti 24. januara.

MART

Guitar Art Festival

Nakon dve decenije svog postojanja ova manifestacija uživa status jednog od pet najvećih i najistaknutijih internacionalnih festivala klasične gitare u svetu.

Guitar Art Festival postao je vodeći centar za svetske premijere, koncerte, kao i za razmenu znanja, prakse i iskustva među gitaristima iz celog sveta. Kreirali su osoben koncept prezentacije gitarske muzike, vrednosti i savremenih tendencija.

Festival se ove godine održava od 11. do 17. marta.

Dani Darka Rundeka

Manifestacija Dani Darka Rundeka biće održana od 1. do 7. marta u Domu omladine Beograda (DOB), tokom koje će Darko Rundek predstaviti svoje raznoliko i bogato stvaralaštvo, kao i aktuelne projekte, tako što će održati čak pet koncerata, međusobno različitih po repertoaru, postavama muzičara, scenografiji i prostoru.

Ova manifestacija počinje 1. marta nastupom u dvorani Amerikana DOB-a, gde će Rundek, uz pomoć mnogoljudnog pratećeg benda Ekipa, izvesti svojevrsni best of pesama koje su obeležile njegovu karijeru, od vremena legendarnog novotalasnog Haustora do danas.

Beogradski festival igre

Šesnaesti Beogradski festival igre pod motom Za obnovu prirodnih ljudskih osećanja održavaće se u Beogradu u Sava centru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, Madlenianumu, Pozorištu na Terazijama, kao i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Narodnom pozorišu u Vršcu.

Festival traje od 22. marta do 12. aprila.

APRIL

Trijenale proširenih medija

Trijenale proširenih medija, multimedijalne umetnosti i umetnosti novih medija je umetnička manifestacija međunarodnog karaktera koja ima zadatak da javnosti predstavi nove tendencije na savremenoj umetničkoj sceni u oblasti proširenih medija i intermedijalnih umetničkih oblika. Trijenale je otvoreno za nove umetničke koncepcije, pravce, pokrete, metodologije, primenu informacijskih i komunikacijskih tehnologija u umetnosti i inovativne pristupe umetnosti.

Trijenale se održava od 16. aprila do 13. maja u Beogradu, u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, kao i drugim prostorima u Beogradu i Srbiji, u skladu sa tehničkim mogućnostima i prezentacionim koncepcijama selektora.

MAJ

Dr Nele Karajlić na Tašmajdanu

Dr Nele Karajlić svoj prvi veliki samostalni koncert u Beogradu održaće 25. maja 2019. godine na stadionu Tašmajdan.

Ovo će biti sjajna prilika da poštovaoci njegovog višedecenijskog stvaralaštva u različitim sferama umetnosti, ovaj put sa Neletom pođu na muzičko putovanje kroz vreme, na kome će predstaviti sve što je radio sa Pušenjem, The No Smoking Orchestrom, ali i svoje nove pesme koje nastavljaju tamo gde je Nele stao pre 20 godina. Karte za ovaj događaj su već u prodaji.

JUN

Dead Can Dance u Sava centru

Kultna australijska post-punk grupa Dead Can Dance nastupiće 28. juna na sceni Sava centra.

Još kada su započeli svoj zajednički put u Melburnu 1981. godine, naziralo se da će ovaj dvojac podići lestvice u muzičkom svetu do jednog potpuno drugačijeg nivoa. Nikada nisu bili samo bend i nikada svoju muziku nisu ograničavali žanrovima ni pravilima – eksperimentisali su, otkrivali nove zvukove, istraživali različite kulture i epohe, pričali neispričane priče ljudskog duha, stvarali nešto novo i drugačije, šetali se po muzičkim žanrovima i sklapali ih u jednu predivnu i smislenu novu celinu.

JUL

Bašta fest – internacionalni festival kratkog igranog filma

Bašta fest, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, jeste godišnja manifestacija koja se održava svakog prvog vikenda u julu i traje četiri dana. Ove godine od 4. do 7. jula.

Fokus na međusobnu saradnju reditelja i glumaca, kao i na prikazivanje kvalitetnih glumačkih interpretacija, najviše utiče na pozitivno pozicioniranje Bašta festa među festivalima kratkometražnog filma u regionu.

EXIT festival

EXIT festival 2019. biće održan od 4. do 7. jula. EXIT Tribe 2019. će pozvati sve svoje fanove, ali i uticajne pojedince iz celog sveta, umetnike, sportiste i druge javne ličnosti, brojne pokrete i organizacije na ujedinjenje sa jasnim ciljem – zaštititi planetu i celokupan život na njoj.

Prvi potvrđeni izvođači za naredno izdanje Exita su: The Cure, Dimitri Vegas & Like Mike, Sofi Tukker, a uskoro stižu nove najave!

AVGUST

Nišville 2019

Internacionalni niški jazz festival Nišville 2019 održaće se od 2. do 11. avgusta 2019, a glavni festivalski program 8, 9, 10 . i 11. avgusta 2019. godine na Niškoj tvrđavi. Od ponedeljka 3. decembra 2018. aktuelna je pretprodaja kompleta ulaznica po promo ceni od samo 2.000 dinara!

Sledeće izdanje Nišvila biće jubilarno, 25. po redu pod nazivom Nišville jazz festival, a pored bogatog muzičkog programa posetiocima će ponuditi i kvalitetan program u okviru narednog Nišville jazz teatarskog festivala, kao i mnoštvo dokumentarnih i igranih filmova sa muzičkom tematikom – Nišville Movie Summit 2019.

Lovefest

Spremite se za novu, još snažniju festivalsku ediciju. Lovefest 2019. desiće se od 1. do 3. avgusta u Vrnjačkoj Banji i njenom poznatom parku – Jezero. Lineup još nije objavljen, tako da svim ljubiteljima tvrdog elektrozvuka savetujemo da prate FB stranicu festivala.

SEPTEMBAR

Marina Abramović u Muzeju savremene umetnosti

Konceptualna umetnica Marina Abramović organizovaće retrospektivnu izložbu u beogradskom Muzeju savremene umetnosti u septembru 2019. godine. Poslednji put je samostalno izlagala u Beogradu 1975. godine.

Prema dogovoru, izložba renomirane umetnice biće otvorena u septembru 2019. godine i trajaće do januara 2020. godine, što će biti svojevrstan povratak Marine Abramović u Srbiju, gde je poslednji put samostalno izlagala 1975. godine. Izložba će sadržati crteže, slike i instalacije nastale tokom cele karijere Marine Abramović, uključujući i period stvaranja u Beogradu tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

NOVEMBAR

25. FAF – Festival autorskog filma

Dvadeset peti Festival autorskog filma održava se u jednom društvu, i jednom svetu na izmaku preostalih rezervi smisla. U svetu i društvu čija svakodnevica sve više postaje iscrpljujući rijaliti-spektakl, ili tabloidna senzacija. Takvom modelu zavičaja i čovečanstva ovaj festival suprotstavlja onaj, makar imaginarni, model u kojem su istina, vrednost i smisao sačuvani, ne samo kao reči koje zveče.

FAF se održava od 23. do 30. novembra u Sava centru.

The post Kalendar kulturnih dešavanja za 2019. appeared first on 42 magazin.

Umetnička igra, nekada privilegija elite i poštovalaca lepih umetnosti, uspela je da dopre do običnih ljudi, pre svega zahvaljujući festivalima igre, ali i kampovima kojih je sve više i u unutrašnjosti Srbije. Koreograf Aleksandar Ilić postao je miljenik publike regiona zahvaljujući ulozi Miška iz predstave Ko to tamo peva, ali svojim projektima u koje je uključio ljude sa margine i stariju populaciju. Ove godine on je i umetnički direktor Belefa, a angažovan je i u Institutu za umetničku igru, koji je nastao zahvaljujući upornosti entuzijasta.

Da krenimo od Beogradskog festivala igre koji uskoro počinje.
Program Beogradskog festivala igre veoma je interesantan i ove godine. Za mene je posebno važan povratak koreografkinje Crystal Pite, koju zaista cenim, a takođe je veoma bitan i dolazak Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba sa novom predstavom koreografkinje Maše Kolar, tako da je to početak brisanja granica i pomirenje u umetničkom smislu.

Po ugledu na velike svetske metropole, a sa ciljem da se populariše umetnička igra, najavljena je mogućnost postavljanja video-bima u centru grada sa kojeg bi prolaznici mogli da prate neke programe na Festivalu.
To je zaista jedna sjajna ideja jer Beogradski festival igre, kao komercijalan festival, nije dostupan velikom broju građana. Takođe, našim đacima i studentima karte su dosta nepristupačne. Na ovaj način Festival će biti dostupan većem broju ljudi, izgubiće epitet elitističkog događaja i postaće bliži Beograđanima, ali i turistima. To je u stvari kreativni pristup umetnosti koji se primenjuje na Zapadu, recimo opera iz Londona organizuje razne programe van svog zdanja, na primer održavaju se časovi igre u parkovima, i na taj način se ljudi informišu, i različitim formama igre dočarava se ta strast i približava se običnom čoveku.

I vi imate formulu kako da se podvučete pod kožu običnim ljudima, pre svega mislim na predstavu Ko to tamo peva, koja je potpuno osvojila region.
Sad već nekako postaje kliše kada pričam o Ko to tamo peva. Velika je stvar kada vam se desi u karijeri, a nije često, da se predstava namenski pravi za vašu kompaniju i za vaše pozorište i da koreograf namenski odabere igrače i samim tim stvara uloge sa njima. Meni je dodeljena uloga Miška, koju sam odigrao skoro 200 puta, ajde da kažemo 180, sada više niko ni ne broji, i namenski je stvarana u sinergiji koreograf, igrač, kompozitor i ostale kolege. Nisam ni sumnjao u tom trenutku da će ta predstava doneti toliki uspeh, ne samo našoj kući nego i nama pojedincima, članovima te predstave, i ona je obeležila svakog od nas u karijerama. Mi je i dan-danas igramo, a posle nje više ništa nije bilo isto u Narodnom pozorištu. Promenila su se mišljenja, otvorila su se mnoga vrata i posle 12 godina ona i dalje traje, publika je voli, a svaki put je drugačija i nova, prosto je dobra.

Da li je film bio zaslužan za popularnost i spajanje dve publike?
Svakako je bila prednost da je naš mentalitet bio upoznat sa tematikom, pa je lakše konzumirao ideju Staše Zurovca i muziku Vokija Kostića. Ali ako je stavimo u okvire van naše zemlje, gde smo imali isti prijem kod publike, istu energiju smo slali i dobijali, onda ne mislim da je film bio taj uslov. Možda je u početku bio nametnut kao jedna od mogućih prepreka da li će koreograf sa kompozitorom i idejom i timom dostići uspeh kultnosti kao što je to napravio film. Mi sad govorimo o maloj vremenskoj distanci, 12 godina je od premijere, ali to su značajne godine za jednu predstavu jer je umetnička igra najbrža umetnost do sada koja se regeneriše i menja svake godine, ono što je bilo prošle ove je otišlo daleko ispred toga. Tako da smatram da su to i mane i prednosti u odnosu na film, kultni srpski film u koreografiji poznatog hrvatskog koreografa u to vreme bila je veoma osetljiva i problematična ideja.

Vi danas ne možete da dobijete donaciju od preduzeća, sponzora ili donatora, a da ne prođete kroz sistem PDV-a. Smatram da pre svega treba ispoštovati zakon

A vašim projektima u koje ste uključili ljude sa margine društva i starije od 60 godina privukli ste jednu drugu publiku.
Posle mog usavršavanja i specijalističkih studija promenila su se i moja koreografska razmišljanja u smislu prostor, vreme, ideja, tako da su me te marginalizovane grupe sve više pokretale kroz umetničku igru jer smatram da je igra univerzalan jezik koji može najlakše da dopre do ljudi i da igra bude jasan alat i poruka kroz neke druge određene teme i probleme. Ne bavim se političkim teatrom, ali ne kažem da me ne interesuje. Moji projekti su i dalje na nivou preispitivanja različitih grupa i njihovog položaja u društvu. Nastavljam da radim sa plesnim teatrom Gospođe, jer njihova misija i energija zaslužuju da se bavim tematikom koja nije samo na nivou zabave, a koja je namenjena publici trećeg doba.

Šta trenutno radite?
Angažovan sam u Narodnom pozorištu u Sarajevu, premijera je zakazana za 24. maj, u pitanju je Alisa u zemlji čuda. Kada se pomene ovaj naslov, obično se misli da je u pitanju dečja bajka. Moj pristup je potpuno drugačiji, mislim da je zemlja čuda danas potpuno drugačija. Ova predstava pre je o odrastanju nego što je bajka namenjena deci.

Umetnička igra definitivno je zavladala ovim prostorima i festivali su mesta koja okupljaju mnoge sjajne umetnike.
Pored Beogradskog festivala igre, i druga dva festivala okupljaju sjajne plesne produkcije, Festival koreografskih minijatura, koji je prošle godine obeležio 20 godina postojanja i koji je iznedrio nekoliko velikih srpskih koreografa kao što su Isidora Stanišić, Bojana Mladenović i mlađa generacija Miloš Kecman, Miona Petrović. Drugi festival jeste Belef, čiji sam ove godine umetnički direktor, a koji će se svakako fokusirati na savremenu umetničku igru i  domaće stvaraoce koji nemaju toliko prilika da se iskažu pred publikom.

https://www.youtube.com/watch?v=fI97yCcibB8

Da li već imate najave koja će se velika imena naći pred našom publikom?
Meni je jako žao što ne mogu da potvrdim dolaske pojedinih plesnih predstava jer sve zavisi od budžeta. Ono što je vrlo važno jeste da će fokus biti na domaćim stvaraocima.

Dobra stvar jeste da se festivali igre sve češće izmeštaju iz glavnog grada i približavaju i publici iz manjih sredina?
Da tako je, evo na primer Summer Dance Camp održava se treću godinu zaredom u Vranju. Ova manifestacija je već prve godine dobila nagradu grada Vranja, i to nam je veoma važno jer smo sa skromnim budžetom, ali važnim pedagozima, postigli to da je decentralizovana umetnička igra, tako da se deca edukuju van Beograda. Ove godine u njemu će učestvovati, između ostalih i Bahram Joldašev iz Slovačke uz asistenciju Lidije Pavličić Rakočević, Isidora Stanišić predavaće savremenu igru, a naši studenti predavaće hip-hop i mjuzikl.

Pričajući o tome koliko je bitno da umetnička igra, odnosno kultura dopre do najširih masa, ne mogu a da vas ne pitam šta vi kažete o nameri da se ugase, odnosno spoje SKC i Dom kulture Studentski grad, velika je pometnja bila i oko Kolarca. Šta se dešava sa ustanovama kulture poslednjih meseci?
Naše društvo kompletno prolazi kroz određenu tranziciju. Bojim se da modeli koji su nastali u prošlosti nisu adekvatno pripremljeni za ovu vrstu tranzicije, za budućnost. Nije samo slučaj kod nas, sredstava za kulturu, što smo puno puta ponovili u medijima, jako je malo. Ja sam u komisiji Ministarstva kulture i informisanja za savremeno stvaralaštvo, oblast umetnička igra i budžet sa kojim mi raspolažemo i odlučujemo, vi ste, dakle, predstavnici jednog ministarstva i velika je odgovornost na našim odlukama jer od naših odluka zavisi prosto egzistiranje umetnika, ljudi koji zavise isključivo od tih projekata, a budžet je toliko limitiran da se već na trećoj sednici vraćamo na početak jer radimo reviziju odluka i budžeta. Isto tako je i sa ustanovama kulture. Ne smatram da sve ustanove kulture treba da se privatizuju, ali mora da se nađe model koji su uradile naše kolege iz Hrvatske, konkretno govorim o Zagrebu, tog udruživanja, kao jedan od mogućih rešenja, nauštrb zaposlenih i repertoarske politike koja će biti uslovljena kada vam se udruže tri različite ustanove. Ne smatram da je odgovornost samo države, ali prosto pravilno treba razmišljati. Možda je rešenje u privatizaciji ustanova kulture koja, nažalost, nije prepoznata kod nas.

A šta je sa modelom o kojem se priča decenijama da se uvede porez na kič i šund, i da se taj novac usmeri na kulturu i umetnost?
Da vam kažem još jednu stvar, mi i dalje imamo neregulisane donacije, koje se isto tako oporezuju. Prema tome, vi danas ne možete da dobijete donaciju od preduzeća, sponzora ili donatora, a da ne prođete kroz sistem PDV-a. Smatram da pre svega treba ispoštovati zakon. Da, vrlo sam za to da se oporezuje šund i kič i da se prosto razdvoji to od profesionalnog savremenog stvaralaštva. Mislim da se još uvek usaglašavaju zakoni, nije netačno da imamo veliki tim stručnih ljudi, pa na kraju ne napravimo ništa. Komisije su zadužene za promenu i izmenu zakona, mislim da je na njima velika odgovornost i moramo da se bavimo stručnošću kapaciteta koji se bave rešavanjem tih stvari.

Ne bavim se političkim teatrom, ali ne kažem da me ne interesuje. Moji projekti su i dalje na nivou preispitivanja različitih grupa i njihovog položaja u društvu

Pored svih ovih angažmana, vi ste i osnivač Instituta za umetničku igru.
Posle usavršavanja u Londonu, gde sam bio kao stipendista naše zemlje, vratio sam se sa idejom da osnujemo institut za igru jer ste do tada posle završene baletske škole mogli da odete samo na neke srodne fakultete. To je izgledalo kao nemoguća misija zbog nedovoljnog broja stručnih ljudi, propozicija i na kraju sredstava. Umetnost je izuzetno skupa, kao i sport, samo što se u umetnost ulaže daleko manje. Ali zahvaljujući pre svega dekanu Tomaševiću i još nekim entuzijastima, mi smo se okupili, dobili vetar u leđa. Institut za umetničku igru za tri godine, koliko postoji, ne samo da je akreditivan za osnovne studije već i za master, a sada čekamo akreditaciju za doktorat. To je ogroman pomak, ne samo za našu zemlju već i za region. Postigli smo sporazum sa državnim fakultetom iz Skoplja, odsekom za umetničku igru, pokrenuli smo otvaranje sličnog studijskog projekta u Sarajevu i potpisali ugovor o saradnji sa Cetinjem u Crnoj Gori, kao i sporazum sa akademijom iz Ljubljane. U osnivanju je i kompanija za savremeni ples, koja će se predstaviti već u oktobru.

Kada smo pomenuli budućnost, hajdemo malo dalje. Sve više se govori o simbiozi ljudi sa robotima u različitim segmentima života. Da li vi vidite jednog dana robota na sceni?
Ja sam čovek budućnosti, uvek primam tehnologiju otvorenog srca. Smatram da su naše emocije, ljubav, osnovni pokretač svega u našem univerzumu. Mislim da nijedno tehnološko čudo zasada me nije toliko zasenilo da verujem da može na taj način da funkcioniše. Ali jako lepo pitanje, vrlo interesantan projekat za budućnost da se Labudovo jezero vidi u izvođenju robota. Što da ne.

Balkan Dance Project Vol. 2 Posle Soneta

The post ALEKSANDAR ILIĆ: Labudovo jezero koje izvode roboti je projekat budućnosti appeared first on 42 magazin.