Beli hodači – 42 magazin https://42magazin.rs 42 magazin Thu, 27 Jun 2024 12:27:26 +0000 en-US hourly 1 https://wordpress.org/?v=4.6.1 https://42magazin.rs/wp-content/uploads/2016/11/42icon.png Beli hodači – 42 magazin https://42magazin.rs 32 32 Jelena Ćakić: Ove minđuše bi nosila Sersei, a ovaj prsten Deneris, rekao mi je urednik magazina Vogue https://42magazin.rs/moda-jelena-cakic/ Tue, 17 Jul 2018 12:32:22 +0000 http://42magazin.rs/?p=32959 Ako ste ovih meseci listali britanski Vogue, sigurno ste naišli na nakit iza koga stoji Jelena, a mi nismo mogli da je ne pitamo kako je do toga došlo

The post Jelena Ćakić: Ove minđuše bi nosila Sersei, a ovaj prsten Deneris, rekao mi je urednik magazina Vogue appeared first on 42 magazin.

]]> Ako ste ovih meseci listali britanski Vogue, sigurno ste naišli na nakit iza koga stoji Jelena, a mi nismo mogli da je ne pitamo kako je do toga došlo

Jelena Ćakić

Jelena je prvi komad nakita napravila pre deset godina nazvavši ga Dragon, a pre nekoliko meseci urednik magazina Vogue Edward Enninful prokomentarisao je da bi njen prsten nosila Deneris – trenutno najpoznatija majka zmajeva na svetu iz popularnog serijala Game of Throns. Nakon tog trenutka nakit sa potpisom Jelene Ćakić reklamira se na stranama modne biblije, pa ćete se složiti da boljeg marketing influensera za svoj brend naša dizajnerka nije mogla da pronađe. A zapravo, Vogue je pronašao nju.

Brend nakita Jelana Ćakić postoji od 2010. godine. Kako to izgledalo u početku?
Početak je, kao i svaki početak, bio težak, ali se sećam uzbuđenja i euforije, mislila sam da sve umem, a nekako je tada ispalo da samo trošim materijal i započinjem deset komada istovremeno. Međutim, sećam se tog jednog komada nakita, medaljon zmaja čiju sam samo osnovnu sliku u srebru rezbarila 48 sati i nekako nisam mogla da izdržim da dočekam kraj, a prvi put sam imala rok jer je trebalo da učestvujem na takmičenju sa temom Nakit inspirisan fantazijom i mitskim bićima. Bio je to masivan medaljon od punog srebra i predstavljao je zmaja čuvara, a u centru se nalazio ahat koji sam mesecima čuvala. Naravno, zmaj nije pobedio, ali za mene je to bilo nešto neverovatno jer je taj medaljon Dragon Mistery Lake bio prekretnica mog rada kada sam ga prodala ženi iz Los Anđelesa nakon šest meseci čuvanja u kutiji.

Šta ti je bio najveći izazov tada?
Kada su usledile porudžbine, u želji da se dokažem da sve mogu da napravim, a i da zaradim za materijal, prihvatala sam se crtanja mapa sveta u srebru na malom medaljonu površine dva sa dva centimetra, sećam se kako sam sa mukom nagurala svih pet kontinenata i to sve ručno bez ikakve mašine ili kalupa, pravila zmiju sa glavom zmaja kao najmanju moguću burmu sa malim crvenim očima od rubina, još se sećam tih deset sati rezbarenja krljušti zmije pod juvelirskom lupom, pisala po sitnim srebrnim pergamentima tuđe životne priče i sve je to bilo uzbudljivo i zanimljivo, ali postalo je teško jer sam najmanje radila ono što zaista volim, a to je da dizajniram nakit. Epska fantazija, naučna fantastika, mitologija i istorija umetnosti su me najviše okruživale tokom života i negde je prirodno da te elemente ugrađujem u dizajn.

Detalji, forme, ornamenti koje su stari majstori pravili svojim rukama su neverovatni, danas je drugačije stanje kad se samo okreneš i pritisneš 3D printer da odradi svoje

I tako si započela svoj biznis?
Započeti samostalan biznis u Srbiji je popriličan izazov jer sam se razvijala na više frontova istovremeno. U Srbiji je teško prodavati umetnost jer se ona tretira kao javno dobro. Ideje i inovativnost se ne cene i moraš od starta agresivnije da nastupiš ukoliko želiš da budeš primećen. Ljudi daju ogromne svote novca na cipele, tašne i nakit poznatih brendova čak i kada ne razmišljaju preterano o njihovom dizajnu, ali stanu ispred ručno rađenog i unikatnog komada nakita za kojim plaču i bez obzira na sve kažu – uf, to je ipak preskupo za mene. Koliko god sam puta to čula u samom početku, samo sam dizala glavu i nastavljala sa edukacijom i radom na sebi. Kursevi, obuke, opremanje radionice i usavršavanje izrade, a onda, s druge strane, marketing i plasiranje nakita na naše tržište, koje je tek posebna priča. Shvatila sam ubrzo da je marketing u tom trenutku bio teži od same izrade nakita. U Srbiji u početku nisam budila veliko interesovanje i preko društvenih mreža i veb-sajta su me pronalazili, masovno mi se javljali iz Amerike, naročito iz Los Anđelesa, San Dijega i Njujorka, onda iz Japana, dok su se iz Evrope najviše javljali Šveđani, Finci, Nemci, Italijani i Francuzi. Uz svoje radove, počela sam da pišem opise o tome kako su nastajali, koliko je rada uloženo, odakle je kamenje stiglo, koliko sam sati provela uz taj komad. Tako moji klijenti sebi obezbeđuju deo te priče, a onda u taj isti komad nastavljaju da ispisuju svoju priču i prenose je s kolena na koleno. Kada sam tu svoju ideju i viziju približila publici oko sebe, brend je zaista tog trenutka ugledao svetlost dana. Razvijala sam se kao metalsmiter i kao juvelir, ali definitivno je moje zvanje dizajner nakita.

Šta najčešće koristiš od materijala?
Kroz srebro najbolje mogu da ispričam priču. Volim način na koji ono stari, ono je plemeniti metal koji dobro sarađuje, relativno lagan za manipulaciju kad ga dobro upoznaš, ali posebno volim te sitne cake i detalje u tehnici izrade koje sam vremenom naučila. Moć transformacije srebra je ono što me najviše privlači. Mogućnost da napravim nežan komad nakita u svetlim tonovima srebra i isto tako izuzetno mračan, mističan i pomalo apokaliptičan dizajn u oksidiranoj crnoj varijanti jeste fenomenalna stvar. A onda je tu kamenje kao kruna. Poludrago i drago kamenje koje godinama skupljam. Sirove, a i gotove komade nabavljam iz celog sveta, što na putovanjima, što preko interneta, međutim, sada već imam mrežu saradnika od kojih nabavljam, gde mogu da garantujem kvalitet, a obrada kamena je nešto na čemu i ja polako radim kada su neki komadi u pitanju. Potraga za kamenjem jednostavno nikad ne prestaje. U početku mi je favorit bio labradorit, a najlepše uzorke nabavljala sam iz Finske i sa Madagaskara. Smaragd, safir, kijanit, hrizopras, Mesečev kamen samo su neki od favorita. Treći materijal je zlato.

Ove minđuše bi nosila Sersei, a ovaj prsten Deneris pri njihovom prvom susretu u GoT-u, rekao je urednik magazina Vogue kada je video moj nakit

Tvoj nakit je unikatan zbog odabira materijala, ali i načina izrade. Reci nam nešto više o izradi jednog komada?
Uglavnom počinje od inspiracija i skica, a onda odmah uletim u radionicu i bacim se na biranje kamena ukoliko planiram da ga uklopim u dizajn i tada počinjem sa radom koji može da traje satima ili danima. Unikatne komade izrađujem samo po jedan i oni se mogu prepoznati po dizajnerskom kamenju i detaljima izrade. Koristim tehnike rezbarenja, stare tehnike juvelirstva, ali isto tako i moderne, naročito u završnici i očuvanju srebra kako ne bi menjalo boju niti oksidiralo dalje od prvobitnog izgleda. Volim namenski da patiniram srebro i da se igram 3D efektima, teksturama i formama. Zbog toga što ne radim sa kalupima i što je svaki komad mojom rukom urađen od početka do kraja, teško je kopirati sebe i teško je napraviti dva identična komada. Na primer, i dan-danas čuvam set nakita koji se sastoji iz ogrlice, dva para minđuša i narukvice od srebra i malahita koji je moj otac kupio mojoj majci u Starom gradu Svetog Stefana. Set je ručno rađen i postoji samo jedan. Osim nakita, otac je dobio i nekoliko fenomenalnih anegdota o tome kome je sve stari kujundžija i juvelir pravio nakit. Kako nije imao pojma da mu je u radnju ušetala Claudia Schiffer, ali se seća probirljive plavuše koja odlično poznaje kamenje. Takvu starost želim, uz gomilu dece koja se igraju ispred galerije (smeh).

Šta te tera da iznova ulaziš u radionicu?
Ne mogu da opišem taj osećaj pravljenja nakita, to uzbuđenje što nastaje novi komad od nule i što sam shvatila da ja zapravo dizajniram nečije uspomene, a onda sam proces izrade, miris hemikalija koje sam s godinama naučila da volim. Mene upravo svaka od tih komponenti uzbuđuje. Čak i ona kao što je kupovina alata na buvljaku, paste za lemljenje, tečnosti za patiniranje, sav sitan i krupan alat koji biram sa više uzbuđenja nego kada biram cipele. Međutim, najbitnije se događa na kraju. Sećam se rečenice na koju sam naišla u nekom časopisu, jednog od mojih idola Arta Smitha, dizajnera nakita, koji je rekao da komad nakita zapravo nikad nije završen i kako je to pola posla, tek kada ga spojite sa telom, kao bitnom komponentom, možete reći da je kompletan i da je telo zapravo dodatni materijal u izradi bez kojeg se ne može, kao što linije čine oblik.

Najpre sam pomislila da je neka prevara i tek kad sam se uverila da je u pitanju zaista osoba iz Voguea, vratila sam se i pažljivo pročitala mejl

Šta je keum boo tehnika?
Keum boo (kum bu) jeste stara korejska tehnika pozlate. Reč je o nanošenju izuzetno tankih listova folije od čistog 24-karatnog zlata na prethodno pripremljenu podlogu, u mom slučaju srebro. Nastala u Koreji, širila se preko Kine i Japana, a danas se primenjuje u celom svetu za dekorisanje raznih predmeta od čelika, bronze, srebra, pa čak i samog zlata. Zanimljiva je priča o tome kako se to zlato koristilo u prošlosti. Među bogatijim slojevima društva u Koreji verovalo se da pribor za jelo mora biti od plemenitih metala i da mora imati čisto zlato na onim delovima koji dolaze u direktan kontakt sa hranom i da se tako unosi zdravlje i blagostanje u porodicu. Unutrašnjost posuda bila bi prekrivena tankim slojem čistog zlata preko šara i slova koja su simbolizovala zdravlje i prosperitet. Detalji, forme, ornamenti koje su stari majstori pravili svojim rukama su neverovatni, danas je drugačije, samo se okreneš i pritisneš 3D printer da odradi svoje. Način na koji se ja igram ovom tehnikom jeste da istaknem zlatom neku teksturu ili jednostavno da presvučem crno srebro u delove zlata, što onda pravi fenomenalan kontrast. Ova tehnika jedna je od lepših i zanimljivijih zato što ima tako duboke korene.

Tri reči kojima bi opisala svoj nakit nekome ko ga nije video.
Bajkovit, mističan i organski…

Jelena Ćakić

Nekoliko puta su se komadi s tvojim potpisom našli u prestižnom magazinu Vogue. Reci nam nešto više o tome.
Zamalo da se to ne ostvari jer sam od uzbuđenja najpre pomislila da je u pitanju neka prevara i pitala sam se samo zašto taj mejl koji sam dobila nije završio u spamu. Čak sam nekako preletela preko mejla koji je počinjao s komplimentima i htela da vidim samo ime i prezime osobe koja mi je pisala ne bih li odmah proverila na netu. Tek kad sam se uverila da je u pitanju zaista osoba iz Voguea, vratila sam se i pažljivo pročitala mejl (smeh).
Nekako me iznenadilo iskreno oduševljenje mojim dizajnom i priča o nekakvim velikim promenama u postavci magazina Vogue i uredništvu, a onda sam na kraju mejla našla ponudu da izlože moje komade u tri naredna broja. Sve se odigralo jako brzo jer oni po mesec i više dana unapred imaju spremno izdanje. Postavka britanskog Voguea se u tom trenutku menjala, a približavalo se i kraljevsko venčanje princa Harija, pa je sve bilo inspirisano time. Na mesto glavnog urednika je došao Edward Enninful, inače brat Naomi Campbell, koji je s majskim izdanjem uneo velike promene. Kaver tog izdanja srušio je stereotipe o ženskoj lepoti, pomerio granice i uvrstio prelepe žene sa različitih podneblja među kojima se prvi put u istoriji ovog magazina našla žena sa burkom. Bila sam presrećna sto sam se priključila baš u tom momentu!

Ljudi daju ogromne svote novca na cipele, tašne i nakit poznatih brendova čak i kada ne razmišljaju preterano o njihovom dizajnu, ali stanu ispred ručno rađenog i unikatnog komada nakita za kojim plaču i bez obzira na sve kažu – uf, to je ipak preskupo za mene

Šta misliš da ga je privuklo kod tvog nakita?
Nakon potpisivanja ugovora, dobila sam informaciju kako je Edward zapravo komentarisao moj rad i rekao: „Ove minđuše bi nosila Sersei, a ovaj prsten Deneris pri njihovom prvom susretu u GoT-u.‘ U toj rečenici jeste opisan moj san. Kao klinka listala sam gomile tetkinih časopisa, među kojima je počasno mesto imao Vogue. Zamišljala sam kako bi bilo da se moji modeli jednom tu nađu, tada sam više bila naklonjena modnom dizajnu. Vogue je institucija, biblija stila i mode, i to šo sam bila deo poslednja tri njihova izdanja jeste nešto što ću pamtiti. Slala sam im fotografije nakita i za prvo izdanje odabrali su minđuše After Sunset od srebra i zlata sa pink safirom. Te minđuše sam na kraju rešila i da sačuvam kao uspomenu i kao poklon za svoju ćerku koja će ih, nadam se, voleti. Bilo je mnogo interesovanja za njih čak i među zaposlenima u Vogeu, ali kad sam im odgovorila da sam rešila da ih sačuvam kao prve minđuše svetski priznate i pohvaljene, rekli su mi kroz smeh da se potpuno slažu i da bi isto uradili.

U želji da se dokažem da sve mogu da napravim, a i da zaradim za materijal, prihvatala sam se crtanja mapa sveta u srebru na malom medaljonu površine dva sa dva centimetra, sećam se kako sam sa mukom nagurala svih pet kontinenata

Koji je tvoj omiljeni komad nakita i zašto?
Omiljeni komad nakita je teško odabrati, ali znam da je prstenje nešto na šta sam slaba. Uživam i u minđušama sada i naročito volim transformišući nakit koji se može nositi na više načina, tzv. ear cuff minđuše ili ear jacket minđuše, koje opet pravim na unikatan način jer i svakodnevni nakit može biti autentičan. Nakit tipa samo jedna minđuša, jedna moćna ear cuff preko celog uveta u nekom organskom dizajnu jeste moj favorit takođe. Minđuše After Sunset su isto jedan od favorita iz ranije pomenutih razloga. Definitivno u top tri ulazi medaljon Dragon Peacock, inspirisan ilustracijom iz knjige Dragon Art, u kojoj sam pronašla tog divnog zmaja pauna i rešila da skiciram i umanjim sliku za medaljon. To mi je jedna od uspešnijih rezbarija, masivan od punog srebra i ukrašen prirodnim kamenjem koje podseća na pauna po bojama. Izabran je inače za junsko izdanje Voguea u editorijalu pod nazivom Vogue‘s Crown Jewels. A omiljeni prsten je definitivno Once Upon a Dream, masivan srebrni prsten napravljen kao kula, okružen puzavicom od srebra koja kao da štiti i čini nedostupnim labradorit ludački plave boje. Omiljen mi je zato što je on za mene spoj nežnog i bajkovitog, a s druge strane mračnog i mističnog.

Šta je tvoj sledeći korak?
Sledeći korak je nova kolekcija za jesen i zimu. A sa njim ide i organizacija snimanja za novi katalog. Poslednji je postigao uspeh, uz veliku pomoć mojih talentovanih prijatelja. Radujem se toj novoj kolekciji zbog nekih lepih noviteta i stvari sa kojima sam eksperimentisala poslednjih meseci. Istovremeno po završetku saradnje sa magazinom Vogue dobila sam ponudu i iz britanskog Vanity Faira , oni čekaju na novu kolekciju koju će oglasiti sledeće godine, a Vogue će se još baviti tom istom kolekcijom koja je u pripremi, ali u drugačijim segmentima svog izdanja. U planu je i saradnja sa modnim kućama iz Južne Afrike, s njima sam još u pregovorima. Pregovaram i sa nekim prodajnim mestima u Beogradu i van njega, gde će moći da se nađe nakit sa mojim potpisom. Ova godina je definitivno za mene prekretnica i trudim se da uradim što više mogu. Nekako mi je cilj da se sada zadržim i radim na domaćem tržištu i tu ću što više promovisati novu kolekciju. Ostaje i dalje deo posebna izrada vereničkog unikatnog umetničkog prstenja koje sam do sada sa zadovoljstvom radila, ali ću u budućnosti celu ponudu proširiti i na burme, nikako već viđene, ali mi je za to potrebno zlato. Kao novinu ubacujem i manžetne za muškarce. I da ne zaboravim da pošaljem portfolio za neki od prequela serije Game of Thrones jer sam zakasnila, upravo su završili sa snimanjem poslednje sezone serijala. Možda budem okitila neke buduće Bele hodače (White Walkers) u prequelu, čujem da će se i tako nešto snimati uskoro (smeh).

The post Jelena Ćakić: Ove minđuše bi nosila Sersei, a ovaj prsten Deneris, rekao mi je urednik magazina Vogue appeared first on 42 magazin.

]]>