Sigurno znate šta znači reč oksimoron. A ukoliko ne znate, iako u slobodnom prevodu asocira na recimo spoj osam morona, ipak znači nešto drugo. Oksimoron potiče od grčke reči oksys, što znači oštar, i moros u značenju lud, pa je bukvalan prevod oštroumna ludost. Objašnjenje: to je posebna vrsta antiteze, odnosno paradoksa u kome se spajanjem protivrečnih pojmova stvara novi pojam, tj. nova slika. Ova stilska figura koristi se za opisivanje kompleksnih, iracionalnih stanja. Pošto smo prošli čas lingvistike i teoriju, vreme je za praksu i to u polju dizajna. Možda vam izgleda da stilske figure i enterijer ne idu zajedno, ali ima onih koji ih uspešno spajaju. Jer, kako je pisanje grana umetnosti, tako je i dizajn kao deo primenjene umetnosti njen rođak, možda ne najrođeniji i nisu često u poseti, ali ovaj projekat dođe kao prikaz njihovog susreta, recimo na porodičnoj proslavi pošto govorimo o baru, restoranu i podijumu za igru.

Koncept dizajna zasnovan je na opoziciji elemenata, pa svaki deo ima svoj kontrapar

Oksimoron, što je i naziv ovog mesta, jeste, kao što smo već rekli, spoj pojmova kontradiktornog ili suprotnog značenja. Ime bara budi inuitivnost kod arhitekata jer je klijent želeo da stvori mesto koje se poigrava sa dualitetom i mešavinom suprotnosti: muškarac-žena, belo-crni, dan-noć. Pa je tako po programu da u sumrak pored hrane i pića bude burleska za atmosferu zabave i plesa.

Ovaj prostor je staro skladište, kao mesto sa već neverovatnom strukturom, a arhitektonski tim želeo je da to zadrži i još više naglasi. Kako bi to uspeli, koristili su intenzivno crvenu boju da određene zone unutar prostora.

Koncept dizajna zasnovan je na opoziciji elemenata, pa svaki deo ima svoj kontrapar. Četiri ogromna neonska tela na ulazu postavljena su kao dobrodošlica u sva četiri ćoška u prostoru. Kontrastni parovi šalju jasnu poruku u formi oksimorona: nikada – uvek iznova, mir-snaga, sveto-pakleno, javno-tajno. I polazna tačka dizajna i želja klijenta bili su vrlo jasni.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Dva luka okružuju centralni prostor na dvostrukoj visini i služe kao pozadinska scenografija sačinjena od dva velika bara. Odmah pored belog luka nalazi se bar El Mama koji je duhovit, udoban sa detaljima od drveta i mnogo vegetacije. Na suprotnom kraju nalazi se bar El Papa na crnom luku kao noćni kontraodgovor, on je industrijski, sa metalnim elementima.

Na svakoj strani gde je postavljen bar zamišljene su konstrukcijske platforme na različitim visinama, koje su povezane sa velikom binom, pa ovako koncipiran prostor ostavlja više putanja kojima se ljudi mogu kretati u istoj prostoriji. Ove platforme, koje kao i ostali elementi imaju suprotne forme, stvaraju dve vrste prostora – onaj privatniji, takozvani skriveni bar, i deo koji je rezervisan za javne nastupe i događaje.

Različiti nivoi, klupe i barovi zapravo su okvir centralnog mesta tokom večeri, a to je podijum za ples.

Prilikom odabira materijala arhitekte i dizajneri držali su se početnog koncepta, pa su i oni potpuno kontrastni. Drvo visokog sjaja u formi zidne obloge potpuno je suprotno od keramičkih mozaika na podu, kao i mediteranski stil koji se oseća u vazduhu sa metalnim hladnim industrijskim segmentima.

Kako je pisanje grana umetnosti, tako je i dizajn kao deo primenjene umetnosti njen rođak, možda ne najrođeniji i nisu često u poseti, ali ovaj projekat dođe kao prikaz njihovog susreta

‒ Mislim da smo uspeli u onome što je bilo početna ideja. Da stvorimo prostor kontrasta. Kontrasti kao takve jesu beskonačne, pa nam je bilo lako da realizujemo ovu ideju ‒ kažu iz arhitektonskog biroa.

Ovako izgleda kada se oksimoron primeni na dizajn enterijera, a onda ovaj prostor treba da pozove suprotne socijalne, rasne, polne, starosne i druge grupe da se u njemu okupe i stvore nov jedinstveni pojam jedinstva i to uz dobru hranu, piće i muziku. Možda na podijumu za ples.

Dizajn: El Equipio Creativo
Fotografije: Adria Goula

The post Oksimoron – kafić u kom se sreću suprotnosti appeared first on 42 magazin.

Dina Vitorović i Srđan Zdravković su mladi bračni par u šestom mesecu trudnoće. Oboje se bave marketingom, oko koga se često kreativno raspravljaju, ali ono što nikada ne dovode u pitanje jesu njihovi proizvodi iza kojih apsolutno stoje i jedva čekaju da ih proba njihova ćerka koja će na svet doći za par meseci. Njihov poslovni i privatni život sastao se sasvim spontano kada su odlučili da koncept sirove hrane kroz četiri različita bara (iliti slatke zdrave sirove štanglice) podele sa drugima jer, kako kažu, on im je poboljšao život, a na pitanje kakvog je on sada ukusa, jednoglasno odgovaraju – sladak!

Kako ste došli na ideju da stvorite Wild Bar?
Dina: Ideja je potekla od mene. Tri, četiri godine pre nego što smo se nas dvoje upoznali počela sam da vodim računa o svojoj ishrani. Promenila sam totalno režim ishrane ne zato što sam bila debela već zato što su mi neke stvari smetale. Lagano sam uvodila promene u svoju rutinu uz redovne treninge. Imala sam viziju u svojoj glavi da želim nekad u budućnosti da otvorim prodavnicu zdrave hrane – dućan dva sa dva, u kom ću moći da pravim svašta nešto zdravo i gde će neko da dolazi i proba nešto novo i proćaska sa mnom.
Srđan: Onda je to počelo da utiče i na mene. U tom trenutku mi je bilo strano i pored Dine sam počeo da učim malo, pomalo. Onda smo otputovali u Barselonu i otišli na hipi pijacu na kojoj je sve bilo organsko. Pomislio sam kako ću ostati gladan, međutim, tamo je bilo svega. Slučajno smo naišli na štand sa sirovim proizvodima. Držao ga je bračni par koji na licu mesta sprema hranu i bilo je baš super stvari – grickalica, torti, svežih sokova i salatica, ali i nečega što je ličilo na ovo što sada radimo. Pomislili smo kako bi bilo super kada bismo mogli da to jedemo i kad se vratimo kući. Napravili smo nešto slično čim smo se vratili naravno.

Kada radiš sa nepoznatim ljudima, uvek neko popušta iz nekog razloga, a u našem slučaju niko ne popušta nego se sve izgura do poslednjeg detalja, a to daje dobre rezultate

Kako je to izgledalo u početku?
Srđan: Počeli smo da pravimo hranu za sebe. Gledano sa strane, Dina je postigla neverovatne rezultate uvodeći barove u svoju rutinu. Ranije je dugo radila, išla na treninge, malo jela i onda kada se prebacila na taj režim ishrane, desili su se rezultati i mogla je da prilagodi svoj život nekom ritmu koji njoj više odgovara. Za dva meseca imala je bolje rezultate nego nakon dve godine treniranja sa pređašnjim režimom ishrane koji je već bio dosta strog. Poboljšala je probavu, koža joj se sredila, dovela je kilažu do mere koju je oduvek želela i to su ljudi primetili. Počeli su da se raspituju šta jede, ona im odnese i, kada probaju, odmah pitaju kako to mogu da jedu stalno. Tako da smo odmah dobili reakciju koja je govorila da bi od toga mogao da se napravi posao.

Kako su nastali recepti?
Dina: Mi smo na ovome radili godinu dana pre nego što smo pokrenuli priču. Mislim da sam napravila jedinstvene recepte. Sada kad odeš na bilo koji portal koji se bavi zdravom hranom naići ćeš na gomilu recepata u toj kategoriji, ali mislim da ove kombinacije koje mi imamo nigde nisam videla. Vodila sam se time da nađem nešto što je tradicionalno kod nas – kao što je muskatni orah koji se koristi za slavsko žito, a koji je sada jedan od sastojaka u jednom našem baru – pa da to spojim sa nečim novim. Svake nedelje pravili smo po jednu turu jednog ukusa. Iz nedelje u nedelju testirali smo sve dok nismo došli do savršenih kombinacija.
Srđan: Dosta smo naučili u tom procesu o hrani, o ljudskom organizmu, ali i o poslu, o prodaji, pakovanjima, standardima, proizvodnji, distribuciji, o tome kako ljudi gledaju na hranu, o čemu razmišljaju kada je kupuju itd.

A otkud naziv Wild Bar?
Srđan: Ovo što radimo leži na principima paleo načina ishrane. Paleolitski čovek jeo je samo sirovu hranu, pa nam je mamut na vizualu i zaštitni znak brenda jer je takođe pripadao tom vremenu, a i biljojed je. Stvari koje dolaze iz divljine su zdrave i uvek sveže, pa smo se dodatno vezali za to. Kad god probaš nešto novo u životu, imaš tu dozu adrenalina i to nešto divljačko proradi u tebi, i to smo hteli da kažemo našim imenom – kad budeš probao ovo, osetićeš nešto buntovno jer radiš nešto što do sada nisi.

Koncept sirove hrane je internacionalno uzeo maha, a kod nas tek postepeno dolazi, da li mislite da smo adekvatno podneblje za to?
Dina: Ljude više vodi trend nego svest o tome koliko ovakav koncept ishrane (superfood koncept) donosi benefita. Ispostavilo se da smo odabrali proizvod u dobrom trenutku, kada se dosta govori o sirovoj i zdravoj hrani. Nama je najvažnije da stvorimo kvalitetan proizvod, a sada nas tek čeka deo kada ljudima treba da objasnimo zbog čega je on dobar za organizam. Zašto je dobra spirulina, zašto je dobra čia, zašto smo uzeli mrvljeni kakao a ne u prahu, to je posao koji je pred nama. Ali sada, kada smo napravili kvalitetan proizvod, možemo da ga ponudimo bilo kome – aktivnim ljudima, detetu, majci, trudnici, ljudima koji treniraju… i da garantujemo kvalitet.

Zašto baš barovi iliti štanglice?
Dina: Zato što je to vrsta zdrave užine. Uvek može da ti bude pri ruci, da ga poneseš bilo kud sa sobom – praktično je! Može da se konzumira kao zamena za doručak. Ja sam uzimala po tri-četiri za doručak u kombinaciji sa određenom vrstom voća i nekim čajem. Kad god sam bila gladna, između obroka mi je bilo super da mogu da gricnem nešto zdravo što neće da me ugoji. Hrana u pokretu za ljude koji žive dinamično i energično i često nemaju vremena da obrate pažnju na to šta sve treba da unesu u organizam.

Kad god probaš nešto novo u životu, imaš tu dozu adrenalina i to nešto divljačko proradi u tebi, pa smo to hteli da kažemo našim imenom

Mnogi energetski barovi su najčešće šećerne bombe, kod vas to nije slučaj.
Srđan: Ovo nije čist ugljeni hidrat, polovinu čine ugljeni hidrati, a drugu polovinu proteini, biljni šećeri, vlakna i biljne masti. Sve je od prirodnih i sirovih namirnica, bez dodatih šećera, boja, aroma, emulgatora, stabilizatora i slično. Proizvod je potpuno sirov, od prirodnih sastojaka bez glutena. Što se nutritivne strane tiče, gledali smo da napravimo jedan izbalansiran obrok. Naš bar čine antioksidanti, prepun je vlakana i daje energiju. Jedan bar ima 40 grama, u proseku je u njemu oko 20 grama ugljenih hidrata, oko šest-sedam grama proteina, oko dva-tri grama vlakana i ostalo su biljne masti. I to nam je ideja – da ostane ukusan, a da zadrži dobre nutritivne strane.

View this post on Instagram

Za početak je potrebno najviše energije! #ponedeljak #energija #dorucak #zdravahrana #maline #badem #wildbar #proteini #pravahranaimaboljiukus #uveksvežeuvekdivlje #vegan #paleo #dijeta #cokoladica

A post shared by Wild Bar 100% RAW (@wildbarsuperfood) on Jun 5, 2017 at 12:13am PDT

Koliki vam je izazov da dođete do kvalitetnih namirnica?
Dina: Godinu dana smo opipavali tržište. Išli smo bukvalno od vrata do vrata, od jedne do druge zdrave hrane, pričali s ljudima koji drže svoje radnje. Uradili smo ogromno istraživanje i probali gomilu sastojaka. Sa svima smo razgovarali i svima se dopala ideja. Onda smo počeli da ih pitamo da li bi stavili naš proizvod kod njih u radnju i svi su bili za, pa je to presudilo da se upustimo u posao.

Po čemu se razlikuju barovi?
Dina: Imamo četiri različita ukusa i svaki od njih ima drugačije efekte. Osnova svakog su urma i badem, a onda se razlikuju po ostalim sastojcima. Jedan je urma, badem, kakao i čia, on je najbliži čokoladici. Čia je odlična za probavu, cirkulaciju, krvotok, srce ima dosta proteina. Druga kombinacija je đumbir, cimet i indijski orah. Đumbir i cimet su jaki antioksidanti, a kombinacija je baš interesantna jer đumbir daje ljutkast ukus, a cimet podseća na bakin sutlijaš, pa malo vraća u detinjstvo, a mnogo je zdravo (smeh). Treća kombinacija je spirulina i kokos. Spirulina je čudotvorna biljka, prikuplja sve otrove iz organizma i izbacuje ih. Ukus je neobičan jer je spirulina dosta jaka, ali s kokosom je napravljen balans. Super je za one koji žele da smršaju, izbace višak tečnosti iz organizma i detoksikuju se. Četvrti je konoplja, maka i muskatni orah. S tim što nije ta konoplja na koju svi pomisle. Ona odlično deluje na probavu i pritisak i prepuna je proteina, dok muskatni orah daje tu mističnu notu i nadograđuje ukus.

Cimet podseća na bakin sutlijaš, malo vraća u detinjstvo, a mnogo je zdrav

Šta je sledeći korak?
Radimo na pojedinačnom tipu pakovanja da bismo mogli da se plasiramo šire na tržištu. Zasad ovo funkcioniše kao online kupovina – neko nas pozove i mi mu isporučimo. Dosta ljudi pita da li imamo neko prodajno mesto gde mogu da dođu i vide. Upravo radimo na pronalaženju pravog mesta za radnju, ali uskoro ćemo pokrenuti online shop. Držimo se Facebooka i Instagrama zasad.

Vi ste i poslovni i bračni par, kako to funkcioniše?
Kroz druge poslove koje smo radili znamo da nije baš najpametnije raditi sa porodicom i prijateljima, ali mislimo da smo mi imali sreće da se poklopimo i da nas ovo još više spoji u životu. Pošto se oboje bavimo marketingom, uglavnom se polemiše oko njega, nikad oko proizvoda. Kada radiš s nekim nepoznatim, uvek neko popušta iz nekog razloga, ovde niko ne popušta i onda se izgura do kraja, što daje dobre rezultate. A to samo govori da ti je stalo. Gde bih ja stao, ona me pogura i obrnuto, pa uvek odemo korak dalje. Kada se tu ispucamo, ostatak dana provedemo vrlo smireni i to je super kombinacija.

Koji bar ćete prvo dati novom članu porodice?
Stavićemo sva četiri ispred nje, pa za koji se uhvati.

The post WILD BAR: Kad god probaš nešto novo u životu, u tebi proradi divljina appeared first on 42 magazin.

Pošto su se još na fakultetu okupili kao tim koji funkcioniše kao jedan, završili su još jedan zajednički fakultet, i to na prvom poslovnom projektu koji je trajao čitavih pet godina. I upravo taj projekat bio je ključna stvar da privuče pažnju kako kolega iz oblasti arhitekture i dizajna, tako i klijenata – a Autore pozicionirao kao tim koji beskompromisno rešava prostorne zadatke na svetskom nivou. Nagrade koje su usledile i objave svakog autorskog projekta u internacionalnim izdanjima samo potvrđuju njihov rad, a oni nisu ni svesni koliko pažnje privlače jer su već u narednom projektu kome se daju 100 odsto i uživaju u procesu njegovog nastajanja.

Kako su nastali Autori?
Autori su nastali na faksu, na četvrtoj-petoj godini, kada smo pozvani da damo predlog rešenja za projekat u Mokrinu u okviru malog konkursa koji je investitor organizovao. Okupili smo se oko ovog projekta od koga nismo očekivali previše, a ispostavilo se da je mnogo ozbiljniji nego što smo očekivali. To je bila prva prilika za ozbiljnu praksu kojom se i danas bavimo. Bili smo već uigrana ekipa na fakultetu, odranije radeći grupne studentske projekte, pa nam nije bilo teško da tu saradnju nastavimo i profesionalno.

Object C, Mokrin; Foto: Relja Ivanić

Šta je najvažnije da se poklopi da bi dizajnersko-arhitektonski tim uspešno radio?
Kao i u svakom timu – senzibiliteti. Karakteri su nam prilično različiti, ali možda je i to ključno da ovo funkcioniše.

Koliko vam je slična estetika i pristup radu, a koliko se razlikuju?
Imamo iste estetske senzibilitete, postoje neke nijanse u kojima se razlikujemo, ali suština je da nam se dopadaju iste stvari. Kod nas u timu nema nekog ko misli potpuno drugačije, prilično smo složni. Kada postoje razlike, to je konstruktivno i doprinosi pronalaženju najboljeg rešenja. Važno je i to što imamo poverenja jedni u druge.

Ono što ljudi primećuju u našim projektima, a nazivaju našim potpisom, jeste to što su projekti kompletni i razrađeni do poslednjeg detalja

Sledeće godine je deset godina postojanja Autora, kako ste zamislili jubilej?
Do ovog trenutka kad si to rekla nismo ni bili svesni da sledeće godine imamo jubilej (smeh). Tako da ćemo tek sada morati da mislimo o obeležavanju.

Ako se vratimo na tu 2008, šta se ključno promenilo u vašem radu od prvog projekta?
Promenilo se u praktičnom smislu kako se odnosimo prema praksi i koliko nam vremena treba da dođemo do rešenja. Kao početnici, nismo bili svesni šta nam je sve na raspolaganju, od tehnologije, materijala, mogućnosti izrade i šta je razumno i realno od svega toga, što je možda najvažnije. Vremenom smo sticali iskustvo kroz projekte i izvođenje i sada je to potpuno druga perspektiva. Sada počinjemo rad na projektu sa mnogo većim znanjem i dugogodišnjim iskustvom. To što smo počeli da radimo na jednom ozbiljnom projektu već tokom studija je bilo zanimljivo između ostalog i zbog toga što smo mu pristupili potpuno neiskusno, nesvesni realnih mogućnosti i ograničenja. Nismo prihvatali da nešto ne može.
Insistirali smo na svom rešenju iako je ponekad bilo nerealno, sa ove distance. Zanimljivo je da smo potpuno samouki u toj izvođačkoj praksi, što jeste teži put, ali ne i jedini ispravan.

Objekat C, Mokrin; Foto: Relja Ivanić

To je vrlo čest slučaj kod umetnika, dizajnera i arhitekata, oni znaju da rade, ali tek uče marketing, biznis i slično.
Da. Ima raznih iskustava. Retki su oni koji objedinjuju vrhunske rezultate u svojoj profesiji sa marketinškom stranom posla. To nije jednostavno i veliki je uspeh ako ste za to sposobni. Mi smo negde u okviru tog procesa i mislimo da imamo još mnogo prostora za napredak u svakom smislu.

Radili ste različite projekte, od stambenih, preko ugostiteljskih i izložbenih prostora, do nameštaja i rasvete. Koliko vam je važna dinamika u radu i kako gledate na to?
Za nas je to možda i najveća prednost ovog posla. Iako je čitav proces nastanka jednog projekta veoma zahtevan, on podrazumeva različite faze koje su sve samo ne monotone. Mi ponekad radimo i po 20 sati dnevno, a to uspevamo samo zato što nam je radni dan veoma dinamičan. To nikada nije vreme provedeno samo u studiju. Učestvujemo u svim fazama, od ugovaranja posla, projektovanja, crtanja, prezentacija, gradilišta… pa nam i ti naporni radni dani budu interesantni. Naravno, ne uvek.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Bez obzira na tu različitost, kroz svaki vaš projekat vidi se potpis Autora, da li ste to planirali ili to vidite sada sa distance kad pogledate prethodne projekte?
Često su zapažanja drugih da, kada vide projekat, znaju da su to Autori. Razmišljali smo o tome u čemu bi mogla biti prepoznatljivost naših radova, s obzirom na to da svakom projektu pristupamo na način koji definiše baš tu konkretnu situaciju i zadatak, a ne tako što prilagođavamo projekat našem potpisu. Pretpostavljamo da ono što ljudi primećuju u našim projektima, a nazivaju našim potpisom, jeste to što su projekti kompletni i razrađeni do poslednjeg detalja. Nema prioriteta, već je svim elementima posvećena jednaka pažnja, a to se u konačnom rezultatu vidi.

To što smo počeli da radimo na jednom ozbiljnom projektu već tokom studija je bilo zanimljivo između ostalog i zbog toga što smo mu pristupili potpuno neiskusno, nesvesni realnih mogućnosti i ograničenja. Nismo prihvatali da nešto ne može

Mnogo vaših radova objavljeno je u internacionalnim izdanjima kako online, tako i u printu, a domaći dizajn konačno parira onom što se stvara napolju. Razmišljate li o širenju rada u inostranstvu s obzirom na to da ste se ovde apsolutno pozicionirali?
Radili smo nekoliko inostranih projekata, tako da nam to nije nepoznanica. Ali ono što je nama bitno pri izboru projekata kojima ćemo se posvetiti nije samo lokacija ili budžet. U toku godine imamo priliku da izaberemo nekoliko projekata koji su nam inspirativni u svim svojim segmentima i da na njima radimo. Trudimo se da to ne bude veliki broj već dovoljan da možemo da im se posvetimo tako da na kraju stojimo iza svega što smo uradili.

Kako izgleda sam početak rada na projektu?
Uglavnom svaki projekat ima neki svoj proces po kome je specifičan. Nekada je to klasičan put od inspiracija, skica, razgovora, ali često je tok potpuno drugačiji. Imali smo različita iskustva gde je dobro funkcionalno rešenje prostora nametnulo dalje oblikovanje, kao i ona gde je neka specifičnost samog prostora bila početna tema od koje smo krenuli. Kakav god bio tok, bitno nam je da na kraju stojimo 100 odsto iza projekta. Imamo poverenja jedni u druge, nema mnogo sujete među nama, a s obzirom na to da smo prijatelji, ne moramo da se trudimo da pakujemo ništa kada želimo nešto da kažemo.

Klupa 1878; Foto: Vladimir Sretenović

Gotovo svaki vaš projekat potpisan je autorskim custum made segmentom baš za prostor kome je namenjen. Kako se pogađa taj momenat – poznavanjem potreba klijenata ili je to vaša vizija njihovog prostora?
Verovatno kombinacija oba. Svaki projekat je u svom kontekstu jedinstven i mi se trudimo da tu jedinstvenost naglasimo. Obično kroz neki element, materijal, komad nameštaja, rasvete, koji je poseban i custom made baš za taj konkretan prostor.

Kada ste uzbuđeni, na početku ili kraju projekta?
Kako kada, svaka faza nosi neko uzbuđenje, ali ne mora ono uvek da bude pozitivno.
Često su faze u tom procesu stresne, pogotovo izvođenje projekta, gde su uključeni mnogi faktori koji su izvan polja na koje možemo da utičemo kako bismo hteli.
Svakako su početak rada na projektu i sam završetak, tj. fotografisanje, pozitivno uzbudljivi.

Imamo sličan senzibilitet, a ono u čemu se razlikujemo konstruktivno doprinosi pronalaženju najboljeg rešenja

Da li postoji projekat koji biste želeli da uradite za vašu dušu, ali ne stižete?
To se uglavnom odnosi na projekte nameštaja i rasvete, koje smo već uradili, a hteli bismo da ih razvijemo dalje od nivoa prototipa. Oni zahtevaju razradu svakog komada sve do najsitnijih detalja, za koje mi trenutno nemamo vremena jer vrlo brzo krenemo u sledeći projekat. Eto, to je nešto što nam je cilj – da nađemo više vremena da klasifikujemo sve što smo radili do sada i da se posvetimo svakom komadu. 

Kada se osvrnete na ovih devet godina postojanja, koji projekat u potpunosti odslikava vaš rad?
Mokrin. On jeste najveći, ali i najsveobuhvatniji. Mi smo prošli najrazličitije faze kroz taj projekat. To nam je bukvalno bila škola, trajala je pet godina, kao još jedan fakultet, i to iskustvo nije bilo vezano samo za projektovanje. U tom procesu smo učili sve one veštine koje se ne uče iz knjiga – kako se razgovara sa investitorom, majstorima, kako se organizuje dan na gradilištu…

GIR Showroom; Foto: Relja Ivanić

Tri stvari koje karakterišu vaš dizajn.
Briga o detalju je sigurno jedna od stvari koje karakterišu naš dizajn. Dalje se to primenjuje na sve – od pristupa radu i samog procesa rada do završne izrade. Takođe, uvek razmišljamo o atmosferi i o tome kako bismo mi voleli da se osećamo u prostoru koji projektujemo.

Sa kim ili sa čim se prepoznajete kada je o dizajnu reč?
Sve nas oduševljava moderna arhitektura, tačnije jugoslovenska arhitektura 60-ih, 70-ih godina prošlog veka. U svakom smislu – arhitektura, enterijer i produkt dizajna. Ta arhitektura ima trajnu vrednost, ona je beskompromisno jasna i čista i nama inspirativna 50 godina kasnije. I jako volimo Sava centar.

 Kako vidite Autore za deset godina?
Vidimo se u istom sastavu i na istom mestu. Mi nemamo ambicije da postanemo veliki biro, naprotiv, odgovara nam ovakva podela. Zadovoljni smo našim projektima, klijentima, poslom i kako izgledaju naši radni dani. Ali mogli bismo da poradimo na tome da sve bude organizovanije nego sada.

The post AUTORI: Naš arhitektonski potpis je kompletan projekat appeared first on 42 magazin.