Svojim radom on testira granice između umetnosti i komercijalne, masovne kulture i transformiše vezu između publike i umetnika. Najpoznatiji je po reprodukcijama banalnih objekata i – po braku s porno-glumicom Ćićolinom.

Umetnički direktor

Rođen je 1955. u Pensilvaniji. Već kao mladić bio je opsednut umetnošću, a naročito Salvadorom Dalíjem, koga je čak i uhodio kada je poznati španski umetnik boravio u Njujorku.

Nakon završene srednje škole upisao je baltimorski umetnički koledž, a potom i Umetnički institut u Čikagu. Na Institutu upoznaje umetnika Eda Paschkea, kome asistira sve do kasnih sedamdesetih. Kasnije radi u Muzeju modernih umetnosti kao sekretar, a nakon toga i kao broker jer nije imao dovoljno novca da producira sopstvenu umetnost.

Prvu izložbu organizuje 1980, a samo nekoliko godina kasnije postaje prepoznatljivo ime njujorške pop art scene, pored Andyja Warhola i Roya Lichtensteina. Upošljava skulptore i zajedno sa njima kreira objekte koji imitiraju kič keramiku, i za taj potez dobija kako pozitivne tako i negativne kritike umetničkog sveta tadašnje američke scene.

Uspeva da osnuje studio u Sohou, gde angažuje čak 30 radnika, zanatlija i umetnika na različitim aspektima proizvodnje umetničkih radova. Ovaj studio pomalo je podsećao na Warholovu Fabriku, ali i na studije renesansnih umetnika.

Koons, samoproklamovani art direktor, tada je tvrdio da nije važno što on lično ne stvara radove

…i da ruke nisu najvažniji umetnikov alat: „Umetnost je zapravo komunikacija – što je arhetipskija, to je razumnija publici.“

Koonsove konceptualne skulpture

Među Koonsovim prvim važnijim projektima našla se serija instalacija koju je počeo da radi 1979, a završio krajem osamdesetih – sastojala se od običnih, svakodnevnih objekata izloženih u staklenim vitrinama, u parovima ili po četiri komada. Tako prikazani, objekti su karakterisali moderan svet opsednut konzumerizmom, naglašavajući da prosečnom potrošaču broj jedan – nikada nije i dovoljan. Uvek treba još.

Najpoznatija od tih konceptualnih skulptura jeste Three Ball Total Equilibrium Tank, koja zapravo podrazumeva tri košarkaške lopte u akvarijumu s vodom. Uticaj ove serije jasno se vidi u radu Damiena Hirsta, a posebno kod dela Nepojmljivost smrti u umu žive osobe (The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living).

Three Ball Total Equilibrium Tank, 1995

Nakon dobrih reakcija publike, Koons nastavlja da radi na skulpturama koje imitiraju svakodnevne objekte, igračke ili situacije iz štampe. Prvo je radio na seriji Statuary, koju čine velike skulpture od nerđajućeg čelika u obliku igračaka. Zatim, seriji Banality, i na kraju, najuspešnijoj skulpturi do tada – Michael Jackson and Bubbles.

Michael Jackson and Bubbles

Ta skulptura bila je najveći ručno izrađen objekat od pozlaćene keramike, a prikazuje poznatog pevača i Bubblesa, njegovog šimpanzu. Ta keramička statua prodata je na aukciji njujorške kuće Sotheby’s za 5,6 miliona dolara.

Koons i Ćićolina

Iako je uveliko bio uspešan umetnik, najveću pažnju javnosti stekao je kada se venčao s mađarskom porno-zvezdom Ćićolinom.

Nakon što je video njene slike u nekoliko evropskih magazina, odleteo je u Rim, gde je živela. Posetio je jedan od njenih nastupa, a nakon toga joj predložio saradnju – trebalo je zajedno da naprave film. Ćićolina je pristala.

Zajedno su uradili nekoliko fotografskih sesija koje su postale baza za seriju slika i skulptura Made in Heaven. Ta serija prikazivala je njih dvoje u veoma eksplicitnim pozicijama, što je bilo kontroverzno, ali i dosta popularno.  Film, na kraju, nikada nisu snimili, ali su se njih dvoje zaljubili i venčali 1991.

Serija skulptura i slika “Made in Heaven”

Nakon što su dobili sina Ludwiga njihov brak počeo je da se raspada. Ćićolina je želela da nastavi s nastupima, a čak je javno ponudila seks Sadamu Huseinu u zamenu za mir u svetu.

Navodno je Koons uništio većinu radova koje su zajedno napravili pošto je Ćićolina odvela njihovog sina u Italiju. Pet godina je pokušavao ga vrati, ali italijanski sud je ipak odlučio da dete ostane kod majke. Ova situacija inspirisala je Koonsa da postane član ICMEC-a – internacionalnog centra koji se bori protov eksploatacije dece, a

2002. Koons osniva Institut za međunarodno pravo i politiku, sa ciljem da ponudi pravnu pomoć porodicama čija su deca nestala.

Psi od balona

Nakon silnih serija kontroverznih radova on postaje kralj mešanja pop kulture i konceptuale. Neočekivanim uklapanjem dva naizgled nespojiva pojma, Koons je kreirao svoju i jedinstvenu ikonografiju, uvek kontroverznu i uvek angažovanu.

Poput onih sa Ćićolinom, neki od njegovih radova jasno komentarišu seks i erotiku, dok su drugi rađeni u formi neokiča, kao što su čuveni Psi od balona.

Godine 2013. jedna skulptura iz te serije našla se na aukciji u istoj turi sa Studijom Luciana Freuda umetnika Francisa Bacona. Ta skulptura od nerđajućeg čelika, visoka skoro četiri metra, prodata je za 58,4 miliona dolara na aukciji kuće Christie’s u Njujorku.

Pas od balona deo je Koonsove serije Celebration (Proslava), koju je počeo da radi 1994, a uključivala je pet gotovo istovetnih skulptura u različitim bojama – crvenoj, ružičastoj, plavoj, narandžastoj i žutoj. Psi od balona izlagani su širom sveta, od Venecije do MET-a.

„Kada sam napravio Pse od balona, želeo sam da oni reflektuju uzbuđenje i radost rođendanske proslave. Međutim, u isto vreme oni predstavljaju i ljudsku želju za prikazivanjem materijalnog statusa. Na mnoge načine, ove skulpture su kao trojanski konji – isprva deluju veselo i simpatično, ali daleko su od toga. Teraju vas da se zapitate“, rekao je Koons.

I zaista, umetnik je u pravu.

Svaki njegov rad napravljen je da provocira, a neizostavne reakcije publike i kritike su, verovatno, njegov najveći uspeh.

On je pionir na mnogim umetničkim poljima, u isto vreme kontroverzan, omražen i voljen.

Poput umetnosti koju radi, Koons je apsolutni kralj kontradikcije. Videćemo šta će nam još zanimljivo u budućnosti prirediti i čemu će nas naučiti.

The post Jeff Koons – kralj kontradikcije appeared first on 42 magazin.