Foto Muzej nauke i tehnike

Ima onih stvari koje su toliko prisutne u našoj svakodnevici da o njima većina nas ne razmišlja. A i kada nekom prođu kroz glavu, odbija da se njima mentalno bavi jer su tako „obične, banalne, čak trivijalne“. Jer zašto bismo, recimo, razmišljali o čaši kad i o vodi mislimo tek kad je nema ili je bakteriološki neispravna. Ili šta nas se, na primer, tiče prozor, o njemu mislimo onda kad se razbije, treba da ga operemo ili nam je zaklonjen vidik, ko što nas nervira mrlja ili mrak na ravnoj ploči koja nas deli od Windowsa.
Tako je i staklo toliko svuda da ne mora da ulazi u njegov hemijski mikrosvet ili način na koji nastaje, niti da se misli o onima koji prave korisne stvari ulazeći direktno u mini-Mordor.

Da, baš na tu strašnu užarenu planinu podseća improvizovana staklarska peć u Muzeju nauke i tehnike, na izložbi Staklo – nastanak i život, gde profesionalni stakloduvači studija Dechem iz Praga demonstriraju proces nastanka staklenih predmeta. A to nije ni lako ni naivno. Oživljavanje stakla je magično.

U peć stakloduvač zavče šipku duvaljku, njome zahvati žar-staklo, a onda svira i iz tog malenog žara stvara bezobličan mehur, proziran i krt

Nastaje kao amorfna materija od silicijumskog peska (silicijum-oksida) zagrevanjem i topljenjem u staklarskoj peći na temperaturi od 2.000 stepeni, zato mu se dodaju alkalne materije koje tu temperaturu snižavaju, a onda mogu da mu se udahnu različiti oblici. Zbog velike krtosti, pri topljenju mu se dodaju i primese oksida metala, što mu smanjuje otpornost na vodu, pa mu se zato dodaje oksid kalcijuma koji tu otpornost povećava, te primese koje ga čine prozirnim odnosno neprozirnim… Ali to je već komplikovana tehnologija…

Nas je zanimalo kako od te amorfne užarene mase nastaju oblici, oni upotrebljivi i oni dekorativni. Zato smo otišli u Muzej i na licu mesta videli ljude koji amorfnu užarenu masu dahom pretvaraju u „obične“ predmete. I to je zanimljivo i veoma vrelo iskustvo. A oni kraj te užarene peći i staklene mase gotovo plešu. U peć zavuku šipku duvaljku, njome zahvate žar-staklo, a onda sviraju i iz tog jednog malenog žara stvaraju bezobličan mehur, proziran i krt. Onda mehur ide u drveni kalup da dobije oblik. Stakloduvač taj amorfni oblik stavlja na nešto poput staklarskog štafelaja, gde ga dorađuje vajarskim veštinama i makazama, dletom, nežnim lupkanjem… Mirno, polako, jer staklo ne trpi grubosti. Vrela dekorativna posuda, zvaćemo je vaza, ulazi u drugu peć i tu biva izrađena zauvek. Iako znamo da to zauvek staklo ima konačni vek koji mu mi određujemo.

I to je osnovna tehnika pravljenja stakla, tek mrva tajne starog zanata uz upotrebu tradicionalnih instrumenata.

Kakav kapacitet pluća imaju ti ljudi i kako vladaju tehnikom disanja, to kroz glavu prolazi svakom pušaču dok mu dah zastaje samo od gledanja. Jedna devojka je i probala da život staklu udahne. I veoma brzo odustala. Jer nije to baš tako lako.

U Muzeju nauke i tehnike, na izložbi Staklo – nastanak i život profesionalni stakloduvači studija Dechem iz Praga prikazuju kako nastaju stakleni predmeti. A to nije ni lako ni naivno – to je vrelo i magično

Radionicu u okviru izložbe Staklo – nastanak i život priredili su beogradski Muzej nauke i tehnike, Ambasada Republike Češke i Ambasada Republike Slovačke povodom obeležavanja 100-godišnjice od osnivanja Čehoslovačke. Izložba ima dve postavke. Prva je opisana strast za stvaranjem stakla pomenutog praškog studija Dechem, a drugu čini ljubav grupe Okolo da na nesvakidašnji način u staklu predstavi umetnost i dizajn.

I obe te grupe prikazuju prirodu stakla – od stvaranja do njegove najrazličitije primene kojom smo svi uvek okruženi.
Kroz više od 30 različitih staklenih predmeta – od sijalice, preko čaša, flaša, prizmi, naočara, maske za zavarivanje, najraznovrsnijih oblika i uzoraka savremene i istorijske upotrebe ovog materijala…

Posebno zanimljivi jesu predmeti u delu izložbe pod nazivom Korelacije – nakit staklo keramika Katedre za primenjenu umetnost Akademije umetnosti i dizajna u Bratislavi. Staklena dekoracija i nakit modernog dizajna jesu i eksperimentalni, i funkcionalni, i konceptualni, a većinu govori o važnosti komunikacije i percepcije, stvaranja odnosa s posmatračem ili onim ko ih nosi ili koristi. I to su komadi veoma zanimljivi, avangardni i lepi.
Staklo u korelaciji sa svakodnevicom.

Momci iz češkog studija Dechem demonstriraće tajne zanata stvaranja stakla do 18. aprila 2018. svakog dana do 11 do 13 i od 16 do 19 časova, a Muzej nauke i tehnike radi od utorka do nedelje od 10 do 20 sati.

The post Kako se rađa staklo – duvačka magija uživo appeared first on 42 magazin.