Prema poslednjim tržišnim podacima* čak 73 odsto proizvoda za zaštitu od štetnih sunčevih zraka sadrže poveliku količinu zabrinjavajućih sastojaka. Šta to znači za nas koji nismo završili farmaciju, ali i dalje volimo sebe i vodimo računa o tome šta nanosimo?

‒ Znači da su u prodaji formule koje utiču na rad hormona

‒ Mnogi proizvođači stavljaju lažne klejmove na proizvode koji, na kraju, ne zadovoljavaju potrošača. Imaju premalo aktivnih sastojaka i/ili se ti sastojci razlože na suncu i samim tim nemaju nikakav efekat

‒ Pritom, da se ne lažemo, ovi proizvodi nisu jeftini čak ni na sniženjima, te ispod 600 dinara ne možete naći zadovoljavajuć faktor. Kreme koje se koriste isljučivo za lice još su skuplje

Pomislili ste: Pa šta?! Ionako ih mažem samo desetak dana tokom odmora. E pa, ne bi trebalo da bude tako. S obzirom na to da je i po oblačnom danu u našoj zemlji indeks sunčevog zračenja oko 7**, veoma je važno zaštini faktor stavljati svakog dana. Od marta pa do novembra. Idealno bi bilo naći kremu koja odgovara vašem tipu kože, a koja u sebi sadrži SPF (ili kupite SPF puder) i nanositi je odmah nakon umivanja. Posebno je važno zaštititi klince – i o njihovoj koži razmišljati od početka.

Nedavno se desilo da je kompanija Banana Boat prodavala kreme od kojih su korisnici dobijali opekotone, a možda ste čuli za beauty kompaniju Jessice Albe Honest Company, koja je propala nakon skandala sa linijom krema protiv štetnih sunčevih zraka.

Hajde da zajedno prođemo kroz sastave krema za sunčanje i pronađemo neke koje štite i vole naše telo.

Korak br. 1: Da ji je sastav hemijski ili mineralni?

Hemijske kreme za sunčanje sadrže u laboratorijama proizvedene supstance koje upijaju štetne sunčeve zrake, dok su mineralne – prirodne i sadrže minerale koji, u određenim količinama, blokiraju zrake.

Naš savet je da birate one mineralne. Zašto? Bezbedne su. Kao što smo već rekli – ne upijaju se, već se spiraju sa kože i rade tako što odbijaju sunčeve zrake. Hemijski preparati, iako mogu biti donekle efektiniji u zaštiti, lakše se kombinuju sa drugim sastojcima za smirenje kože (što je dosta važno za one koji imaju probleme sa masnom kožom), direktno odlaze u vaš krvotok. Rade tako što apsorbuju UV zrake i konvertuju ih u toplotu koja se oslobađa kroz kožu. Neke od ovako unetih hemikalija (naročito oxybenzon) ostaje u organizmu čak do pet dana nakon samo jedne aplikacije! Zadržava se u mleku kod trudnica, u krvi ili urinu.

Ipak, najveći problem s hemijskim preparatima protiv UV zraka jeste to što mogu oponašati, blokirati ili menjati hormonske nivoe***. Neka istraživanja otkrivaju da oxybenzone, homosalate i octinoxate mogu uticati na tiroidnu žlezdu i reproduktivne organe.

Kada je o mineralnim, prirodnim, sastojcima reč – ne postoji nijedna studija koja pokazuje da imaju ikakve neželjene efekte.

Često na kremama vidimo natpise – 99 odsto prirodna, što, logično, ukazuje na to da možda jesu mineralne, ali ne dajte se zavarati. To uglavnom znači da i te kako sadrže hemiju. Sve što je u određenom procentu „prirodno“ znači da to upravo nije – ako je jedan odsto sastava hemijskog porekla, proizvod nije prirodan. Ponekad i sam naziv može da zavara. Tako imamo podliniju kuće L’Oreal nazvanu Botanicals, što ukazuje na to da je linija biljna, ali, zapravo, jednako je puna hemije kao i sve ostale linije ovog proizvođača.

Zato – čitajte etikete!
Lista najčešćih hemijskih filtera:

4-Aminobenzoic acid (PABA)

Avobenzone

Cinoxate

Diethanolamine methoxycinnamate

Dioxybenzone

Drometrizole trisiloxane (Mexoryl XL)

Ensulizole

Enzacamene

Homosalate

Meradimate

Octinoxate (ne-enkapsulirani)

Octisalate

Octocrylene

Oxybenzone

Padimate O

Sulisobenzone

Triethanolamine salicylate

Diamethicone – silikon

Lista mineralnih filtera:

Zinc oxide

Titanium dioxide

Octinoxate (enkapsulirani) – ovo je hemijski filter, ali kada je enkapsuliran, ostaje na površini kože i ponaša se kao mineralni.

Korak br. 2: Da li preparat sadrži cink-oksid (Zinc oxide) i u kojoj količini?

Ukoliko je odgovor DA, onda treba da kupite ovu mineralnu kremu. Nemojte kupovati kremu koja sadrži samo titanijum-dioksid (Titanium dioxide) jer ovaj sastojak podrazumeva samo delimičnu protekciju od UVA zraka i aposlutnu protekciju od UVB zraka, dok cink-oksid štiti potpuno od oba. To znači da titanijum-dioksid štiti od štetnih sunčevih zraka, ali ne štiti kožu od ubrzanog starenja koje sunce uzrokuje.

Dakle, treba vam cink-oksid sam ili u kombinaciji sa titanijum-dioksidom i enkapsuliranim oktinoksatom. Takođe, važna je i količina ovog minerala u kremi. One kreme sa SPF 20–25 imaju manje od 15 odsto cink-oksida u sebi; SPF 20–30 imaju 20 odsto; SPF 30+ ima više od 25 odsto… Naša preporuka je da uzmete onaj sa optimalnom zaštitnim faktorom 30.

Korak br. 3: Bez kiselina!

Ovo je lista kiselina koje reaguju na sunčeve zrake i NIKAKO se ne smeju naći u kremama za sunčanje:

Glikolna kiselina

Laktična kiselina

Retinol

Retinoična kiselina

Retinyl acetate

Retinyl linoleate

Retinyl palmitate

Vitamin A

Korak br. 4: Kupovina

Nažalost, na našem tržištu ima zaista malo mineralnih zaštitnih krema. Najbolje što možete da nađete jeste Neutrogenina formula – Sheer Zinc Face Mineral Sunscreen SPF 50.

Osim nje, našli smo Alverde Sonnenbalm Getont, toniranu kremu za lice sa faktorom, koja ima fin sastav, ali manji zaštitni faktor – samo 20.

Avène mineralna zaštita sa SPF 50 jedna je od najboljih krema na tržištu i vodootporna je.

Tu je i Eucerinova mineralna krema za decu sa SPF 30 (ima i sa SPF 50) i baš dobrim sastavom. Na njihovom sajtu možete čak pročitati kako se koji sastojak dobija i zašto je važan za formulu.

Većina beauty prozvođača, uključujući i one “skuplje” ili medicinske kao što su Bioderma, La Roche Posay, SebaMed, Vichy, Uriage (čak i njihova „mineralna“ krema puna je hemijskih sastojaka)… i te kako sadrže hemijske filtere, iako često imaju povoljan efekat na izgled kože.

Zaključak

Kako biste pronašli dobru kremu, nemojte se oslanjati na brend ili pakovanje – važno je da proučite sastav. A sada imate i dovoljno informacija da to i uradite!

Srećno!

___________________________________________________________________________

* Podaci kompanije Environmental Working Group

** Štetni uticaj UV zraka prema Panevropskom univerzitetu

*** Endokrini poremećaj

The post Detaljna uputstva o najboljim i (posebno!) najgorim sastojcima u SPF kremama appeared first on 42 magazin.

Dakle, poenta ove rubrike jeste da iz prvog lica prenosi iskrene impresije. Nekada se one neće odnositi na sve vas jer ne reagujemo isto na različite stvari, ukusi nam se ne poklapaju ili imamo drugačije beauty želje i rutine. ALI – ništa nije sponzorisano i nema favorizovanja, ovaj tekst nastao je upravo iz potrebe za objektivnim recenzijama u beauty svetu.

Ovoga puta posvećen je testiranju prirodnih dezodoransa.

Mnogi ljudi prestaju da koriste regularne dezodoranse pre svega zbog aluminijuma i parabena koji se nalaze u njihovom sastavu, a za koje se tvrdi da su kancerogeni. Iako nijedan institut nije zvanično potvrdio bilo šta od navedenog, nema potrebe igrati se sa vatrom ako postoji alternativa – prirodni dezodorans.

Teško je naći prirodnu kozmetiku koja je efektna na duže staze, a čini mi se da su dezodoransi najproblematičniji proizvodi u paletama ovih proizvođača

Deluje mi da se brendovi prirodne kozmetike rađaju svakodnevno, toliko da postavljaju novi beauty trend, ali to što je nešto prirodno ne znači i da je delotvorno – i da nećete reagovati na neki od sastojaka u formuli. Teško je naći prirodnu kozmetiku koja je efektna na duže staze, a čini mi se da su dezodoransi najproblematičniji proizvodi u paletama ovih proizvođača. Takođe, neretko ostavljaju fleke i uništavaju odeću.

Kako bih napravila dobar prikaz, isprobala sam nekoliko vrsta koje mogu da se nabave na našem tržištu i ispitala opseg delotvornosti koju obećavaju.

Nabavila sam: Alverde Naturkosmetik Deo Roll-on sa aloja verom i kamilicom, Sofi prirodni dezodorans s mirisom pačulija i bergamota i Koozmetik Deodorant Z sa limunovom travom i bergamotom

Alverde Naturkosmetik Deo Roll-on sa aloja verom i kamilicom
Kao što svi verovatno znate, Alverde je podbrend DM drogerija, a u pitanju je veganska kozmetika, koja ne sadrži sastojke životinjskog, već isključivo biljnog porekla. Kažu da kozmetika sadrži sirovine iz  organske proizvodnje, bez sintetičkih mirisa, boja i konzervansa. A to što dolazi iz Nemačke, gde je i sertifikovana, nekako dodatno uliva poverenje da su ovi klejmovi istiniti.

Selling point: Prirodni sastojci ne štete koži, nema nuspojava, fleka na odeći, a zaštita od znoja i neprijatnih mirisa traje 24 sata. I to sve za oko 300 dinara.

Moje iskustvo: Formula dezodoransa je lepa i brzoupijajuća . Miris koji sam izabrala je miks aloja vere i kamilice –  svež i neutralan, ali ima i drugih u njihovoj paleti dezodoransa ako volite intenzivnije note. Ovaj konkretno ne sadrži ni alkohol ni aluminijum, što je jasno naglašeno crvenom etiketom, mada u Alverde liniji prirodnih dezodoransa ima i onih sa alkoholom, pa ako ste alergični, nije zgoreg da proučite sastav pre kupovine.

Što se dejstva tiče, traje oko dva od ta 24 sata, a posle toga me je bilo blam da dignem ruke, pa sam do kraja dana izgledala kao član Kraftwerka. Osim toga što nije naročito delotvoran, nisam imala nikakve iritacije na koži niti fleke na odeći.

Sofi dezodorans s mirisom pačulija i bergamota
Sofi kozmetika ne samo da je prirodna već je i ručno rađena u Srbiji, što domaći potrošači posebno cene. Meni lično se dopada kako je upakovana, a već neko vreme planiram da posetim Sofi radnju u Novom Sadu.

Selling point: Pa zapravo i nema, ne obećavaju ništa. Svi sastojci su prirodni, ali sadrži alkohol – što je i naznačeno na pakovanju. Dezodorans košta oko 500 dinara (različite su cene u parfimerijama i na sajtu brenda).

Sofi dezodorans je u spreju, u lepoj staklenoj flašici, fino se nanosi i ravnomerno rasprši. U svojoj formuli sadrži ulja pačulija i bergamota, pantenol i glicerin. Ne sadrži aluminijum, sintetičke arome i konzervanse. Uzela sam notu koja se može okarakterisati kao muška, ali pošto smatram da miris nikako ne može imati rodnu odrednicu – reći ću da je pačuli/bergamot miks intenzivan, dok u našim (beogradskim) parfimerijama postoji i opcija svežijeg, lakšeg, mirisa limunove trave i žalfije.

Lično iskustvo: Miris koji sam izabrala je pre-div-an. Dezodorans ne ostavlja fleke, brzo se upija i čak solidno traje. Ne znam koliko je vremena trebalo da prođe dok sam počela da se znojim, ali intenzivan miris pačulija je to fino zamaskirao. Dakle – bingo! Čula sam od prijateljice da nije isti slučaj sa limun/žalfija mirisom, koji izvetri brzo pa se desi isti scenario kao sa Alverde dezodoransom, ali nisamvidelanemogudakomentarišem. Na njihovoj FB strani postoji fotka sa još dva mirisa koja su u ponudi (sandalovina i kedar + čajevo drvo), ali za sada samo u novosadskoj radnji (damn it!), pa dok ih ne nabavim, prskaću se gde god i kad god stignem ovim što imam. Evo ga pored mene i sada dok pišem.

Koozmetik Deodorant Z sa limunovom travom i bergamotom
Koozmetik je verovatno najpoznatija linija prirodne kozmetike kod nas, a iza nje stoje dve lepe dame koje veruju da je priroda ultimativni lek za sve, pa su na osnovu te premise koncipirale svoj brend. U Koozmetik paleti proizvoda ima svega i svačega – od krema za ruke, lice, pete, preko šampona, do možda najpoznatijeg proizvoda – kapi za izbeljivanje zuba. I sve to upakovano u minimalistički dizajnirane flašice, teglice i kutijice. Ovde se bavimo njihovim Dezodoransom Z, koji miriše na limunovu travu i bergamot.

Selling point: Sprečava neprijatne mirise, ponaša se antibakterijski, antigljivično, antiviralno i antioksidantno.  Košta oko 1000 dinara.

Lično iskustvo: S ovim proizvodom imam dosta problema. Iako miriše veoma lepo, dezodorans koji sam nabavila je u stiku (na sajtu sam videla da postoji i u kremi) i bogat je pčelinjim voskom, pa se veoma sporo (ili nikako) ne upija, već se formira u gromuljice koje dalje ostaju i po odeći i po koži. Pored toga, izazvao mi je alergijsku reakciju, sve me je svrbelo i crvenelo se svaki put kad bih ga nanela, pa sam na kraju odustala od korišćenja. E sad, Koozmetik je jedan sasvim ok brend, a i po komentarima na Fejsu i Instagramu vidim da dosta vas koristi i zadovoljno je dezodoransom, tako da je moguće da prosto neki od sastojaka meni ne prija. Nedavno su lansirali i verziju dezodoransa s mirisom mandarine, pa se nadam da su malo apdejtovali formulu.

The post #TestiraliSmo prirodne dezodoranse appeared first on 42 magazin.