Ovaj restoran, kafana zapravo, svojom arhitekturom i pozicijom formira deo ambijenta ulica Budimske i Vojvode Dobrnjca i istovremeno utemeljuje graditeljski duh s početka 20. veka.

Iako smo isprva pomislili da će je novi zakupci pretvoriti u „moderno“ mesto, čuli smo suprotno – ljudi se trude da spasu što više starog enterijera kako bi probudili atmosferu stare kafane. U moru novog, a istog kao i sve ostalo što niče, dogodilo se nešto – staro, a novo!

Upravo ova informacija pokrenula nas je da razmišljamo i o drugim lokalima u gradu, onim s istorijom, onim u kojima su gradski boemi istočili hiljade burića vina i ostavili nebrojeno mnogo emocija.

Zato, hajde da se prošetamo kroz stare kafane, te duhove prošlosti i hroničare naše sadašnjosti, institucije za dušu i važne delove života čaršije, koje je Beograd, ipak, i donekle u originalu, uspeo da sačuva

Stara Hercegovina
Ukoliko ste odgledali epizodu Ko ima bolju kolenicu – Beč ili Beograd? Marka Žvaka dvojca, onda znate da je Beograd pobedio – konkretno kolenica u kafani Stara Hercegovina.

Poznata po, dakle, kolenici, kupusu, zubačkom siru u ulju ili siru iz mješine, jagnjetini u mleku i raštanu sa suvim mesom – ova kultna gastronomska meka u Carigradskoj u isto vreme je i jedino mesto u gradu gde se gust duvanski dim toleriše, a gužva i dovikivanje vole.

Kuriozitet koji malo stariji Beograđani pamte jeste da se kafana do 1991. zvala Skopje – jer su u tom delu grada živeli pretežno Makedonci. Kako se nakon rata struktura stanovinoštva menja, novi vlasnici (pogađajte tri puta odakle su) renoviraju lokal i krste ga u – Stara Hercegovina.

Polet
Ako ste odrastali u Beogradu, onda vam je detinjstvo obeleženo mirisom girica s Cvetnog trga, iz Poleta.

Enterijer restorana “Polet” 1962, kadar iz filma “Čudna devojka”

Kafana Polet, s tradicijom dugom preko 60 godina, bila je zatvorena zbog restitucije početkom dvehiljaditih i dugo nije radila. U tom periodu mnogi su predviđali strašnu sudbinu renoviranja i na Poletovom mestu zamišljali banku ili kladionicu – moderne simbole Beograda. Takođe, u to vreme iznikao je i Novi Polet u Cetinskoj ulici, svojevrsni omaž starom restoranu.

Na sreću, novi vlasnik imao je ukusa i volje da Polet zadrži u skoro pa originalnom stanju. A ako biste nas za enterijer demantovali – za riblju čorbu i girice ne možete. I dalje su najbolji u gradu, tvrdimo!

Sunce
Svi važni sportisti, advokati, političari, studenti Jugoslavije, a od devedesetih i – kriminalci, svoje dane provodili su u kafani Sunce, tik pored beogradskog Doma omladine.

Osvanulo je 1966, kao jedan od najekskluzivnijih restorana u gradu. Krem posleratnog Beograda svraćao je baš tamo; pomislili biste na pokoji viski, kad ono češće na čuvenu domaću kafu i limunadu. I to u kombinaciji.

Dolazili su BSK-ovci sa Mošom Marjanovićem, Aleksandrom Tirnanićem Tirketom i doktorom Andrejevićem na čelu. I to ne likovi Montevideo filma, već prava, originalna garnitura! Kasnije je Sunce dobilo imidž advokatskog restorana preko dana, dok su se uveče sakupljali mladi, koji su đuskali uz muziku bendova Siluete, Elipse ili splitskih Delfina.

Danas bismo, možda, rekli da su upravo ti studenti, kafanu i osvojili. Verovatno upravo sada, dok čitate ovaj tekst, u bašti usred grada, okupanoj suncem gotovo čitav dan, sede mladi ljudi i, po nekom nepisanom pravilu, „tuku“ domaću kafu s limunadom.

Bife hotela Bristol
Beogradski Bristol nikao je 1912, a pre nego što je preuređen u hotel, bio je zgrada osiguravajućeg i kreditnog društva Beogradske zadruge, izgrađena po nalogu velikog srpskog dobrotvora Luke Čelovića. No, o istoriji gradnje ovde nećemo pričati.

Kafana u prizemlju hotela je, ipak, vredna naše pažnje. Kako se nalazi pored autobuske i železničke stanice, uvek je puna zanimljivih faca, a otkad je Savamala postala hipsterska meka, sudar raznih kultura i nekultura doveo je do eksplozije šarma i sjajne atmosfere. Kafana je, prosto, mesto na kom se svi razumeju i slažu.

Kafana je, prosto, mesto na kom se svi razumeju i slažu

Enterijer nije taknut od, rekli bismo, šezdesetih ili sedamdesetih, što nam se dopada. Piće je neviđeno jeftino, a konobarica, jedna starija dama s uvek sređenom frizurom, postala je gradska legenda.

Jedini minus je radno vreme – u 12 sati, tik u ponoć se zatvara. …osim ako niste baš dobri s osobljem, onda će vam dozvoliti da pređete u konferens salu i nastavite svoje „kafanisanje“.

Zlatno burence
Tu se pije dobra kleka i jede poznata voćna salata sa orasima.

Kafana “Zlatno burence” fotografisana u periodu kada se nalazilla u prizemljuši

Još od otvaranja 1866. godine Burence je bilo okupljalište dobrovoljaca jer tu su bile regrutne baze za učesnike u srpsko-turskim, a kasnije balkanskim ratovima. Kafana je i tada bila na istom mestu, ali u jednoj prizemljuši koja je krajem tridesetih godina srušena da ustupi mesto palati koja je i danas tu, dok je drugi deo koji se nalazio u Sremskoj ulici srušen 1941. godine.

Burence je ušlo u legendu kada su britanskog novinara Vinstona Čerčila, poznatog po tome što je neretko loše pričao o Srbima, prebili na pragu kafane. Kao i svaka legenda – i ova je verovatno potpuno izmišljena.

Danas u Burence svraćaju stranci, te se kafana super kotira na Trip Advisor aplikaciji. Nije ni čudno – lokacija je sjajna, kao i usluga, a muzika nerealna. Ovo je jedino mesto u gradu gde orkestar zna baš sve starogradske pesme (slobodno testirajte ovu izjavu i demantujte nas ako nije tačna!).

Mornar
Iako su mnoge kafane u gradu zatvorene od 2000. pa naovamo, nekom magijom je osam (doskora je bilo devet, ali kafana Ušće je nedavno preuređena) restorana Višnjice (kompanija za ugostiteljstvo i turizam) uspelo da preživi tranziciju. A od tih osam Mornar je nama omiljen, mali lokal u Dečanskoj ulici.

Ako posećujete kafane, onda dobro znate recept – leto provodite u bašti Sunca, a zimu, preko puta, u Mornaru.

Mornar je, nekako, oduvek bilo novinarsko mesto. Tu dolaze face iz obližnjih redakcija: Politika, Novosti, Borba i RTS, a od novonastalih medija tvrdimo da redakcija Nedeljnika tamo visi gotovo svakodnevno. Pije se kuvano vino, gemišt i jede čuveni ribić u kajmaku.

Kuriozitet: Mornar je prvo mesto u gradu koje je imalo elektronsku kasu, osamdesetih godina prošlog veka.

Tri šešira
Kafana je sagrađena krajem 19. veka i, uz Dva jelena i Znak pitanja, verovatno je najpoznatija u zemlji.

Gosti kafane “Tri šešira” na zajedničkoj fotografiji iz 1904. godine

Istorija Tri šešira vezuje se za mnoge strane, pre svega filmske, dive, što je i logično s obzirom na to da je Skadarlija, u kojoj se kafana nalazi, oduvek bila turistička zona.

Alfred Hičkok i Milena Dravić ručaju u kafani “Tri šešira”, 1964. godina

Džozefina Bejker, Džorž Buš, Vili Brant, Tin Uljević, Alfred Hičkok i drugi, jeli su rebarca i teleću čorbu, istu onu koju ste i vi jeli prošlog vikenda u Tri šešira, a kako su se proveli, možete pročitati u kafanskoj knjizi utisaka.

Šaran
Koja je prva asocijacija na Zemun? Šaran, naravno. Izgrađen je 1896, i odmah kao kafana, a prvi vlasnik zvao se živopisno – Arkadije Bokalić.

Uz peć bubnjaru, prvi gosti kafane bili su alasi i seljaci koji su čekali skelu da ih preveze u bašte na Červenki, na banatskoj obali Dunava. Šarana je posebno voleo najpoznatiji među alasima – Mika Alas, kome je ova kafana maltene bila druga kuća.

Malo je poznato da su baš tamo nastali stihovi „Dunav, Dunav tiho teče“.

Šaran ponosno pliva i danas, malo ali ukusno modernizovan, ponosno gleda na Dunav, prkosi vremenu i ima štošta da kaže onima koji navrate.

Znak pitanja
Kafana Znak pitanja sagrađena je 1823. i do danas ima gotovo isti jelovnik kao pre 200 godina.

Malo je poznato da je knez Miloš bio vlasnik kafane, iako je kuću u kojoj je osvanula podigao jedan od glavnih organizatora Prvog srpskog ustanka – Naum Ičko. Prvobitno je nazvana Kod Saborne crkve, ali, zbog blizine hrama, ona ostaje bezimena, tj.  „?“, jer su crkvene vlasti smatrale da je ime uvredljivo.

Kuriozitet je da je baš ovde, 1834. godine, odigrana prva partija bilijara u Beogradu, a redovan gost kafane Znak pitanja svojevremeno je bio i Vuk Stefanović Karadžić.

Proleće
Ova kafana pored parka Palas ima istoriju dugu oko sto godina, a u današnjem obliku postoji od 1950. Iako je nedavno renovirana, stari enterijer (na sreću) samo je osvežen, te Proleće danas blista „starim sjajem“!

Jela po porudžbini, poput Karađorđeve šnicle, šumadijske bele vešalice, medaljona sa pečurkama ili Sote Stroganov, omiljena su nam u jelovniku, iako roštiljdžije najpre hvale ćevapčiće s kupusom i lukom.

Kalenić
Kafana Kalenić, ovaj simbol Vračara koji posluje od 1938, ponosi se time što je mesto s najdužom tradicijom u pripremanju kuvanih jela. Da li su recepte savladali, nećemo ovde komentarisati, ali atmosferu možemo i želimo!

Lepo piše na portalu nemagreške.com – ne postoji busija na Vračaru sa koje imaš bolji pregled – svako ko se mota po Vračaru mora, hteo ne hteo, da prođe ovuda jer se u nju, poput delte, slivaju ulice Mileševska, Maksima Gorkog, Trnska, a tu su i Krunska, Golsvordijeva, Kičevska, Baba Višnjina i Kursulina.

Pa ti sad prođi Vračarom a da te neko ne „snimi“ iz Kalenića!

P.S. Pratite je na Twitteru, ko zna zašto je to dobro.

“Ne zna se ko je izmislio kafane. Možda je i bolje što je tako. Možda bi u ime zahvalnosti pripadale njemu, a one su zapravo sazidane i pripadaju svim ljudima ovoga sveta. Zato i jesu deo života mnogih, najviše onih koji nikada nisu krili da im je kafana druga kuća“

– iz knjige Mehane i kafane starog Beograda, doktora Vidoja Golubovića.

The post Poslednji Mohikanci – kultne beogradske kafane appeared first on 42 magazin.

Najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji i najveća smotra pisane reči u regionu – 62. međunarodni beogradski sajam knjiga otvoren od 22. do 29. oktobra u Hali 2 Beogradskog sajma. Pod sloganom Ključ je u knjigama, ovogodišnji počasni gost zemlje su nemačkog govornog područja – 4 zemlje jedan jezik – odnosno književnost koja stiže iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lihtenštajna.

Kao i uvek, više od 450 domaćih i stranih izdavača pripremili su sajamske popuste od 30 do 70 odsto na stare i nove naslove, a vama ne preostaje ništa drugo no da napravite spisak, napunite ceger dobrim mislima i pripremite se zimsko čituckanje. Na Sajmu možete i sresti svog omiljenog pisca, sa njim popričati i dobiti potpis.

Ovo je naša sajamska lista za kupovinu, čitanje, biblioteku…

Kraljevsto PO, Paola Natalikjo

Na ovogodišnjem sajmu knjiga NURDOR predstavlja četiri nove publikacije namenjene deci i mladima obolelim od raka, njihovim roditeljima i široj javnosti. Nakon upeha u Italiji, a zahvaljujići samoj autorki Paoli Natalikjo, NURDOR će srpskoj publici predstaviti ovu zbirku neverovatnih priča o nepobedivim devojčicama i dečacima sa Odeljenja pedijatrijske onkologije.

Molekuli, Ivan Tokin

Molekuli su zbirka priča Ivana Tokina objavljivanih od 2009. do 2015. godine, ali i do sada neobjavljenih priča. Većina njih pisana je za City Magazine. Fotografije koje prate priče uglavnom su snimane mobilnim telefonom i raspoređene su u knjizi nasumično, ali ima nekih koje su baš tamo gde bi trebalo da budu.
Samizdat

Prolazim kroz zidove, Marina Abramović

„Iskusila sam apsolutnu slobodu – osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno sve je bilo nevažno – i taj osećaj me je opio.“ Više od 750.000 ljudi našlo se 2010. u redu ispred MoMA u Njujorku da bi videlo retrospektivnu izložbu Marine Abramović i dobilo priliku da sedne naspram nje u performansu dugom više od 700 sati. Tada je proslavljeno skoro 50 godina revolucionarne umetnosti performansa i dokazao da je Marina Abramović zaista prava prirodna sila. U ovoj dirljivoj knjizi umetnica se suočava sa svim čudnim protivrečnostima mita koji se meša sa svakodnevnim životom i uspeva da o sopstvenom životu progovori na ličan, samokritički način.
Samizdat

Slijepa karta, Marko Pogačar

Autor važi za jednog od najboljih regionalnih pesnika, ali i za pasioniranog globtrotera. Ova knjiga putopisnih eseja svedočanstvo je o tome kako su hiljade kilometara i bezbroj meridijana koje je obišao ostavili dubok i intenzivan trag u njegovom iskustvu i stvaralaštvu, a doživljaje i meditacije na temu specifičnosti različitih kultura on oblikuje jedinstvenim i upečatljivim poetskim jezikom prikazujući ritam, mirise i ljude sa ulica Berlina, Bruklina, Tbilisija, Majorke, Pekinga, Dakra…
Kontrast izdavaštvo

Prave Beograđanke, Igor Marojević

Ovo je roman o fatalnim ženama 21. veka.  Ko je femme fatale u sadašnjem Beogradu? Autor preoblikuje savremenu sliku o gradu i izmešta neka značajna a pomalo zaboravljena pitanja o ženi u sasvim nov kontekst, obeležen važnim iako neizrečenim pitanjem: mora li prava Beograđanka biti fatalna? Originalno i duhovito, ali i gorko štivo.
Laguna

Poslednja stanica Britanija, Goran Gocić

Siciliјаnski emigrant Antonio priča o svom boravku u Britaniji osamdesetih godina, o krađama u prodavnicama i skvotovanju u južnom Londonu. Nјеgоvi saborci s margine – Luka, izbacivač u noćnom klubu, Goran, budući novinar, i Ivan, politički emigrant iz Praga – našli su se u centru istorijskih zbivanja i iz njihove perspektive napeto pratimo dve poslednje decenije 20. veka: uspon londonske umetničke scene, pad Berlinskog zida, šok neoliberalizma, odjeke dalekih frontova. U ispovestima običnih ljudi lako se prepoznaje univerzalnost naših težnji, a emigrantsko iskustvo uči nas da smo svemogući, nezaustavljivi i bezgranični.
Laguna

Bob Dilan, Tarantula

Nivo podsvesti možda je jedino pravo polazište za čitanje Tarantule. To je svet u kome čitalac i sam postaje lik iz Dilanove pesme, neko „ko zna da se nešto događa, ali ne zna šta je to“. A već nakon nekoliko stranica shvata da ovo delo ne treba odgonetati, niti ga treba „razumeti“ u bilo kom uobičajenom smislu te reči. Treba ga čitati naglas, bez agresivnog učitavanja i štreberskog traženja smisla. Ono nešto neuhvatljivo što ostane posle takvog čitanja, to je muzika. A ona je, srećom, izvan i iznad svakog razuma.
Geopoetika

Život i pustolovine Džeka Engla, Volt Vitman

Tokom 1852. mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je kasnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji – Vlati trave, a drugi, roman, objavljivan je pod pseudonimom u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Vragolasta priča o deci bez roditelja, pohlepi i avanturi u Njujorku pojavila se u tišini. I potom je nestala. Nakon 165 godina, 2016, književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin pronalazi jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, svoju avanturu pretače u uzbudljivu studiju koja je i specijalan uvod Geopoetikinom izdanju samog romana.
Geopoetika

Srce tame, Džozef Konrad

Junak romana Čarls Marlo, u službi jedne belgijske trgovačke kompaniје i sa zadatkom da zameni nastradalog kapetanа rečnog parobroda, plovi drevnom rekom рrаvо u doskora netaknuto srce Afrike. Užasnut je gramzivošću „civilizovanih“ otimača slonovače i zainteresovan pričama о tajanstvenom Kеrсu, jednоm od njegovih prethodnika koji је među domorocima postao neka vrsta božanstva. Susret sa teško obolelim Кеrсоm za Marloa је susret s оtеlovljenjem degradacije sveta iz koga obojica potiču, ali i susret koji donosi strašnu spoznaju dubine do koje može da se sunovrati uzvišena ljudska priroda…
Kontrast izdavaštvo

Ogledalo gospodina Grimsa, Dorota Terakovska

Agata se razlikovala od većine dece. Nije govorila mnogo, ali imala je nesvakidašnji dar – videla je i čula stvari koje drugi nisu: senku čoveka koji je prošao tuda pre nekoliko minuta, eho razgovora u telefonskoj slušalici obavljen ko zna kad i sliku u ogledalu koja ne reflektuje odraz, već je ulaz u Nešto…
P priča o univerzalnim vrednostima i o lošim pojavama koje se mogu desiti uvek i svuda: žudnji za moći, uništavanju prirode, mešanje u prirodni poredak stvari, ali i o snazi neprolazne nade da se loše stvari uvek mogu ispraviti i o razlikama dečjeg i odraslog pogleda na svet.
Propolis Books

Zlatno doba pijanizma, Aleksandar Gatalica

Ovo je istorija dvanaest najvećih pijanista 20. veka. Napisana je tako da zainteresuje i one koji klavir vole da slušaju i one koji ga sviraju kao mladi ili iskusni profesionalci. Napisana je tako da na gotovo romaneskni način čitaocu približi živote i karijere umetnika koji su u svoje vreme bili popularni kao današnji filmski glumci, muzičari koji su putovali od grada do grada, pronoseći slavu svojih brzih prstiju i blistavih interpretacija. U vreme kada su ploče na 78 obrtaja bile još retkost i kada je zvuk na njima bio takav da su slušaoci jedino mogli da naslute veličinu pijaniste i sanjaju kada će uživo čuti Rahmanjinova, Hofmana, Kortoa, Gizekinga ili Šnabela…
Službeni glasnik

Dnevnik šonjavka 10 – Stara škola, Džef Kini

Život je bio bolji u stara dobra vremena. Da li je baš tako? To je pitanje koje se Gregu vrzma po glavi kada jednog vikenda čitav grad dobrovoljno odustane od elektronskih uređaja. Ali moderna vremena imaju svoje pogodnosti, a Greg nije baš pripremljen za život na starinski način. Da li će uspeti da preživi sve veću napetost u domu Heflijevih? Da li je „stara škola” previše teška za njega?
Dereta

Ostaci dana, Kazuo Išiguro

Išiguro oslikava jedan svet u nestajanju kroz sudbinu čoveka koji u ostacima dana na jedan setno melanholičan način govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi dužnosti, dostojanstvu i odanosti. S finom ironijom i bez trunke sarkazma, autor majstorski uspeva da dočara specifičnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti. Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je sa jasnije distance mogao da vidi i prepozna ono je najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini. Autor je za ovaj roman dobio Nobelovu nagradu za književnost 2017, a to je preporuka u koju ne treba sumnjati.
Dereta

The post U knjigama je ključ, pronađite ga na Sajmu ovih dana appeared first on 42 magazin.