Bend Kanda, Kodža i Nebojša nedavno je objavio dvostruki album Popis, koji će vam 30 godina njihove muzike dočarati gotovo uživo, bar dok se ne stvore uslovi da ih čujete sa bine, što će, nadamo se, uskoro biti moguće
Kada smo u martu prošle godine pisali o novom albumu benda Kanda, Kodža i Nebojša pod nazivom Uskoro, nismo se obazirali na brojeve, na godine. Taj bend odavno je konstanta naše muzičke scene, promenljiva konstanta sa kojim živimo 30 godina. Dakle, bend Kanda, Kodža i Nebojša postoji već toliko dugo, uz njega su u svakom smislu te reči kroz turbulentne godine na ovim prostorima odrastale mnoge generacije i sad je došao čas za jedan popis. Baš tako, Popis, zove se dvostruki njihov album u izdanju Mascoma, nedavno je izašao na vinilu i CD-u, a baš povodom obeležavanja tog važnog jubileja, ali i iz želje da publika na jednom mestu čuje okosnicu koncertnog KKN repertoara, uz nekolicinu njihovih pomalo zanemarenih i retko izvođenih pesama. Na albumu su kroz novi zvuk provučene svima znane Šafl, Sat, Mediteran, Kafa i rokenrol, Jamajka, Izlazim, Najsvetliji dan, Prekidi stvarnosti, Svetla, Vera, nada, ljubav i stav… ‒ rečju, poslastica, ili bombona, za decu devedesetih i njihovu decu.
Album takođe najavljuje i koncertne planove u skladu sa novim okolnostima uslovljenim pandemijom, i to u Srbiji i regionu. Tim povodom premijerno je prikazan i nov spot za pesmu Najsvetliji dan (2020) na Mascom YouTube kanalu, a sam proces nastajanja albuma prati svojevrstan rok dokumentarac u režiji Đurđice Gajić, čiji se kadrovi mogu videti u videu za singl Tajne letenja.
O Popisu i svemu što ga prati razgovarali smo sa Oliverom Nektarijevićem.
Kako se oseća jedan bend kada napuni 30 godina?
Verovatno slično kao čovek. Bend živi svoj život. Bend se živi, kao što se živi život. Možda je to jedan od razloga iz kojih mnogi muzičari, a posebno oni koji dugo imaju bend, odnosno dugo žive sa bendom, kao u nekoj vrsti braka, imaju tendenciju da govore kako je bend njihov život, kako je muzika njihov život i sl.
Vaša prodavnica emocija radi tri decenije i stigli ste do popisa. Da li vam se u kasi, na rafovima i u fiokama sve poklapa? I kakva je situacija u glavi i srcu?
Pune glave, puna srca. Pesme bi trebalo da govore nešto o tome čega sve tu ima. Bar o jednom delu svega što je u glavi i onoga što je u srcu. Album je blizu toga što smo želeli da bude, toliko blizu da bismo mogli da kažemo da jeste ono što smo želeli da bude. Sve se poklapa, ili je bar tu negde.
Kako odolevate vremenu i kako je moguće da vreme ne može da odoli vašim stihovima, koji su evo, tri decenije kasnije, i te kako aktuelni, toliko da se naježiš?
Da to je kao neka kletva i blagoslov. Svaki autor želi da njegovo delo traje što duže, a to može da podrazumeva i aktuelnosti i te stvari. Npr. pesma za koju me često pitaju, koju ja ne varim baš najbolje, Proći će i njihovo, kažu da je još uvek aktuelna, a to je strašno. A vremenu odolevamo trajanjem. Kao i svi.
Na omotu albuma je ilustracija najstarije beogradske bombondžijske radnje iz Gavrila Principa u Savamali – u kojoj je takođe popis. Recite na nam nešto o toj vezi.
Popis kod bombondžije nije njegov nego naš popis. U trenutku kada je fotografija napravljena bombondžijina radnja radi, a naša pravi popis. Bilo mi je glupo da pomislim kako bi ovaj retrospektivni album mogao da se zove nešto na foru „best of“ ili na neku sličnu foru. Popis mi se činio kao oke naziv. A iz naziva je nastala i slika, a iz nje omot. Oni su mi još gotivniji od naziva.
Album je blizu toga što smo želeli da bude, toliko blizu da bismo mogli da kažemo da jeste ono što smo želeli da bude. Sve se poklapa, ili je bar tu negde
Čime ste se vodili praveći izbor pesama i dajući im novo ruho?
Vodili smo se iskustvom. Izabrali smo stvari koje najviše sviramo uživo i one koje smo smatrali da bi bilo dobro da snimimo ponovo jer su na originalnim albumima zvučale daleko od onoga kako smo hteli da zvuče.
Da li vam je pandemija otvorila nove muzičke, emotivne čakre ili ih je pak blokirala?
Ne znam. Sumnjam da je pandemija donela bilo šta dobro, bilo kome, na bilo kom planu, ako izuzmemo one koji su od nje profitirali. Na svesnom nivou ne vidim da nam je, kao bendu, pomogla na bilo koji način. Nesvesno, možda, pošto je, svakako, neka vrsta traume, a kažu da trauma može da bude jedan od resursa kreativnog procesa. Ali ne, hvala, ja glasam za kreativni proces bez trauma. Dosta mi je trauma za tri života. A da ne govorim o tome koliko nas pogađa to što zbog pandemije nismo mogli da sviramo od februara, marta, više ni ne znam. A možda nećemo moći ponovo, još neko vreme. Ne samo mi. Svi.
Bend se živi, kao što se živi život. Možda je to jedan od razloga iz kojih mnogi muzičari, a posebno oni koji dugo imaju bend, odnosno dugo žive sa bendom, kao u nekoj vrsti braka, imaju tendenciju da govore kako je bend njihov život
Ovoga leta trebalo je da čujemo i KKN uživo. Kada i gde?
Prvi nastup bi trebalo da se održi 4. jula, na Adi, u okviru Beer Gardena. Pa onda dalje. Svašta je zakazano i zakazuje se, a možda se sve otkaže. Zbog pandemije i neminovnosti uvođenja vanrednih mera.
Hvala, Olivere.
Dvostruki vinil i CD (s bonus pesmom) u prodaji su od 19. juna – MASCOMSTORE (Čumić, Ušće, Delta) i onlajn na www.mascom.rs.
Oliver Nektarijević: Ne taktiziramo. Pratimo unutrašnji glas