Ona je jedan od najtraženijih modela, a javnim priznanjem da je interseksualna osoba pokrenula je intrigantnu priču o ljudima rođenim s osobinama oba pola, kojih je očigledno mnogo više nego što se misli, odnosno mnogo više nego što se o tome priča i zna. Da li ste vi sreli osobu neodređenog pola?
Zdravo, ja sam Hanne i veoma sam uzbuđena što celom svetu mogu da kažem da sam interseks. Ovom rečenicom 29-godišnja Belgijanka Hanne Gaby Odielle, trenutno jedan od najtraženijih modela za revije visoke mode (radila je za Chanel, Dior, Pradu, Marca Jacobsa, Givenchy) uzburkala je javnost u celom svetu i zaintrigirala o kakvim je to osobama reč. Laički rečeno, interseks osobe rođene su sa muškim i ženskim osobinama, a prema podacima istraživanja Ujedinjenih nacija, 1,7 odsto celokupne populacije na našoj planeti jeste interseksualno. A šta to tačno znači, objasnila nam je Irena Vučić Živković, savetnik u psihoterapiji: „Interseksualnu osobu možemo opisati kao osobu čiji se pol razvija izvan društveno uobičajenog, očekivanog razvoja pola kao isključivo ženskog ili muškog. Ove osobe imaju genitalije koje su dvoznačne. Stanje genitalnih, gonadalnih ili hromozomskih karakteristika koje ne možemo svrstati ni kao potpuno muške ni kao potpuno ženske naziva se interseksualnost. Odstupanja koja se javljaju kod interseksualnih osoba mogu se manifestovati na nivou kombinacije hromozoma, gonada, hormona i/ili polnih organa. Uglavnom je jedan od polnih sistema slabije razvijen i veoma slabo funkcionalan.“ Hanne je imala tu sreću da su već posle dve nedelje po rođenju lekari slučajno otkrili da se razlikuje od svojih vršnjakinja, da ima nerazvijene testise koji su joj hirurškim putem otklonjeni u desetoj godini, a sa 18 joj urađena je rekonstrukcija vagine. Ta fizička različitost u stvari je zanemarljiva u odnosu na to kako se ovakva osoba oseća i kroz kakva psihološka previranja prolazi. Hanne je priznala da joj je najteže bilo to što je mislila da je jedina takva osoba na svetu, kao i da joj je odrastanje sa takvom mišlju delovalo beznadežno. U trenutku kada je shvatila da nije sama i ostvarila kontakt sa osobama sličnim sebi, njen život je dobio nov smisao.
Podaci dobijeni u okviru svetskih istraživanja pokazuju da je svaka 2.000. beba interseks
Sa 18 godina ulazi u svet mode i posle deset godina postaje jedan od najtraženijih modela. I to je momenat koji je sanjala odmalena, da se obrati svetu sa pričom o interseksualnosti. Pored brojnih intervjua koje je poslednjih dana dala svetskim medijima, Hanne je u videu na svom Instagram profilu, između ostalog, poručila: „Samo volite svoje dete. Ne žurite, sačekajte, informišite se, povežite sa ostalim roditeljima koji su kao vi. Ne donosite drastične odluke. Dozvolite sopstvenoj deci da odluče šta žele da rade ili da budu.“
Jasno je zašto je Hanne imala potrebu da razbije tabu i kaže celom svetu da ona nikada neće znati kako je imati menstruaciju ili kako je to dojiti bebu, ali isto tako da s ponosom kaže da je njen muž, takođe model John Swiatch, potpuno razume i da kada mu je na početku veze rekla da je drugačija, on je odgovorio: „I ja sam, jer sam usvojeno dete.“ Sigurno je da je ovim javnim nastupom popularna manekenka skinula teret sa duše mnogih interseksualnih osoba koje su često jedini svedoci svoje različitosti. Ali šta je sa onima koje to nikada ne saznaju. „Ukoliko interseksualnost posmatramo kao urođeno stanje, većina nas bi očekivala da će se interseksualne crte primetiti odmah po rođenju. Međutim, u praksi stvari ne stoje uvek tako“, kaže Irena i dodaje: „Izvestan broj osoba nije svestan svoje interseksualne anatomije sve do ulaska u pubertet (izostanak menstruacije) ili momenta kada želi da ostvari potomstvo i suoči se sa neplodnošću. Takođe treba naglasiti da postoje slučajevi kada rođaci preminule osobe koja je doživela duboku starost tek nakon urađene autopsije saznaju da je osoba imala interseksualnu anatomiju. U zemljama sa zdravstvenom negom na niskom nivou može se desiti da inteseksualne osobe nikad ne saznaju da su takve.“ Podaci dobijeni u okviru svetskih istraživanja pokazuju da je svaka 2.000. beba interseks.
Postoje čak slučajevi da rođaci preminule osobe koja je doživela duboku starost tek nakon urađene autopsije saznaju da je osoba imala interseks anatomiju
U Srbiji ne postoje podaci o tačnom broju dvopolnih osoba. Samim tim ne postoje ni institucije koje se bave njihovim problemima. Iskreno, imala sam utisak da su i neki naši eminentni stručnjaci eskivirali da javno govore o ovim nevidljivim osobama koje žive sa nama. Verujem da većina vas nikada nije ni srela takvu osobu, iako ih je prema nekim podacima brojčano više od osoba obolelih od celebralne paralize. Kako je naša sredina i dalje veoma patrijarhalna, sigurno je da takve osobe ni ne žele da javno govore o svojim specifičnostima. „Sa psihološkog aspekta, pružanje pomoći ovim osobama bi obuhvatalo pre svega pravljenje terapijskog odnosa/saveza u kome će terapeut interseks osobu prihvatiti bez osude, onakvu kakva jeste. Zatim razvoj kapaciteta kod same osobe za bezuslovno prihvatanje sebe, rad na formiranju novih uverenja – da biti drugačiji ne znači biti loš, pogrešan, manje vredan od ostalih. Otklanjane osećaja usamljenosti, stida i krivice usled razlikovanja od svojih vršnjaka, okoline, izlazak iz mraka i ponovno uključivanje i uklapanje u društveni i socijalni život“, naglašava Irena.
Uostalom, vratimo se na Hanne i činjenici koliko je trebalo da prođe vremena da postane sigurna u sebe i da se stvore uslovi da glasno progovori o tome, kao i o svojim dilemama i strahovima oko operacija i potreba da se ukloni „višak organa“ nedominantnog pola, kao i priznanje da je uzimanje hormona nešto što te čeka verovatno do kraja života. Njena poruka „Verujte, mnogo je interseks ljudi. Nadam se da sam svojom pričom doprinela da se takve osobe više nikada ne osete usamljeno“, koliko god zvuči optimistično, upozorava da i dalje nismo spremni da se suočimo sa različitostima koje su tu pored nas.