Pošto smo bezbroj puta lajkovali njene fotografije na Instagramu, došlo je vreme da se zapitamo Ko to tamo– kuva?
Šta je sve potrebno od sastojaka da biste bili uspešan gastro-bloger, još uvek se pitamo, ali recept koji Sandra Pecić primenjuje za blog Ko to tamo o čigledno radi, bar u našem slučaju. Najpre su nas privukle fotografije njenih specijaliteta, ne samo zbog toga što nam kreće voda na usta čim ih ugledamo već i zbog postefekta koji nas poput vremeplova vraća u detinjstvo, pa osim vizuelnog sećanja na neka zaboravljena jela, evociramo i miris i ukus, tu na licu mesta, dok skrolujemo Instagram. I kao da to nije dovoljno, Sandra svojim duhovitim komentarom začini svaki post, pa dan nastavljate sa osmehom na licu – kao kada ste zadovoljni i siti posle kvalitetnog obroka. Možda je to online način da nekog poslužite i kažete: Prijatno!, a svako poslužen lajkovima kao da odgovara: Hvala!
U našoj porodici kuhinja je uvek bila maksimalno eksploatisana. Moralo je da se skuva i pojede. Sada mora da se skuva, fotografiše i pojede
Ono što odmah privlači pažnju jeste naziv iza koga stoji sve što ti radiš na netu. Otkud naziv Ko to tamo?
Pitanje Ko to tamo treba vi što čitate da završite u zavisnosti od toga kako doživljavate moj blog i njegov sadržaj. Neko će reći „kuva“, neko „blebeće“, nekoga Ko to tamo zasmejava, nekoga inspiriše, mnogima budi sećanja. Iskreno, nisam nikada bila baš potpuno zadovoljna tim nazivom, ali, evo, vidiš pokušavam uvek nekako da ga izvadim, opravdam i smislim mu neku baš fantastičnu svrhu 😉
Integralne pogačice iz tiganja sa namazom od krastavca i oraha
Blog je nastao još 2012. godine, što je sa ove distance teško zamisliti s obzirom na to da je ova oblast bila znatno manje zastupljena nego danas. Kako je to tada izgledalo?
Tačno se sećam kako sam ga osmislila. Bila sam tih godina skroz u DIY elementu. Skoro svakodnevno sam nešto farbala po kući u belo. Jednog leta sam dovela u red svu stolariju. Dakle, vrata i prozori su mi zablistali, a ja sam bila preponosna. Mislim da sam se onda upecala. Prefarbala sam vrlo brzo sve hoklice, saksije sa cvećem, drvene satove, ramove za slike, stare emajlirane šerpe u koje sam zatim sadila cveće… Uništila sam silne majice belom farbom. Jedva sam noću čekala da svane dan da bih mogla da nastavim s radovima. Kačila sam sve to na blog. Počela sam polako da ostajem bez repromaterijala, pa je rodbina počela da mi dovlači u stan još starog posuđa i lomova. Naravno da je to u jednom momentu moralo da prestane. Kako sam istovremeno pisala postove drugog sadržaja, a prvenstveno interesantne recepte, nakon što sam smanjila svoje uradi sam avanture, hrana je isplivala na površinu i tu ostala.
Kada posmatraš sebe kroz blogersku prizmu nekad, recimo te 2012. i sada, kako ti se čini da se posao blogera menjao? Šta je ostalo isto, a šta se razlikuje?
Razlikuje se samo po tome što uz bolju opremu i programe možemo ali i moramo da poboljšavamo kvalitet svojih blogova svakodnevno. Ista je ostala posvećenost, ideja i nesmanjena strast da se to radi čak i onih dana kad se čini da ništa od svega toga nema svrhu. Ista je ostala moja potreba da iskrenost bude jedna od glavnih karakteristika svega napisanog i pokazanog.
Palačinka iz rerne s nadevom od jagoda i oraha
Nekako se spontano modifikovao u pravcu gastronomije ili to baš nije bilo tako spontano?
Da, baš je bilo spontano. Kao što rekoh, kad sam malo počistila, ostalo je najviše onoga što najradije radim. To je ujedno i naša svakodnevica. U našoj porodici kuhinja je uvek bila maksimalno eksploatisana. Moralo je da se skuva i pojede. Sada mora da se skuva, fotografiše i pojede.
Humor je glavni sastojak tvojih postova ako mene pitaš. Kako ga ti doživljavaš?
Volim da ponovo proživljavam određene trenutke. Kad opisujem svakodnevne smešne scene, prvenstveno samu sebe dobro zabavim. Ako mi nešto ispliva iz sećanja dok čekam u redu u pošti, celi post ću napisati baš tu. Ili jednostavno zaustavim auto pored puta i zapišem. Malo je do inspiracije a malo bogami već i do pamćenja koje zna da štuca u ovim godinama. Ako sačekam da stignem kući, ništa od svega. Zar to nije humor? Kad moj muž gleda ili čita nešto smešno, on uz glasan smeh istovremeno udara rukom i nogom o podlogu. Nedavno je ležao na kauču i instalirao mi nešto na laptopu. U jednom trenutku počeo da se ponaša kako sam opisala. Ispostavilo se da mu je nekako pred oči iskočio post o tome kako sam decu vodila na koncert u Alpe. On inače ne čita moj blog. Tako kaže i ja mu verujem jer znam kako bi doživeo susret sa samim sobom na blogu.
Nemam ništa protiv da svi budemo kuvari, poslastičari, nutricionisti i kakvi-takvi poznavaoci hrane ako ćemo njom da nahranimo ljude. Ne podnosim rasipanje hrane dok na nekoliko metara od vas ljudi ne mogu sebi da kupe kiflu za doručak
Kada vidim tvoje fotografije, pomislim kako je moguće da sam na to jelo zaboravila kad ga obožavam i vrlo se jednostavno pravi. Čini mi se da me taj osećaj nostalgije prema trpezi iz detinjstva uvek vraća tvom Instagramu. Šta misliš da druge ljude privlači?
Verujem da većinu ljudi privuče neposredno predstavljanje hrane u tanjiru ili samoj posudi za pripremu. Na mom Instagramu nema mnogo dekorisanih obroka, ali to ne znači da ne volim da povremeno bacim latice preko svega i uživam u pogledu. Nikad vam neću skuvati i prikazati nešto što se meni samoj ne sviđa. Sama hrana, sastojci i recepti su jednostavni za nabavku i pripremu. Pokušavam da ne komplikujem kuhinju u kojoj stvarno provodim dosta vremena. To ni drugi ne vole. To je nostalgija za kuhinjom iz detinjstva.
Nokle
Kako izgleda izrada jednog tvog posta – od ideje do realizacije?
Skoro da sam već odgovorila na ovo pitanje. Ideja se rađa bilo gde. Sve je uglavnom stihijski i intuitivno. Najradije radim tako što vidim neku fotografiju hrane koja mi je privlačna. Često ne čitam recept. Onda vrtim u glavi kombinacije namirnica koje ću ja upotrebiti. Zapisujem naravno. Ne uspe mi uvek ovakav koncept, ali volim to istraživanje. Naročito volim kad napravim nešto skoro bez ičega u frižideru (figurativno). Druga varijanta je kad uzmem staru požutelu svesku s receptima, čitam i kuvam. U međuvremenu fotografišem našu svakodnevnu hranu, nekad po fazama, a nekad i ne. Kasnije taj materijal obrađujem i stavljam uz tekst.
Čips od tikvica i susama
Danas je više nego ikada u trendu baviti se hranom – svi su poznavaoci, kuvari, nutricionisti, poslastičari… Kako ti gledaš na to?
Nemam ništa protiv da svi budemo kuvari, poslastičari, nutricionisti i kakvi-takvi poznavaoci hrane ako ćemo njom da nahranimo ljude. Ne podnosim rasipanje hrane dok na samo nekoliko metara ljudi ne mogu sebi da kupe ni kiflu za doručak.
Pitice u obliku ruže
Koji od mnogih gastro-trendova pratiš, a koji ti se uopšte ne dopada i zašto?
Volim kad vidim neku posebnost u predstavljanju gastro-bloga. Ne sjajnu i novu šerpu, mada se danas često baš u takvim šerpama kriju savršeni recepti. Volim kad u trenutku na osnovu fotografije prepoznam o kom se blogu radi. Šta je trendi, ja ne bih znala tačno da kažem.
Ljubav prema blogu si prenela i na tvoju ćerku ili je bilo obrnuto?
Naš uzajamni odnos je poseban i to ste već shvatili. Post sa naslovom Kako se kalio moj Instagram pod budnim okom @ascoolaskimdeal jednom mora biti napisan. Bila je nemilosrdna i sa visokim kriterijumima u početku, dok me je uvodila u celu priču. Malo sam se s vremenom otela kontroli, ali priznajem da se često pitam da li će njoj da se svidi nešto što objavljujem. Naravno, naše estetike su dosta različite. Pokušavam da je navučem na kuvanje, i to ne ide lako.
Šta se krčka ovih dana u Ko to tamo kuhinji?
Krčkam ovih dana na tihoj vatri. Dugoročni planovi su mi pre svega da nastavim da radim na poboljšanju kvaliteta bloga, da realizujem kvalitetne saradnje sa određenim brendovima i da, ako ikako mogu, sa svojim blogom budem korisna vremenu u kome živim.
Može jedan recept koji se sprema za 42 minuta?
Može! Za mafine od cepkanih kora.
Sastojci za fil
‒ 2 jajeta
‒ 300 g svežeg sira
‒ 200 g kisele pavlake
‒ 200 ml jogurta
‒ 100 ml kisele vode
‒ 120 ml ulja
‒ ravna kašičica soli
‒ pakovanje tankih kora za pitu
Postupak
Kore iscepkajte rukama na što sitnije delove, pa ih umešajte u fil spremljen od navedenih sastojaka tako da sve kore budu zahvaćene filom.
Napunite papirne korpice za mafine ovom smesom pa ih pecite u dobro zagrejanoj rerni 25‒30 minuta na 200 stepeni.
Ako želiš, mogu i neki drugi recept… ali ovo je tačno 41 minut i 30 sekundi.
To je to! Hvala!