13.02.2018.

VIRTUELNA GALERIJA: Mina Piščević

Dunja Jovanović
Mina Piščević

Ovog meseca u našem virtuelnom galerijskom prostoru izlažemo radove multimedijalne umetnice Mine Piščević

Da li tvoji radovi nastaju instiktivno ili ih pažljivo planiraš?
Sve zavisi od situacije i tehnike kojom se izražavam. Neki dobri radovi se sasvim slučajno i brzo stvore, i tu neočekivanost baš volim, dok neke fotografike planiram od procesa nastanka fotografije, a neke se, opet, dogode spontano, u realizaciji kompjuterske obrade.

U kojoj meri kompjuterski obrađuješ radove?
Generalno se služim kompjuterom kao sredstvom za rad. Još ranije na fakultetu uvek sam prvo crtala rukom, a potom skenirala i na kompjuteru dolazila do konačnog rezultata. Najčešće sam ispisivala logotipe i crtala ilustracije rukom. Ta draž rukom rađenog crteža je ipak ono što najviše volim. Kod fotografika se služim Photoshopom i na kraju industrijskom štampom. Volela bih da radim sitoštampu na staklu, međutim, određena sitna gustina sita koja mi je potrebna ne bi mogla da se realizuje, i time bih, u većini slučajeva, izgubila tu moju karakterističnu notu koju uspevam da prenesem na rad sa definisanim sitnim rasterima.

Ta draž rukom rađenog crteža je ipak ono što najviše volim

Koju opremu koristiš, šta su tvoji alati za rad?
Od foto-aparata koristim analogni i digitalni, ali i mobilni telefon. Zatim, kompjuter kao sredstvo obrade i dovođenja rada do konačnog izgleda. Neke fotografije (pretežno one analogne) ne zahtevaju dodatnu obradu, ali to nije naročito važno. Nedostaje mi atelje – jer mi se zapravo dosta crta i slika. Često idem kod prijatelja u Blatobran galeriju i tamo radim neku sitnu keramiku. Ručni rad me ispunjava.

Da li misliš da se s talentom za kompoziciju i vizuelno izražavanje rađaš ili je to nešto što se može naučiti?
Verujem da se sa raznim predispozicijama ljudi rađaju, ali mnoge veštine mogu se naučiti i savladati. Rad je nešto što ponajviše pomaže u svemu, a talenat je svakako dobra osnova. Još ranije sam primećivala kako neki ljudi kroz upornost, radom uspevaju ozbiljno da napreduju.

Šta je najzahtevnije kod izrade fotografika, po kojima si ti, rekla bih, prepoznatljiva?
Najzahtevnije u procesu obrade fotografije jeste doći do određene veličine rastera i vizuelno dobro postavljene površine. Pravi odnos je to što definiše dobar rad u konačnosti. To zahteva dosta proba prethodno odštampanih na papiru, neretko u velikom broju primeraka.

Rad ponajviše pomaže, a talenat je svakako dobra osnova. Svedočila sam tome da neki ljudi kroz upornost radom uspevaju ozbiljno da napreduju

Koju emociju želiš da posmatrač ponese sa sobom nakon posmatranja tvojih radova?
Ukoliko im se rad dopada, bilo bi dobro da se osećaju dobro :). Čini mi se da Oblaci velikih formata, posebno oni štampani na staklu i u različitim izvedbama, ostavljaju najviše utisaka na posmatrača, ali i na mene samu. Najverovatnije je da upravo ti radovi izazivaju i prenose najviše emocija. Lično, volim da moji radovi, ukoliko uspeju, prenose mir koji sam ja sa njima uspela da uspostavim.

Koliko je izazovno baviti se umetnošću u Srbiji s obzirom na gotovo nepostojeće tržište?
Da, definitivno tržište jedva da postoji, ali sve je vidljivije, pre svega zbog činjenice da se u inostranstvu javlja veliko interesovanje za domaće autore. Možda će baš ta situacija uticati na razvijanje lokalne scene, a samim tim i tržišta. Osim toga što sam i sama autorka, radim u organizaciji Kulturforum – koja za cilj ima da skrene pažnju na scenu savremenog stvaralaštva mlađe generacije, i, što je možda još važnije – dopre do one publike koja je zaboravila da ta scena uopšte postoji.

Volim da moji radovi prenose mir koji sam ja sa njima uspela da uspostavim

Omiljeni projekat na kom si radila?
Izdvojila bih rad stvoren tokom boravka u umetničkoj koloniji u Kini, Handzu, na kojoj sam bila 2015. Koloniju su organizovali i realizovali Rong Design Library i Pinwu Studio. Nas nekoliko iz celog sveta bilo je pozvano da radi sa kineskim tradicionalnim materijalima, kako u industrijskim tako i u manufakturnim radionicama po manjim mestima u okolini Handzua i Šangaja. Materijal kome sam se ja posvetila bio je emajl, a radila sam u fabrici Boly Enamel. To je bilo jedno zaista neverovatno iskustvo. Štampala sam svoje grafike na tanjirima i napravila veliku instalaciju u prostoru sa recikliranim posuđem. Sve što sam tada naučila i projekat koji sam ostvarila volela bih da ponovim i ovde, u saradnji s fabrikom Metalac iz Gornjeg Milanovca.

Savet za nekog ko želi da se bavi umetnošću u Srbiji?
Svako treba da sledi svoje instinkte. Verujem da, ako se ljudi bave onim što vole, sve će doći na svoje mesto. Međutim, situacija u zemlji je takva da, kako bi radio ono što voliš, najverovatnije ćeš morati da odeš iz Srbije i pronađeš se u nekoj drugoj zemlji.

minapiscevic.net