18.01.2017.

Harley Weir: od opskurnog Tumblr profila do najtraženije modne fotografkinje današnjice

Dunja Jovanović
Harley Weir ©

Njene fotografije sa lynchovskom atmosferom za Balenciaga proleće/leto 2017. kolekciju vladaju internetom, a u isto vreme izložba Granice u amsterdamskom muzeju fotografije FOAM, iako je otvorena pre nešto više od mesec dana, broji nezapamćenu posetu. Najbolji (po mom mišljenju) modni portal Business of Fashion: BoF, proglasio ju je jednom od ličnosti koje oblikuju savremenu modnu scenu. Ona je Harley Weir – jedna od najboljih mladih fotografkinja današnjice.

Sećam se da sam na njen Tumblr profil naletela 2010. godine, kada je ova društvena mreža (zajedno sam sajtom Flickr) bila raj za ljubitelje fotografije i one koji su se njome bavili. Ona je slike kačila gotovo svakodnevno, doduše dosta drugačije od ovih po kojim je poznata danas – sirove i amaterske, ali fotografije koje su pričale priču. Od tada ona je napredovala što se tehnike tiče, a stil je ostao isti – nekako pomeren i filmski. Kada sam  oko 2014. naletela na njene kampanje na AnOtheru, Dazedu i i-Du, bila sam pomalo ponosna što ZNAM ovu devojku sa Tumblra.

Od tada, ona je radila kampanje za sve velike modne kuće – Céline, Stella McCartney i Jacquemus samo su neke od njih, kao i naslovnice magazina poput Self Service, POP, CR Fashion Book, Vogue ili Wallpaper. Njene slike nose dozu rizika, provokativne su, erotske. Kada Harley radi lookbook, to nikada nije slikanje odeće ispred belog platna, ona nas stavlja u određeni scenario i navodi da se zamislimo ne samo u toj odeći već i u ulozi filma koji svojim fotografijama režira.

1

Balenciaga SS17

Mislim da je do tog posebnog doživljaja intime, osećaja kao da smo deo seta, da posmatramo, čak i učestvujemo, uspela da dođe ne kroz uzastopno slikanje modnih priča već nečeg sasvim suprotnog. Ona često putuje u ratne zone i fokusira se na pejzaže i portrete. Taj osećaj neposrednog, kao i neviđenu hrabrost, čini mi se, kasnije prenosi na sve što radi.

Kada Harley radi lookbook, to nikada nije slikanje odeće ispred belog platna, ona nas stavlja u određeni scenario i navodi da se zamislimo ne samo u toj odeći već i u ulozi filma koji svojim fotografijama režira

Razvoj digitalne sfere je svakako pomerio klasičan poredak stvari. Od muzike do mode, umetnosti i politike, ljudi otkrivaju mogućnosti interneta, tu se osećaju slobodno, imaju glas. Bilo kroz puku samopromociju putem društvenih mreža do sasvim druge krajnosti – izbora da se odbije digitalna kultura i prigrle inovativne alternative, svakako ne postoji sumnja da se svet menja – a pogotovo kreativne industrije. Pejzaž modne fotografije se u poslednjih deset godina toliko promenio, naročito zbog umetnika koji su se okrenuli digitalnoj sferi i izabrali ovu platformu ispred klasične promocije u galerijama, preko agenata ili nekih drugih art centara. Skautovi iz magazina češljaju društvene mreže u potrazi za talentima sve više i više. Izgleda da danas, koliko god mi odbijali da priznamo, digitalno jeste ispred analognog. Prvo vidimo nešto na internetu, pa tek onda, ukoliko je izloženo u galeriji –  prošetamo se da doživimo umetničko delo.

Budućnost  modne fotografije jeste lična interpretacija mode – bilo kroz način slikanja ili kadriranja, pa sve do postprodukcije. Ono što se klasifikuje kao standard, postaje dosadno. Takođe, mnogo više ženskih imena pojavljuje se među najtraženijim fotografima danas, pored Harley, tu su i Olivia Rose, Arvida Byström, Emma Tempest…

Da li i vama deluje kao da budućnost fotografije pripada ženama?