27.07.2017.

Čovek koji je inspirisao generacije filmskih stvaralaca

42magazin
Pinterest, Profimedia

Na šta vas asocira ime Robby Müller?

Filmski znalci ko iz puške prepoznaju holandskog kinematografa koji je radio na najinovativnijim i najuzbudljivijim vizuelnim ostvarenjima poput filma Paris, Teksas Wima Wendersa ili Jarrmushovog naslova Pod rukom zakona (Down by Law). E pa, znalci, imamo lepu vest za vas – berlinski The Deutsche Kinemathek otvara izložbu Robby Müller – Master of Light, koja traje do novembra ove godine, a baca svetlo na jednog od (možemo slobodno reći) najvažnijih i najuticajnijih kinematografa u istoriji internacionalnog filma.

U Nemačkoj je, odmah po završetku školovanja, počeo da radi sa Wimom Wendersom, Edgarom Reitzom, Hansom W. Geissendörferom i Peterom Handkeom

Robby Müller (1940‒ ) počeo je s radom šezdesetih, a bio je inspirisan italijanskim neorealizmom, te francuskim pokretima nouvelle vague i cinéma vérité. Razvijao je krajnje ezoterični način snimanja – odbacujući bespotrebna tehnička pomagala, fensi objektive i generičke naprave za kadriranje, a u korist dugih, širokih kadrova koji su, kako se ispostavilo, privlačili gledaoce i gotovo ih hipnotisali.

Zbog toga je danas poznat kao jedan od najboljih kinematografa ili direktora fotografije u filmskoj industriji, a za svoj kamermanski rad dobio je i mnoge nagrade, pre svega za doprinos čitavoj generaciji nezavisnih (indi) filmskih autora.

Müllerova internacionalna karijera počela je ubrzo nakon što je diplomirao na Holandskoj filmskoj akademiji u Amsterdamu 1964. godine. U Nemačkoj je, odmah po završetku školovanja, počeo da radi sa Wimom Wendersom, Edgarom Reitzom, Hansom W. Geissendörferom i Peterom Handkeom. Wow, kakva ekipa! Od svih ovih ljudi koje smo nabrojali Wenders je (ipak) poznatiji širem auditorijumu, a njih dvojica su zajedno radili na čak četrnaest filmova (da li ste to znali, film trivija ljudi?)!

U SAD su Robbyja Müllera otkrili sredinom osamdesetih, kada je, rame uz rame, s Jimom Jarmushom snimio film koji smo već spomenuli – Pod rukom zakona (Down By Law) 1986.

Pod kreativnom direkcijom Larsa von Triera eksperimentisao je s ručnom kamerom, pa je tako nastao naslov Breaking the Waves (1996), ali i novim video-tehnikama koje je prezentovao u filmu Dancer in the Dark (2000).

Nikada se nije predavao kovencionalnim načinima rada ili poštovao propise, pa je razvio sopstveni kinematografski pristup: bez nepotrebnih tehničkih pomagala i bez vidljivih akrobatika kamere. Poznat je i po tome što je uglavnom koristio prirodno svetlo u želji da imitira Vermeerove slike.

Robby Müller (1940‒) počeo je s radom šezdesetih, a bio je inspirisan italijanskim neorealizmom, te francuskim pokretima nouvelle vague i cinéma vérité

Ova izložba o njemu, koju je originalno organizovao Filmski muzej u Amsterdamu, predivni EYE Filmmuseum (ako idete tamo, batalite vutru i kafiće, već obavezno posetite ovaj sjajni muzej), osim ICONIC kadrova odštampanih na velikim formatima, uključuje i projekcije izabranih scena, kao i intervjue sa rediteljima i njegovim saradnicima Wimom Wendersom, Larsom von Trierom, Jimom Jarmuschom i Steveom McQueeom, koji govore o njegovim neverovatnim kamermanskim sposobnostima.

Izložba Robby Müller – Master of Light praćena je i projekcijama svih filmova na kojima je radio (a ima ih dosta, čak 71), a ko se zadesi u Berlinu – predlažemo da neki od njih i odgleda.

 

Izložba je otvorena do novembra 2017.