14.08.2018.

Meryl Streep – glumica sa kojom sanjamo četiri decenije

42 magazin
Pinterest

Ovoga leta u bioskopima možete da gledate Mamma Mia: Here We Go Again, u kojem Meryl u osamdesetoj peva i pleše istom lakoćom kojom glumi, a zbog koje nosi epitet najveća glumica našeg doba i svih vremena filma

Meryl Streep

Kada se u nekom filmu pojavi Meryil Streep, njegova vrednost istoga trenutka skače za nekoliko lestvica, većina njih biva osuđena na atribut remek-delo i klasik, a letnji mjuzikl Mamma Mia: Here We Go Again (deset godina nakon prvog dela Mamma Mia!) postaje hit koji nas vraća na grčko ostrvo Kalokeri, odnosno hrvatski Vis u ulozi svog života. I muzika grupe ABBA prestaje da biva guilty pleasure. Uz Meryl, i Pierce Brosnan, Stellan Skarsgard, Colin Firth i Cher ne deluju (mnogo) smešno dok oživljavaju numere popularnih Šveđana.
Novitet za Meryl je i to da ćemo je 2019. gledati u drugoj sezoni popularne i nagrađivane HBO serije Big Little Lies reditelja Davida E. Kelleyja, u kojoj će igrati majku ubijenog Perryja Wrighta (Aleksandar Skarsgard), koja stiže u Monterej kako bi saznala šta se tačno dogodilo sa njenim sinom. HBO otkriva samo da će lik Meryl  uneti nemir među prijateljice…

I to su samo neke aktuelnosti već četiri decenije aktuelne Meryl Streep, koju su mnogi filmski kritičari proglasili najvećom savremenom glumicom, a koja je sa 21 nominacijom za Oskara i tri osvojene statue rekorderka u istoriji ove prestižne nagrade, žena koja je danas gotovo enciklopedijski primer osobe koja se bavi umetnošću glume.

Veliki dar ljudske vrste je to što ima moć empatije, svi osećamo misterioznu povezeanost jedni sa drugima.

I njena biografija primer je upornosti, neodustajanja, strasti i doslednosti u holivudskoj fabrici iluzija u kojoj ne prestaje da demonstrira lepotu koja ne leži u pojavnosti.

Rođena je kao Mary Louise Streep 1949. u Samitu, Nju Dersi. Njena majka Mary Wolf (Wilkinson) bila je likovna urednica, a otac Harry William Streep Jr. apotekar, oboje imaju nemačko poreklo, a njen pradeda bio je Nemac koji se u potrazi za boljim životom odselio u SAD.

streep-Meryl Streep
Odgajana je u konzervativnom i patrijarhalnom duhu, pohađala je versku škole Bernars, njene rane umetničke ambicije bile su vezane za opersko pevanje, dok se za glumu zainteresovala kao studentkinja na koledžu Vassar, koji je završila 1971. Odmah upisuje magistraturu na Yale School of Drama, a potom debituje u pozorištu i igra u nekoliko predstava kao što su Henri V, Mera za meru, Ukroćena goropad, nastupa na Broadwayu, a početkom 1976. prijavljuje se na kasting za film King Kong – i biva odbijena uz obrazloženje da „nije zadovoljila kriterijume fizičke lepote za tu ulogu“. No, na narednom kastingu dobija svoju prvu filmsku ulogu u drami Julia (1977), a već sledeće godine njen performans u filmu Lovac na jelene (The Deer Hunter, 1978) oduševio je filmske kritičare i doneo joj nominovanaciju za Oskara, nagradu BAFTA i Zlatni globus u kategoriji najbolja sporedna uloga.

Meryl Streep

Glumiti nije samo biti neko drugi. Glumiti znači naći sličnosti u onome što je očigledno drugačije, a onda pronaći sebe u tome.

Te iste godine njen verenik, glumac John Cazale umire od raka pluća, a Meryl prihvata sve uloge koje joj se nude kako bi olakšala patnju. Šest meseci nakon Johnove smrti udala se za vajara Dona Gummera, sa kojim ima četvoro dece. Njen sin Henry Wolf je muzičar, dve ćerke Mary Willa Mamie i Grace Jane su glumice, dok se Louisa Jacobson bavi modelingom.

Imam teoriju da filmovi funkcionišu na nivou snova u kojima sanjamo sebe.

Prvu nagradu Američke filmske akademije osvojila je 1979. za rolu u filmu Kramer protiv Kramera (Kramer vs. Kramer). samo nekoliko godina kasnije dobila je ovu nagradu i za ulogu u Sofijinom izboru (Sophie’s Choice, 1982), a trećeg Oskara donela joj je 2011. uloga Čelične Ledi u istoimenom filmu (The Iron Lady). Meryl je inače rekorderka kada je reč o nominacijama za Oskara – čak 21 put našla se na spisku potencijalnih dobitnica, ali drži rekord i u trci za Zlatni globus – nominovana 31 put, a osvojila ga je čak osam puta. Dobitnica je nekoliko nagrada Amy za najbolju glumicu u serijama, 1998. otkrivena je njena zvezda na Bulevaru slavnih, a 2004. ponela je nagradu za životno delo Američkog filmskog instituta. Takođe, njena je i počasna filmska nagrada Cezar Francuske akademije filmske umetnosti, a uručeni su joj i počasni doktorati univerziteta Prinston 2009. i Harvard 2010.

Niko nikada nije rekao glumcu: ’Glumite snažnog muškarca sa stavom. Jer pretpostavlja se da su muškarci snažni i da imaju mišljenje. Ali snažna žena sa stavom je neka sasvim drugačija ‘životinja’.

Perfekcionista svog zanata. poznata po dobrom prilagođavanju akcenta, precizna i mudra u pripremama za svaku ulogu, Meryl je osamdesetih odigrala nekoliko veoma zapaženih uloga u filmovima Silkwood (1983), Moja Afrika (Out of Africa, 1985), Ironweed (1987) i Plač u tami (A Cry in the Dark, 1988)… Ranih devedesetih njena karijera je stagnirala jer nije uspevala da pronađe odgovarajuću ulogu, ali u sam vrh vraća se 1995. filmom Clinta Eastwooda Mostovi okruga Medison (The Bridges of Madison County) i potom ostvarenjem Marvinova soba (Marvin’s Room, 1996)…
Ostalo je istorija filmske umetnosti i kontinuitet glumačkih bravura, a ovo je mali prostor za veliku Meryl koja je postavila visoke standarde svojim koleginicama. Iako će sigurno ostati zapamćena po mnogima filmskim i TV ulogama, svaki film u kojem ova žena igra jeste dobar film. Zato je teško napraviti izbor. Verujemo da ste pogledali, ako ne sve, onda većinu njenih filmova, a ovo je spisak naših njenih filmova.

Formula sreće i uspeha je samo da budeš svoj, na najživlji mogući način.

Avgust u okrugu Osejdž (August: Osage County, 2013)

Sati (The Hours, 2002)

Neslavno slavna Folrens (Florence Foster Jenkins, 2016)

Novine (The Post, 2017)

Sumnja (Doubt, 2008)

Duli i Džulija (Julie & Julia, 2009)

Lovac na jelene (The Deer Hunter, 1978)

Kramer protiv Kramera (Kramer vs. Kramer, 1979)

Sofijin izbor (Sophie’s Choice, 1982)

Mostovi okruga Medison (The Bridges of Madison County, 1995)

Adaptacija (Adaptation, 2002)

Đavo nosi Pradu (The Devil Wears Prada, 2006)