06.03.2017.

MARKO ĆERKETA: U modu ulazim potpuno rasterećen

Andrijana Živković
42 magazin

Kako nastaje modna kampanja za Ruksag koji u Parizu stoji u prestižnom showroomu uz modele poznatih brendova Ximone Lee i Nude:mm, priča nam dizajner koji svoje modele vidi kao frontmene bendova koje sluša

cerketa marko 42 magazin

Kada napravite brend, nikad ne znate u kom pravcu će se kretati njegova evolucija, ali kada već prvom kampanjom postavite standard, onda se logično očekuje da svaka sledeća bude bolja od prethodne. A ako logika nije dovoljna, onda je motivacija pariski showroom i dizajneri kao što su Rick Owens i Come de Grason sa kojima se prodaje u istim radnjama ranac sa Ruksag potpisom više nego dovoljna. Marko Ćerketa stoji iza Ruksaga i, nakon multitaskinga koji ga prati godinama, sada je sav svoj fokus usmerio ka jednom cilju – da njegov brend bude globalan – a taj zadatak je moguće ostvariti samo ako imate jasnu viziju i stojite iza onoga što stvarate.

Već s prvom modnom kampanjom pre nekoliko godina pokazao si kako je Ruksag jedan drugačiji koncept i pristup formiranju brenda u odnosu na već postojaće dizajnerske brendove kod nas? Šta je bila prva zamisao?
Prva zamisao bila je da napravim kožni proizvod koji je dostupan najobičnijem klincu sa ulice, međutim, to je bilo nemoguće jer ne možeš da ispratiš kvalitet i cijenu. Ja sam više hteo da ispunim svoju viziju kako jedan brend treba da izgleda nego da nešto prodam.

Kako si ga zamislio?
Da bude ogoljen. Bio sam inspirisan industrial, gitarskim i nekim pank bendovima koje sam tada slušao, a i dan-danas ih slušam. Pa sam tako zamišljao šta treba klincu koji sve to sluša i onda sam pomislio na kožni ranac, i eto, to bilo je to.

ruksag u bankoku

Ruskag – foto: Sergy Dmitriev

Koliko se ta ideja promenila do danas?
Promijenilo se to što ne radim više sa tim materijalima i oblicima. Sada je sve masivnije, a prije je to bio više kao neki dodatak. To je sada postalo popularno, a tada to niko nije radio. Zapravo sam bio inspirisan sportskim malim rancem koji sam video i želeo sam da uradim to u koži jer me je oduvijek inspirisala.

Kako nastaje jedan ranac s potpisom Ruksag?
Sada potpuno drugačije nego tada. Kao kad praviš auto. Prvo praviš u kartonu prototip, to radimo moj modelar i ja zajedno. Onda se radi prva ruka, tada radiš sa kožom koja je petorazredna. Zatim ide druga ruka, a mi stignemo i do pete jer sve mora da bude savršeno.

Ništa ne prolazi na foru, a tu ljudi često greše. To mora da bude dobro i da se izdvaja. To je najteže, ali ako želiš da budeš dizajner u moru dizajnera, moraš da se izdvojiš

S obzirom na to da je ruksak jedan predmet, vrlo je lako napraviti hronološku evoluciju tvog dizajna. Šta ti misliš o tome kad pogledaš unazad?
Ja sam ovaj sadašnji nacrt imao i davno prije, samo sam bio u fazonu ko će to meni da kupi. Ja sam zapravo hteo da upišem vajarstvo i zato volim da moj ranac izgleda skulpturalno i da bude weareable u pravom smislu te riječi. Da izgleda kao neki dobar komad. Ne volim trendseterske stvari, ni trend generalno, volim neku klasiku koja se pomjera, koja ide.

Odkud Ruksag u Parizu u Lakić Showroomu?
Tamo sa tim dosta poznatim brendovima i kao eto, ja sam tu upao nekako s neba pa u rebra. Njima se to svidelo još prije tri godine, ali nisu mogli da me stave tada jer sam morao da ispunim zahtjeve koje su tražili. To ti je ono kao kada bend potpisuje ugovor s diskografskom kućom i onda moraš da se prilagođavaš njima. Meni je to pritom bilo strava  zato što sam to tako htjeo da radim, samo su mi dali zeleno svjetlo jer ja to u Srbiji ovjde – mislim za koga ja to tako da radim.

Šta su ti bili zahtevi?
Da produkcija bude na high, high levelu, zahtjevi za vizuelnu komunikaciju – kako da komuniciram s klijentima. Jednostavno, sve je moralo da bude za pet lijestvica više. I konačno je u junu prošle godine bila moja prva sezona za njih, sada u januaru druga i u junu će biti treća.

ruksag

Ruksag proleće-leto 2017. Foto: Dragan Mandić; Model: Marina Krtinić Cooper; Frizura: Đurđica Ivanović; Šminka: Ana Aćimović

Kako je prošla prva sezona?
Super! Nisam očekivao ništa. To ti je ono: treba da prođe pet sezona, pa onda tek vidiš kako to ide internacionalno. A prošla je dobro jer sam skapirao da ja to stvarno mogu da izguram. Video sam šta klijenti traže i onda sam upao u Italiju, Hongkong, gde sam sa Rickom Owensom i Comeom de Garconom. Oni rade sa brednovima koju su malo više dark orijentisani.

Kako to funkcioniše?
U toku Fashion Weeka mi imamo showroom gde je deset brendova, svako ima svoj korner gde izlaže svoju kolekciju za narednu sezonu. Mi smo u sklopu Modem Fashion Week Paris, Showrooms Paris i Fairs.

Sve tvoje kampanje ostavljaju utisak kao da nisu rađene kod nas? Kako praviš tim sa kojim ih realizuješ? Ko radi art direkciju?
Ja sam u stvari završio vizuelnu umjetnost i grafički dizajn. Nisam modni dizajner, možda je to razlog zašto ulazim u modu potpuno rasterećen. Vidim kako razmišljaju dizajneri sa kojima se najviše i družim i kako ja razmišljam. U početku sam mislio da to možda nije u redu, a kasnije sam od dizajnera koji imaju više iskustva, npr. Dejana Momčilović, skapirao gdje sam. Ona mi je govorila kako je super to što radim i što dolazim iz neke druge perspektive u ovo. Kako je vrijeme prolazilo, shvatio sam da je u redu ovo kako ja razmišljam. Nije mi važno da savršeno da radim modne skice, važnije mi je da to nekako osjećam.
Mene je uvijek interesovala art direkcija i ja sam to uvijek volio da radim. Kada radim s Ruksagom, uvijek imam jasnu viziju kako želim da to izgleda. Ja sam u stvari freak control, nikad ne improvizujem, spremim uvijek moodboard za sve što sam zamislio i improvizacija je moguća sa svijetlom ili slično, ostalo bude kako sam zamislio. Već poslje samog slikanja jedne kampanje znam kako će druga da izgleda. Sve radim u dogovoru s Draganom Mandićem jer imamo jako sličan senzibilitet. On je po mom mišljenju jedan od najtalentovanijih fotografa kod nas. Kada sam živio u inostranstvu, radio sam sa par vrhunskih fotografa i kada sam se vratio, želio sam to da radim i ovdje. Bitni su mi modeli, da imaju taj graciozni, dragon-dark look, a Marina je definitivno to. Volim da nalazim likove koji su nekako kao iz moje mašte. Ja ih zamišljam kao neke front likove bendova. Ne moraju biti najuspješniji modeli na svijetu. Radio sam nedavno sa Marcellom, sa kojom mi je super da radim. Volim kada imam svoj pravi mali tim ljudi sa kojima radim i beskrajno sam im zahvalan.

Uniseks je popularna tema već nekoliko godina u svetu mode i sve više joj se dizajneri okreću, sve više je uniseks modnih kolekcija odeće gde se smenjuju muškarci i žene u istim modelima. A to je tvoja ciljna grupa od starta kao karakteristika tvog dizajna. Kako kao dizajner zamišljaš ljude koji će nositi  tvoje rančeve? Za koga ih praviš?
Što ja znam, da si me pitala pre dvije godine, znao bih tačno da ti kažem, a sada ne volim da ih stavljam u box. Vidio sam neke ljude koji su kupili moj ranac koji imaju potpuno drugačiji stil, a moj ranac im stoji potpuno minimalistički i izbalansira sve to, i to mi je strava. Ja sam uvijek za nekog ko je obučen u crno, minimal, ima neki light-dark stil i nosi moj ranac i to je sasvim dovoljno. Ali kažem, ne želim da stavljam u box.

Uz kakve ili čije modele vidiš Ruksag kao deo stajlinga?
Uz Rafa Simonsa! Uvijek mi je super sve što on radi. Uvijek sam za Margielu. Uz Dejanu Momčilović, Prokovićke, Zoranu Stojanović, sestre Stevančević, Jovanu Marković. Uz Jovaninu kolekciju je i bio već dva puta kada smo radili zajedno na njenoj reviji u Domu omladine, a svirao je Nouvelle Vague.

Najveća greška je kada neko gleda šta ima napolju, a nema ovde. Kada nešto stvaraš i kreativno razmišljaš, ne treba da popunjavaš rupe

U Srbiji se nekako podrazumeva da dizajner radi više stvari, a ti radiš art direkciju, uređuješ, krećeš se po gradu, dizajniraš, radiš stajling i kostim i sam radiš svoj marketing– kako ide multitasking?
Sada sam najviše fokusiran na Ruksag zato što meni non-stop ide proizvodnja za klijente koji naručuju i na mejlovima sam sve vreme. Kad imam snimanja, onda sam po cijeli dan tamo. Sa Lollobrigidom radim već sedam godina i mi se vrlo dobro poznajemo. Zapravo, ja sam sa njima krenuo da radim kostim, onda me je pozvala Adela Jovanović i rekla: „Ma ti to super radiš, hajde sa mnom da radiš stajling“ i mi smo tako počeli. Kostim nikad nisam planirao da radim, to je baš krenulo slučajno. U stvari, to je bila moja ljubav prema bendovima. Ja sam imao viziju kako želim da Lollobrigida izgleda, iako Ida zna šta želi. I tako sam odjednom počeo da radim sa brdom njih.

ruksag

Ruksag jesen-zima 2017/2018. Foto: Dragan Mandić; Video: Marcella Zanki; Model: Sandy Bogovac; Dop: Nemanja Knežević; Frizura: Danilo Mataruga; Šminka: Ljiljana Petrović; Muzika: Strahinja Beganović, Jan Nemeček; Asistent: Lidija Andrić

Šta je najvažnije za jedan brend u Srbiji ili svetu da bi se pozicionirao?
Najveća greška je kada neko gleda šta ima napolju, a nema ovde. Kada nešto stvaraš i kreativno razmišljaš, ne treba da popunjavaš rupe. Šta ja treba da budem – Rick Owens u Srbiji? Copy-paste me ne interesuje! Nijedan dizajner ne treba da popunjava rupe i da pokušava globalno da prebaci na lokalno, nego da se zaista challengeuje i radi na globalnom nivou. Da ti zaista doneseš nešto posebno. To je trnovit put, ali treba da budemo kritični prema sebi. Ništa ne prolazi na foru, a tu ljudi često greše. To mora da bude dobro i da se izdvaja. To je najteže, ali ako želiš da budeš dizajner u moru dizajnera, moraš da se izdvojiš.

Kako ti se čini srpska dizajnerska scena ove 2017. godine?
Jednostavno, ljudi nemaju novca da eksperimentišu sa svojim oblačenjem i to se odražava na domaći dizajn i mislim da nikad nije bila teža situacija za lokalni dizajn. Postoji nekoliko brendova koji traju godinama, ali generalno mislim da je jako teško.

cerketa marko 42 magazin

 Kako izgledaju budući planovi za Ruksag?
To je takav posao, danas te ima – sutra te nema, i to sam naučio. Plan je da radim novu kolekciju za jun. Već sam ispunio neke planove za Ruksag kad sada pogledam. A sada je plan da gradim retail listu, da se Ruksag nalazi u što boljim storeovima širom svijeta.

Šta je stvarno brend?
Kada imaš zaista pravu prodajnu mrežu , kada imaš showroom koji za tebe zaista radi šta treba da radi i kada ti u stvari imaš plan za narednih tri-četiri-pet sezona i kada imaš ozbiljnu proizvodnju. I to je to. To je brend!

Tvoj proizvod može da se proda.
Može, samo je potrebno vrijeme, trenutak i mjesto. I to je to.