02.03.2017.

Hej, kulturo, baš si naporna

Sanja Vuletić
Arhiv Beograda

Posle Kolarca i Paviljona u Veneciji i Dom kulture Studentski grad mora da se izbori za svoj opstanak posle 43 godine postojanja. Dok online peticija sa potpisima da se odustane od ove namere kruži gradom, podsećamo ko su dobri, a ko loši momci

skc beograd

Zgrada u kojoj je smešten Studentski kulturni centar sagrađena je 1895. godine, a od 1968. godine namenjena je dešavanjima iz kulture

Provokacija ili još jedno opipavanje javnog pulsa. Taman kada su se strasti stišale oko informacije da postoji mogućnost da se zatvore dve važne institucije kulture Kolarac i Paviljon Srbije u Veneciji, prava intelektualna javnost uznemirena je zbog slične vesti. Domu kulture Studentski grad preti opasnost da bude ugašen, odnosno u najboljem slučaju da se pripoji Studentskom kulturnom centru, razlog – finansijski problemi. Prema nezvaničnim informacijama SKC se seli iz zgrade iz centra posle pola veka na Novi Beograd i spaja se sa pomenutim DKSG, a zgrada na odličnoj lokaciji biće najverovatnije izdata. Novi hotel ili šoping centar? Hm, poznata dilema koja stvara poznati grč na licu.

U svakom slučaju, posle 43 godine postojanja i desetine hiljada održanih različitih kreativnih programa, namenjenih pre svega studentima i mlađoj generaciji, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokreće inicijativu, bez prethodne javne rasprave, da ona nestane. Ova vest potresla je pre svega zaposlene u ovoj instituciji, ali i sve one koji su svesni da je nestankom ovakvih programa na još jednom mestu u gradu opasno poljuljana nekomercijalna scena koja se uglavnom održava entuzijazmom. Pokrenuta je online peticija koja je za nekoliko dana dobila podršku osvešćenog dela javnosti i čeka se sledeći korak.

Situacija slična onoj s početka godine kada se odjednom pojavila vest da se gasi Kolarac, prostor sa najboljom akustikom u gradu u kojem s uživanjem nastupaju umetnici iz celog sveta, zadužbina trgovca Ilije Kolarca koji je ostavio svoju imovinu i zemljište narednim generacijama pre 85 godina. Predlog da se ugasi Kolarac pokrenut je uz isto obrazloženje, nema novca za održavanje prostora, finansiranje programa, a zaposleni su zbog nedostatka finansijskih sredstava na minimalcu. S druge strane, rukovodstvo ove institucije oglasilo se izjavom da nema potrebe uznemiravati publiku koja je kupila karte za koncerte do kraja sezone, te da situacija nije tako kritična. A kada se malo pročačkalo po pozadini ovog slučaja, moglo se saznati da je do pre pet godina omiljeno mesto generacija nekih kul Beograđana imalo planirane mesečne dotacije, a onda je izmenjen Zakon o zadužbinama kojim je predviđeno da se institucijama kojima grad i republika nisu osnivači ubuduće uskraćuju sredstva za finansiranje iz budžeta. Iako nije do kraja jasno ko i kako, javnosti je saopšteno da se odustaje od ovog poduhvata i zaposleni i ljubitelji lepih umetnosti su odahnuli, bar na neko vreme. Kolarac se ipak neće ugasiti.

Paralelno s ovom pričom, u isto vreme, ničim neizazvana pojavila se informacija o ideji gašenja Paviljona Srbija u parku Giardino u Veneciji, jedinstvenog objekta koji je izgrađen 1938. godine u vreme zajedničke države Kraljevine Jugoslavije, otkada naši umetnici kontinuirano imaju priliku da izlažu u ovom jedinstvenom prostoru. U stvari, Srbija je jedna od 29 povlašćenih država koja ima nacionalni paviljon na smotri, elitni prostor u kome naši umetnici izlažu svoje radove skoro 80 godina i time postaju ravnopravni deo Venecijanskog bijenala. Građevina je u veoma lošem stanju, krov prokišnjava, neophodna je ozbiljna rekonstrukcija, a ideja o odustajanju od ovakve privilegije objašnjena je tako što i ostale države, sukcesori bivše SFRJ, postavljaju pitanje statusa Paviljona, pa… Neki mediji ponovo su digli prašinu, neki ljudi su iz nekog razloga zaključili da možda i nije dobro vreme za talasanja na ovu temu i, na sreću, sve je utihnulo.

I da se vratim na početak ove priče, možda će hiljade potpisnika peticije da Dom kulture Studentski grad ostane na mestu i u okvirima Univerziteta, gde u stvari i pripada, uticati da ponovo neko jako uticajan zaključi da ipak nije trenutak da se bockaju nezgodni umetnici, pa će obavestiti nekog manje uticajnog da se odustane… do neke nove prilike. Ali pravo pitanje glasi: gde je nestao sluh za lepe i manje lepe umetnosti, talente, kreativce, alternativu? Možda ideja da se porezom na kič obezbedi stalni izvor finansiranja… A da, nije pravi trenutak.