19.03.2019.

Generacijske priče i ostale bajke ili: kako se X izjednačilo sa 0

Svetlana Preradović za Movem Fashion Magazin

Maturists, Baby Boomers, generacije X, Y, Z , 0… iz decenije u deceniju transformisao se savremeni svet, a sa njim i način života, želje, ciljevi, moralna načela, način oblačenja… Ali, danas više nego ikada, teško da ćete na prvi pogled prepoznati kojoj generaciji neko pripada

generacijske razlike

Ilustracija: Pinterest

Pedesetogodišnjakinja u helankama, sa nizom minđuša na ušnoj resici i tzv. undercut frizurom? Pre 30 godina to bi bila slika ekscentrične osobe, često društveno marginalizovane. Danas? Pa ne baš uobičajen prizor, ali sasvim sigurno ni čudo neviđeno jer tu damu možete videti kako izlazi iz džipa najnovije generacije, dok u jednoj od It tašni za koje se otima ceo svet nosi iPad najnovije generacije i dokumenta neophodna za sastanak upravnog odbora svetski moćne kompanije, čiji je, u najmanju ruku, potpredsednik.

Panta rei ili Sve teče sve se menja – opštepoznata izreka koja se pripisuje grčkom filozofu Heraklitu, u skladu sa savremenim načinom izražavanja trebalo da glasi: Sve se transformiše. Sumnjamo da bi to čuvenom nosiocu nadimka Mračni moglo zasmetati. Verovatno je na transformaciju i mislio izgovarajući ove reči jer suština njegove filozofske misli, iz kojih je ova izreka i potekla, bile su teze o neprestanom kretanju stvarnosti, sa jedne strane, i stabilnosti iluzija, sa druge, što potpuno korespondira sa savremenim pojmom transformacija.

Koliko danas traje brak?

Ali kakve to sada ima veze sa našom bossy new wave pankerkom s početka priče? Mnogo. Jer takva kakva jeste, združena sa mnogim drugim slikama iz savremenog sveta, ona pokazuje da se jedna od transformacija o kojima pričaju svi – generacijska – u 21. veku „malo zbunila“.

Generacijacija pre globalizacije

Termin generacija upotrebljava se kao zajednički imenitelj za osobe određenog godišta, a pre svega, kao socijalna kategorija, označava skupine osoba čije je stavove (Heraklit – iluzije) odredilo društveno i političko stanje u kojemu su odrastali (Heraklit – kretanje stvarnosti). Podela na generacije, napravljena prema raznim kriterijumima, od kolektivnog iskustva, preko izbora profesije, do načina oblačenja, donela nam je nazive poput Maturists (The Silent Generation), Baby Boom, X, Y, Z, 0… koji nam pomažu da razumemo kako se tokom decenija menjao i menja život i čovek u njemu.

Iksovci su znači krivi za sve. Odrasli u vremenu vrtoglavog uspostavljanja novih tehnoloških, a time i komunikacijskih pravila, za razliku od generacija pre i posle, oni su morali da budu i roditelji i deca istovremeno

Ali, iako se oduvek podrazumevalo da nijedna generacija nije oslobođena uticaja prethodne (roditelji) ili one koja živi paralelno s njima (deca), danas više nego ikada na delu imamo transformacije unutar generacija, koje doprinose da se, da izvinete, tu više ne zna ko je ko, to jest kojoj generaciji pripada. I da se odmah na početku razumemo – u tome nema ničeg lošeg.

Aktuelni roditelji, ali ni bake ni deke, nemaju pravo da se iščuđavaju nad tzv. depersonalizovanom komunikacijom današnje omladine. Štaviše, kako stvari stoje, generacija 0, rođenih posle 2010. godine, mogla bi čak mnogo više da vodi razgovore lice u lice nego njihovi preci jer na ekranu će se, za razliku od vremena pisma i SMS-a, videti

Najjasniju podelu među generacijama, kažu istraživači, uvek je pravio preovladavajući način komunikacije, tj. tehnologije komunikacije. Ako je za generaciju Maturists (rođeni pre 1945), osnovno sredstvo komunikacije bilo pismo, za Baby Boomerse (rođeni od 1945. do 1960) telefon, za generaciju X (rođeni od 1961. do 1980) SMS i e-mail, a za generaciju Y (rođeni od 1981. do 1995) socijalne mreže, šta je to što u načinu komunikacije od njih odvaja generacije X, Y i one rođene posle 1995. godine, to jest generaciju Z? Poruka, to jest SMS je i dalje tu, e-mail takođe, socijalne mreže više nego ikada, pridodaju se samo Skype i video-poziv… Zaključak? Kompjuter i mobilni telefon glavno su sredstvo komunikacije svih generacija posle Baby Boomersa. Otuda, aktuelni roditelji, ali ni bake ni deke, nemaju pravo da se iščuđavaju nad tzv. depersonalizovanom komunikacijom današnje omladine. Štaviše, kako stvari stoje, generacija 0, rođenih posle 2010. godine, mogla bi čak mnogo više da vodi razgovore lice u lice nego njihovi preci jer na ekranu će se, za razliku od vremena pisma i SMS-a, videti!

generacijske razlike

Ilustracija: Pinterest

Uporedna analiza načina komunikacije kroz generacije ne samo što daje alibi novim generacijama već jasno dokazuje našu tezu da su razlike među generacijama danas mnogo manje nego što su nekada bile. Primer? Većina pripadnika generacije X morala je svojim „posleratnim“ roditeljima da objašnjava kako pismo koje su napisali na kompjuteru, ignoriše poštara i stiže direktno, brzinom koja se približila brzini svetlosti, do adresanta na drugom kraju planete. Istovremeno, pripadnici X generacije bili su ti koji su svojoj deci na kompjuter instalirali prve video-igre. I tu ne mislimo samo na prvu planetarno popularnu igricu tipa Pac-man, koja se pojavila 1980. godine, već i na Tetris iz 1984, pa i na OXO, osmišljenu još 1952, ali i na Minecraft iz 1990.

Podela na generacije, napravljena prema raznim kriterijumima donela nam je nazive poput Maturists, Baby Boomers, X, Y, Z, 0… koji nam pomažu da razumemo kako se tokom decenija menjao i menja život i čovek u njemu

Iksovci su znači krivi za sve. Odrasli u vremenu vrtoglavog uspostavljanja novih tehnoloških, a time i komunikacijskih pravila, za razliku od generacija pre i posle, oni su morali da budu i roditelji i deca istovremeno. Zato danas neretko možete čuti klinca koji se žali da mu je „tata non-stop na kompu“ (svi u kući znaju da niko ne može toliko da radi), kao što ćete lako sresti kćerku koja, za razliku od mame, izbegava TV nastupe.
„Radim na televiziji, a moja ćerka nije čak ni povodom promocije svoje knjige želela da ’bude na svim televizijama’. Ipak, ne bih rekla da smo zamenile ’generacijske’ uloge, nas dve imamo vrlo sličan odnos prema Facebooku, internetu, mobilnim telefonima, a ovo s televizijom je samo pitanje ličnih ukusa i izbora“, kaže Aida Đedović, majka čuda od deteta Une Kozić, koja je sa deset godina napisala izuzetno uspešnu i popularnu knjigu Društvo malih veštica. Obratite pažnju – napisala knjigu, ne blog! Una inače trenira fudbal u FK Crvena zvezda, svira klavir, obožava Eminema i strasno navija za FK Barselona. „Ako pričamo o generacijskim razlikama, mislim da su danas, iako i dalje postoje, manje nego ikada“, kaže Aida i dodaje: „Verujem da osnovni uzrok tome leži u činjenici da je mojoj generaciji, i generacijama koje dolaze posle moje, mnogo toga, u smislu dostupnosti  i uvida u određena saznanja, bilo nadohvat ruke zbog razvoja tehnologije. To je formiralo naše stavove i način života i doprinelo da čitav život učimo. Tako smo se približili generaciji naše dece mnogo više nego naši roditelji nama.“

TETRIS MOG ŽIVOTA

Osim nove tehnologije, to jest pojave kompjutera, na brisanje jasnih generacijskih obeležja  uticale su i mnoge druge stvari. Razmislite samo o dve slike. Koliko je malo vremena proteklo od biznismanije generacije Med Mena (poznata američka serija o svetu marketinga 50-ih) do  slavljenja svakog odsustva kontrole u mjuziklu Kosa (Hair)? A koliko se razlikuju pripadnici Baby Boom i X generacije? Koliko mnogo vremena je proteklo od pomenutog svetski poznatog mjuzikla do poplave hipstera? A koliko malo se razlikuju pripadnici X i Z generacije? Ukoliko neko u ove slike umeša Matrix (film sa Kijanom Rivsom koji je doživeo svetsku slavu) odgovor leži u osamdesetim, deceniji u kojoj je stvarnost počela da kreira pomenuta generacija X (ili obratno, svejedno). Deceniji koja je, više nego bilo koja pre i posle, izbrisala sve razlike i u svakom smislu pripremila svet na ono što dolazi posle – vreme u kome u svakom gradu u svakom trenutku možete naći: 1) postere za dens, pop, hard rok, džez koncert…; 2) tehno, kaubojski, dokumentarni, igrani film; 3) kineski, arapski, italijanski, lokalni restoran; 4) …
Rečju, generacijacija je nestala kada je nastala globalizacija.

Roditelji i deca konačno saveznici

Konačno, ova tema (preširoka i prekompleksna i za mnogo pametnije) ne bi nikako smela da prođe i bez modnog generacijskog skrininga. A tu se opet vraćamo na bossy damu s početka priče. Šarenilo koje danas vlada modnom scenom ne samo da toleriše nego i pozdravlja sliku na kojoj dama u japankama i haljini za plažu šeta držeći za ruku muškarca u odelu, koji je, usput, deset godina mlađi od nje. Apsolutno isti stav društvo (normalno, pametno, savremeno) ima i prema majci i kćerci koje nose iste farmerke, idu zajedno na tetoviranje ili imaju zajednički odijum prema potpisivanju bračnih zaveta. Ako to, naravno, nisu mame koje dubinom dekoltea i dužinom suknje žele da pariraju kćerkama ili da ih zasene. Društvo, a time i moda, više ne poznaje ni godine ni generacijske ograde. Zato nikog i ne čudi što je u šestoj deceniji Monika Beluči na prvom mestu liste najlepših žena sveta ako pitate dede, tate, sinove… ali i bake, majke i kćerke.

Generacijske razlike lagano nestaju. Verovatno su na to i ukazali sociolozi označivši najnoviju simbolom 0 (nula). Znači li to da od sada pišemo novu istoriju u kojoj će oslobođeni stega zvanih „tako treba“ roditelji i deca biti sve više saveznici, a sve manje borci za svoje „u pravu“? Možda. Ukoliko ih marketinški stručnjaci ostave na miru.

Apsolutno isti stav društvo (normalno, pametno, savremeno) ima i prema majci i kćerci koje nose iste farmerke, idu zajedno na tetoviranje ili imaju zajednički odijum prema potpisivanju bračnih zaveta. Ako to, naravno, nisu mame koje dubinom dekoltea i dužinom suknje žele da pariraju kćerkama ili da ih zasene. Društvo, a time i moda, više ne poznaje ni godine ni generacijske ograde

Ako se pitate otkud sada marketing u celoj ovoj priči, podsetite se da je marketing sada u svakoj priči ili još bolje obratite pažnju na objašnjenje i iskustvo Dragana Đorđevića, prvog čoveka kompanije za poslovnu edukaciju Skills, koji podelu na generacije smatra marketinškim sredstvom: „Generacije su sada brend, mi smo bili samo omladina“, kaže Đorđević, inače i predsednik Asocijacije autentičnih hedonista AAH, i dodaje: „Tako se stvara veštački antagonizam, ali ne tek onako, fore radi, već iz tržišnih razloga. Očigledan primer je situacija u kojoj sam se nedavno našao. Na online skupu Wwvrsac, koji je održan u Vršcu podrazumeva se, devojka na prijavnici uporno je tražila moje ime pod predavači, a ne gosti jer sam bio jedan od retkih starijih od 40 godina s kojim je tog dana imala posla. Sa osmehom, misleći da se šalim, odbijala je da me posluša i potraži na listi ’prijavljeni’. Kasnije sam shvatio i zašto. Ne samo da sam tu bio retka zverka što se godina tiče, nego zamalo da se osetim i kao lovina. Naime, jedan od inostranih predavača bez pardona je tog popodneva izgovorio rečenicu: ’Nemojte u poslu gubiti vreme s ljudima preko 40. Oni vas neće razumeti!’ Znači, nije da mi iz ’starije generacije’ ne želimo da što bolje upoznamo svet nove tehnologije i konstantno  učimo. Naprotiv, mi to hoćemo, ali oni koji kreiraju biznis i profit radije bi da to nije tako!“

ONO ŠTO NE ŽELITE DA ČUJETE