25.11.2016.

MATEJA PETKOVIĆ: Borim se za slobodu izražavanja na društvenim mrežama

Dunja Jovanović
Privatna arhiva

12003243_10153603333502801_1384046889202350461_n

Mateja, ti si završio Fakultet primenjenih umetnosti, ali radiš kao senior concept artist – dizajniraš igrice. Objasni mi u sto reči šta je to što ti radiš?
Faks sam završio u Beogradu 2004, tada sam imao svoj studio i bavio se slikarstvom dve godine, sve dok nisam otkrio svet digitalnih umetnosti! Nakon toga sam šest godina radio kao frilens koncept umetnik za video-igre i filmove, a sada radim u studiju za dizajn video-igara koji se zove Deep Silver Studio. Moj posao je da dizajniram izgled karaktera i okruženja u kom se igra dešava, da ih naslikam po želji klijenata. To je proces preprodukcije, kada klijent ima ideju, ali mu treba pomoć da je vizuelizuje, pa je moj posao da osmislim kako će karakter izgledati, kakav mu je kostim, oružje… Isto je i za okruženja, životnu sredinu i rekvizite.

Ipak, ono po čemu si postao prepoznatljiv jeste tvoja galerija digitalnih slika i aktova. Zašto si se odlučio za taj medij?
Od kad sam počeo da radim u sferi digitalnih umetnosti i bavio se igricama, odlučio sam da istražujem ovu tehniku i koristim je kako bih se ja lično kreativno izrazio. Tako su nastajali moji digitalni portreti, ili aktovi, ili nešto sasvim treće. Takođe, ovi digitalni crteži su zapravo skice za moj budući rad na jednom tradicionalnijem mediju – ulju na platnu.

Većina mojih radova bazirana je na svetu koji me okružuje – poput muzike koju slušam, filmova, veza, seksualnih avantura ili moje mašte.

Šta misliš o sebi kao umetniku?
Mislim da sam versatilan, volim da istražujem različite tehnike, teme… Većina mojih radova je bazirana na svetu koji me okružuje – poput muzike koju slušam, filmova, veza, seksualnih avantura ili moje mašte. Imam još puno toga da uradim, da rastem. A i to će doći s vremenom i iskustvom. Trenutno, tu sam gde sam, i zadovoljan sam.

Kako je izgledala tvoja prva digitalna slika i koliko si napredovao od tada?
Pa… prvi digitalni rad je bio sranje, jer je ceo proces rada u toj tehnici bio potpuno nov za mene. Jesam koristio Photoshop i ranije, naravno, ali nisam nikada znao da se taj program može koristiti kao alat za slikanje. Trebalo mi je otprilike godinu dana da se upoznam sa programom i počnem da ga koristim kao što bih radio kao slikar. Nakon desetogodišnjeg rada mislim da sam se usavršio. Većina ljudi koji vide moje slike misle da su ulja na platnu, što mislim da je baš sjajno jer sam uspeo da prenesem taj osećaj četkice i boje u digitalni svet.

Često ti zbog 18+ sadržaja sklanjaju slike sa društvenih mreža. Koliko te to iritira?
Dosta me nervira. Čudno je to što društvene mreže ne dozvoljavaju slobodu izražavanja, pogotovo kad je umetnost u pitanju. Mislim da se to pomalo i menja, a ja bijem tu bitku. Bio sam blokiran više puta na Facebooku, ali nakon stavljanja upozorenja za maloletne da je 18+ content i da su moji moji radovi aktovi, mreža mi nije pravila problem. Sa druge strane, na Instagramu – gde sam imao 40.000 pratilaca, moj akaunt je izbrisan, a meni je zabranjeno da otvorim novi. Ipak, uspeo sam da otvorim nalog pod pseudonimom i sad ponovo kačim sve moje radove.

Ko su muze za tvoje fantastične slike?
Pa, to zavisi od raspoloženja ili ideje, priče koju želim da prenesem. Nekad su to fotke koje pronađem na netu, nekad prijatelji, nekad prosto priđem ljudima na ulici i pitam da li bi mi pozirali. Najbitnije je da ispričam tu priču ili određenu emociju prenesem na platno ili digitalnu sliku.

Na Instagramu, gde sam imao 40.000 pratilaca, moj akaunt je izbrisan, a meni je zabranjeno da otvorim novi. Ipak, uspeo sam da otvorim nalog pod pseudonimom i sad ponovo kačim sve moje radove.

Kako bi opisao svoj stil? Koje emocije želiš da probudiš kod ljudi?
U pitanju je neofiguracija ili ekspresionizam. Stil baziran na širokim potezima, vrlo ekspresivan, emotivan, sa živim bojama. Emocije koje želim da probudim kod ljudi su širokog dijapazona, ali ono što bi bilo na površini jesu – senzualnost i erotika.

Opiši nam tvoj radni prostor, kojim alatkama se služiš kada radiš na novoj slici?
Radim u svojoj sobi, na mom kompjuteru. Pustim neku lepu muziku, prigušim svetla, zapalim cigaru i sipam burbon. Koristim PC, Photoshop i Wacom Intous 4.

Koji ti je omiljeni projekat na kom si radio?
Iskreno, sve što sam radio do sada bilo je dobro, ali ono što me najviše raduje sada i čemu sam se posvetio jeste povratak na klasično slikarstvo i rad sa četkama, na platnu.

A koje ti je najstrašnije poslovno iskustvo?
Ono koje nije bilo plaćeno na kraju.

Sa čijom umetnošću se identifikuješ?
Postoji dosta umetnika koje volim, digitalnih i tradicionalnih, onih koji rade na filmovima ili stripovima. Ali! Ako baš moram da izaberem nekoliko, onda su to definitivno Francis Bacon, Jenny Saville, Alex Kanevsky i Nicola Samori.

Šta misliš – na koji način digitalna umetnost utiče na art svet generalno?
Digitalna umetnost je uglavnom povezana sa ilustracijom, filmovima, animiranim crtaćima, serijama ili igricama. Njen uticaj se ogleda u tome što ubrzava proces rada, a kvalitet ostaje dobar. Međutim, daleko od toga da možemo digitalnu umetnost porediti sa tradicionalnom, i to samo zato što nastaje na kompjuteru.

Postoji li neki poseban projekat na kom bi želeo da radiš u budućnosti?
Voleo bih da sarađujem sa različitim umetnicima, ali ne postoji zasad neki specifičan projekat na kom bih voleo da radim. Sasvim sam srećan u svom studiu, sam. Za mene je to forma meditacije, istraživanja i ugađanja samom sebi.